Коначно готови тротоари, али не и плато

На уласку у 24. месец од почетка обнове улица од Рузвелтове до тврђаве суграђани из овог дела града и даље никако да „виде леђа” мајсторима. Истина, радници конзорцијума окупљеног око „Енергопројекта” и Коласа” коначно су завршили главнину посла на саобраћајницама и тротоарима у свим улицама у које су дошли половином јуна 2019. и где је требало да се задрже најкасније до краја те године.

Последња је од прошле године рађена Улица цара Душана, и напокон су и у њој завршени тротоари. Али, да тачка на ову неславну реконструкцију, која траје четири пута дуже од првобитно најављеног рока, и даље није стављена указује једно њено нарочито неславно парче на коме се посао из необјашњивих разлога отеже – плато на раскрсници Хиландарске, Џорџа Вашингтона, Далматинске и Палмотићеве. На овом невеликом простору, у неколико групица, са обе стране Џорџа Вашингтона радници и даље имају посла. Обављају се завршна „опшивања” гранитним коцкама око стабала дрвећа, а довршавају се и спојеви платоа са раније завршеним тротоаром у Џорџа Вашингтона.

Како за наш лист наводи Марко Стојчић, главни градски урбаниста, према договору са извођачима, све би требало да буде готово до краја ове седмице, најкасније за седам дана. После тога, додаје, на целом потезу од Рузвелтове до тврђаве следи уклањање уочених недостатака, које су надлежни из града већ сликали и забележили на терену.

Својеврсну инспекцију овог потеза обавила је и наша екипа, успут ослушкујући и коментаре и реакције грађана.

– Колико су дуго радили, на крају, све у свему и није нешто. Једино је боље што су освежене подземне инсталације и што су на тротоарима гранитне плоче уместо асфалта. Како се радило скоро две пуне године, сада када ово видим, па нема овде много шта да нас одушеви. Нису урадили стазе за бициклисте, нема ниједне клупе испод дрвореда... – оцена је суграђанина Мирка Павловића.

И заиста, када се детаљно загледа све што је урађено на потезу дугом око три километра и када се на то дода колико је мајсторисање дуго трајало, општи утисак није за одушевљење. На више места, што се и грађани жале, уочљив је фушерај – непрецизно уклопљене гранитне плоче и коцке, бетонирани делови без претераног вођења рачуна о естетици и педантности, груби завршни радови око стубова семафора. На више тачака дуж целе деонице и даље су заостале гомиле песка, шута, разбацаног грађевинског материјала.

За део не тако лепе слике која се тренутно може видети у ове четири улице, осим извођача криви су и несавесни грађани. Јер уместо да се чува нов мобилијар, један његов део је већ ишаран. Део стубића између тротоара и коловоза изваљен је и оштећен, а на више места одваљене су и камене коцке постављене око дрвећа, за шта су, јасно је, одговорни возачи који се код дрвећа паркирају.

Прљавштина уместо светлих тротоара

Део одговорности је и на комуналним градским службама. Ту се пре свега мисли на одржавање чистоће. Јер када су гранитне плоче на тротоарима уграђиване оне су биле беличасто-светлосиве, а сада увелико имају другу нијансу – тамносиву и светлосмеђу. Наравно, због накупљене прљавштине. Јасно је да плочник по коме се свакодневно корача не може да буде исте нијансе као и када су плоче уграђене, али да се редовније одржава, оне свакако не би могле да потамне брзо.

Оправдања и утисци

Непредвиђене инсталације које су искакале као духови, зимско време и долазећи новогодишњи празници „са бројним туристима”, летње врућине, пандемија ковида, кашњење материјала, неодговорност извођача... Све ово су, као из рукава, у Старом двору низали за силна пробијања рокова на овом пројекту.

Из угла грађана опис ове обнове изгледа ипак дијаметрално супротно – константно недовољно радника на терену, а много раскопаних тачака, много дана без иједног мајстора, несносне саобраћајне гужве и поремећен јавни превоз, небезбедно остављене раскопане деонице...

А када је тог јуна 2019. ова реконструкција кренула, почетак приче из уста градских отаца био је готово бајковит: „Обнова ће бити организована фазно како би се извођачи боље контролисали и како би се поштовали рокови. Све ће бити готово до краја године, гледаћемо да буде завршено и нешто раније, пре новогодишњих празника.”

Али ко се ових речи још сећа... Јер, само неколико седмица касније, на терену се грађевинско клупко жестоко замрсило. Из тог чвора извођачи се тек сада, готово две године касније, на једвите јаде некако извлаче. Да ли ће бити казне за то – и даље је непознато.