субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ припрема ограничења за кинеске инвестиције

Пекинг ће морати више да води рачуна када је реч о субвенцијама јер се показало да је Брисел све мање спреман да толерише неједнак приступ тржишту
(Фото EPA-EFE/Alex Plavevski)

Европска унија покушава да заштити своје фирме од нелојалне конкуренције из других земаља, пре свега Кине, њеног највећег спољнотрговинског партнера. Сваку компанију, која добија помоћ своје државе, казниће или ће искључити са тендера да би обезбедила поштене услове за добијање послова на својој територији. Кинеске фирме моћи ће и даље да послују у земљама ЕУ, али ово је начин да се ограничи опсег субвенција и гаранција које долазе од кинеских власти.

Европска комисија (ЕК) је припремила предлог уредбе о спречавању негативних ефеката страних државних субвенција на тржиште ЕУ који предвиђа да пре великог преузимања, стране фирме убудуће морају да обелодане да ли су последњих година примиле државне субвенције веће од 50 милиона евра. То би се онда односило на сва преузимања компанија са прометом од 500 милиона евра или више.

Приликом пријаве за тендере требало би, пак, убудуће објавити државне субвенције с уговором обима од 250 милиона евра или више. Уз то, надзорни органи ЕК за конкуренцију желе да буду у могућности да истраже преузимања и доделу уговора испод граничних вредности. Наравно, нигде се не наводи да се ово односи на кинеске компаније, али сви знају на кога се мисли.

Др Катарина Закић, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду каже да ЕК у договору са земљама чланицама ЕУ има свакако право да води своју економску, у овом случају инвестициону политику, онако како мисли да највише одговара њеним интересима.

– Но, интереси различитих земаља чланица ЕУ нису увек исти, и већ на основу првих реакција може се видети да не постоји уједињеност ни око ове уредбе. Стога је и питање када ће и како бити ратификован свеобухватни споразум о инвестицијама, као и да ли ће овај најновији предлог проћи. Са друге стране, од када је уведен механизам за скенирање иностраних инвестиција у ЕУ, Кина је знатно смањила своја улагања у ЕУ – објашњава Закићева.

Већ три године заредом, почев од 2018, Кина смањује обим својих инвестиција у ЕУ, а протекле 2020. дошло је до још знатнијег смањења. Према њеним речима, пад се догодио и због ситуације са пандемијом, али то није једини и најважнији разлог. Подаци показују да је Кина у прва три квартала 2020. уложила у ЕУ око 2,8 милијарди долара, док је ЕУ у току истог периода инвестирала у Кину око 5,5 милијарди долара.

– Према овим подацима видимо да Кина у овом тренутку не види тржиште ЕУ као пријатељско, и стога и смањује обим инвестиција, а вишак слободних средстава пласира у земље са којима има бољу сарадњу, посебно у државе чланице иницијативе Појас и пут. С обзиром на то да је Кина 2020. престигла САД у трговини са ЕУ, и да је она била у тој години највећи трговински партнер ЕУ, те да иза њих стоје деценије успешне економске сарадње, пожељно је да се економске несугласице реше путем преговора, који ће резултирати споразумом који је прихватљив за обе стране – сматра наша саговорница.

Страхиња Суботић, програмски менаџер Центра за европске политике, наводи да овим предлогом уредбе уколико прође, ЕУ стиче нови алат помоћу кога може на јединственији, снажнији и бржи начин да реагује уколико процени да постоје одређени проблеми, то јест нелојална конкуренција када је о страним предузећима реч. Ово се првенствено односи на кинеске фирме, које добијају државне субвенције, али и на компаније других земаља.

– То је њихов начин да покушају да ојачају тренутна правила конкуренције у ЕУ и да загарантују фер такмичења, не смо зато што је Кина све присутнија у Европи, него и зато што Кина каже ЕУ да на сличан начин приступи њеном тржишту. Са једне стране не постоји реципроцитет, а са друге они процењују да то штети јединственом тржишту ЕУ. У том смислу ЕК би имала моћ да убудуће самостално истражи финансијско учешће тих актера који нису из ЕУ. Моћи ће да их упозори и казни, да спречи спајање фирми или остваривање пројеката. На овај начин комисија настоји да ојача стратешку аутономију европског тржишта. Њихов мото је да ЕУ треба да постане мање наивна када је о Кина реч – сматра Суботић.

Он наглашава да је Кина највећи трговински партнер ЕУ и све очи су упрте у њу, али јој се неће гледати кроз прсте. Према његовим речима Кина ће моћи да настави да послује у ЕУ, али сада се ојачава јединствено тржиште тако што Европска комисија може у било којој од држава чланица да врши мониторинг, да надгледа, кажњава и спречава пројекте, уколико процени да постоји више штете него користи.

