Изменама закона до стабилног и одрживог раста запослености

Унапређење политике запошљавања, основни је циљ измена Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, док се изменама Закона о уговорима у превозу у железничком саобраћају омогућава путнику да у случају кашњења возова прекине путовање и затражи повраћај новца за карту, ово су неке од новина у актима о којима се, између осталог, расправљало у Скупштини Србије. Посланици су нова решења поздравили, јер су, како су истицали, у интересу грађана, и најавили подршку.

Образлажући измене Закона о запошљавању, ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић, рекла је да се њима прецизира да су Стратегија запошљавања и пратећи Акциони план основни документи јавних политика у области активне политике запошљавања. Навела је да је влада у фебруару и марту ове године усвојила Стратегију запошљавања за период од 2021. до 2026. чији циљ је успостављање стабилног и одрживог раста запослености и Акциони план за период од 2021. до 2023, којим су утврђене мере активне политике запошљавања у наредне три године – додатне обуке, субвенционисано запошљавање, јавни радови, мере за особе са инвалидитетом.

Говорећи о изменама Закона о уговорима у превозу у железничком саобраћају, министарка Дарија Кисић Тепавчевић навела је, између осталог, да је њима предвиђено да ако воз касни 60 или 119 минута, путник може да оствари повраћај новца у износу од 25 одсто. Према њеним речима, уколико је кашњење дуже, путник може да поврати 50 одсто од плаћене карте. Новим решењима железничком предузећу „Србија воз” дат је прелазни период од две године за почетак примене измена закона.

Образлажући измене Закона о печату државних и других органа, ресорна министарка Марија Обрадовић рекла је да је њихов циљ успостављање електронског печата. Према њеним речима, закон је припремљен ради повећања ефикасности јавне управе. Истакла је: „Успостављањем могућности да органи електронски размењују документа међусобно као и у комуникацији са грађанима уз чињеницу да је и раније уведена обавеза да се електронски размењују подаци између органа управе добиће свој пуни смисао успостављањем квалификованог електронског печата за државне и друге органе.”

У расправи су сви посланици наводили колико ће измене закона допринети ефикаснијој управи, већим правима грађана и транспарентнијем пословању и најавили подршку свим предложеним законима.

Гојковићева: Негујемо културу сећања

Србија је данас посвећена неговању и очувању културе сећања да се злочини не би поновили, зато Музеј жртава геноцида има велики значај, рекла је јуче министарка културе и информисања Маја Гојковић, представљајући измене Закона о Музеју жртава геноцида, чија је суштина и званично премештање седишта ове институције из Крагујевца у Београд. Сви посланици говорили су о значају памћења, а Жељко Томић (СПАС) рекао је да би „скупштина требало да, по хитном поступку, донесе резолуцију о осуди геноцида у Независној држави Хрватској, да спасимо своју душу, душе страдалих и преживелих, а међу нама седи госпођа Смиља Тишма која је преживела усташки логор Јасеновац.”

Образлажући измене закона, Гојковићева је подсетила да је Музеј жртава геноцида основан законом из 1992. године, те да је сада потребно усаглашавање законске регулативе. Навела је да су измене техничке природе, којима се обезбеђују кадровске и материјалне претпоставке за остваривање неговања сећања на жртве. Истакла је да се регулише питање седишта музеја, јер је, по садашњим решењима оно у Крагујевцу, иако је још од 1995. његово седиште у Београду, што је отежавало функционисање. Додала је: „Додатан проблем је био везан за захтев Управе за трезор Министарства финансија да се сходно чињеници да је седиште музеја у Крагујевцу, и рачуноводствени послови обављају из тог града. Решавање наведених проблема је било могуће једино кроз измене закона.”