– Овај предлог се појављује годину после проглашења пандемије. Стално се цитира пандемија као тренутак који је отрезнио Европу, убрзао процес реформе Европске уније укључујући и ову одлуку да се ојача њена аутономија када је реч о ланцима снабдевања или јавним набавкама. У том смислу пандемија јесте прекретница било у економском или геополитичком погледу. Кина ће морати више да води рачуна када су у питању субвенције јер се показало да је ЕУ све мање спремна да толерише неједнак приступ тржишту. Кина је за ЕУ не само партнер економски већ и такмац, а и системски ривал. ЕУ не може без Кине. Они зависе од Кине када је реч о 137 производа. Њима није циљ да овом уредбом искључе Кину из европског тржишта. Ово је начин да се оснаже и домаће фирме и правила конкуренције, а Кина ће морати да се прилагођава новим правилима – наводи Суботић.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС указује да је позадина економских односа две светске силе, свеобухватни споразум између Народне Републике Кине и Европске уније у вези са инвестицијама и трговином договорен након седам година преговарања, али његову ратификацију у Европском парламенту потенцијално одлаже политички сукоб на релацији Пекинг–Брисел. Што је последица наводне угрожености људских права у кинеској западној провинцији Синђан.

Међутим, водећи званичници земаља чланица ЕУ, међу којима и немачка канцелара Ангела Меркел, нагласили су значај споразума, који треба да обезбеди равноправне економске односе у дугом периоду, првенствено у области инвестиционе активности и трговине. Актуелни политички сукоб може се посматрати као део континуираних тензија између водећих привреда света, што је био и главни ризик по глобални привредни раст пре пандемије ковида 19.

– Познато је да Кина интензивира своју економску активност, посебно у Европи и Африци, кроз бројне иницијативе, међу којима је најпрепознатљивија „Један појас – један пут”. Треба подсетити да је Кина иницирала посебан вид економске сарадње са земљама Централне и Источне Европе, међу којима су и многе чланице ЕУ. Платформа за сарадњу позната и као „Кина плус 17”, подразумева кредитне линије за изградњу инфраструктуре у Европи, коју аналитичари доводе у везу са поменутом иницијативом „Један појас – један пут”. Интересантно је да су и земље као што су Грчка и Италија исказале интересовање за овај вид кредитирања, што међу појединим круговима у Бриселу изазива стрепњу у погледу јачања кинеског политичког утицаја у ЕУ кроз већу зависност од кинеских кредита и инвестиција, каже Станић.

Из економског угла гледано, критичари ратификације споразума у Европском парламенту напомињу „нефер” конкуренцију кинеских компанија на европском тржишту, јер их наводно карактерише знатан ниво државних подстицаја, а такође указују на еколошку осетљивост кинеских инвестиција.

– Генерално посматрано, од потенцијалног усложњавања економских односа између ЕУ и Кине, потешкоће би могла имати и привреда Србије, која свој економски раст базира у знатној мери на спољној трговини и привлачењу страних директних инвестиција, првенствено из ЕУ, али и из ваневропских земаља, укључујући и Кину – наводи Станић.

Коментари15
a6712
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primus
Tržišna ekonomija HAHAhahaHAHA!
milan lala
Nasa vlast se drzi politike "EU nema alternativu " no narod tu politiku ne podrzava i to je gola istina . Kad bude, ako ikad bude dosao dan odluke narod ce na referendumu reci svoje misljenje koje ce biti obavezujuce za vast . Srbija u EU znaci Srbija bez KiM , Srbija zavadjena sa Rusijom i Srbija u kojoj Kina nemoze investirati bez odobrenja nasih tada gazda iz Berlina , Brisela i Washingtona.To Srpski slobodoljubivi narod neci prihvatiti . Dzabe svi krece o clanstvu u EU nema od tog nista .
LaCosta
Mogu samo da zamislim reakcije iz EU kada bi Srbija ili neka druga drzava uveli ogranicenja na njihove robe.
petar
Sve što njima ne puni džepove, je, nelojalna konkurencija.
Хронос
Касно! Кина се већ инсталирала по Европи тамо где је хтела! Оно што се и не помиње је присуство кинеских стручњака и студената који успешно сакупљају знање за своју земљу на универзитетима и институтима али то се зове сарадња. Сигурно, они нису присутни на нашим универзитетима јер наши факултети нису повезани са институтима, заправо и нема их па нема шта да траже код нас.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља