понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На шта ћемо потрошити 60 евра

Штедња наших грађана у 2020. је порасла са 11,3 на 11,86 милијарди евра. Релевантни и поуздани подаци о томе како су наши грађани потрошили већ добијену новчану помоћ не постоје. Можда је зато сада добар тренутак да паметно испланирамо шта бисмо са 60 евра, па да их потрошимо у корист наше економије
Pixabay

Када се каже да држава треба да интервенише делом, а не речима, мисли се заправо да нешто плати или исплати. Наша држава није изузетак. Прошле године исплаћена је новчана помоћ пунолетним грађанима од 100 евра, а ове, најављена помоћ од 60 евра. Рачуница новчане помоћи је проста. Ако примања потрошача падају или постају неизвеснија и они ће трошити мање. Они који без њих остану немају шта ни да потроше. Повратно, то води још мањим примањима и већој неизвесности што економију води у спиралу све дубљег пропадања. Ванредни новчани стимуланс јача поверење и осећај сигурности грађанима да држава има средстава, да економија има ослонац у држави, и да могу да наставе да троше. Лична потрошња грађана је фундаментално важна јер апсорбује две трећине нашег бруто домаћег производа, без ње нема покретања економије.

Председник Бајден је финализирао свој план директне новчане помоћи грађанима САД. Пре њега је то први учинио бивши председник Трамп – 1.200 долара за појединце и 500 долара по члану домаћинства млађем од 16 година. Пуни износ помоћи примили су само појединци са примањима до 75.000 долара годишње (њих је 88 одсто). Нови председник је издашнији – 1400 долара по појединцу и члану домаћинства.

Исплата новчане помоћи је добра пригода да се подсетимо да држава може да води експанзивну фискалну политику на два начина – растом потрошње или смањењем пореза. За овим другим се код нас ретко када посеже. У време кризе ни једног ни другог нема без задуживања државе.

Нашим грађанима је све ово ново и другачије. Налик личном (непостојећем) искуству повраћаја плаћеног пореза. Одговоран грађанин који је сам (порез на имовину, ПДВ), или неко други за њега (порез на зараде), плаћао порезе може да прими назад део плаћеног пореза, што је и фин гест обзирности државе према ревносним пореским обвезницима. Ширина исплате актуелне новчане помоћи више асоцира на чин повраћаја пореза. Зашто би ова исплата могла бити добра?

Држава може да троши новац на изградњу инфраструктуре и пружање есенцијалних услуга (здравство, образовање), али не може да троши новац баш на сваки производ или услугу, а ни есенцијалне услуге нису покривене у целости. Незамисливо је да држава требује услуге фризерских салона, угоститељских објеката, фирми које се баве забавом и рекреацијом итд. Па чак и тамо где држава ангажује фирме за одређене услуге, као што су услуге одржавања возног парка, ретко када ће се десити да предузетници и мала предузећа добију тај посао. Њихови купци су обични потрошачи од чијег раста куповне моћи пружаоци ових услуга могу имати користи.

Новчаном помоћи држава грађанима поверава важну мисију. Влада пажљиво кроз буџет планира како да потроши и коме да определи средства. Али та потрошња није увек идеална. Грађанима је поверен задатак да сами изаберу предмет потрошње. Преко грађана средства допиру до привредних субјеката којима су потребна, и то на рационалнији и праведнији начин – када држава исплаћује директну помоћ предузећима она не покреће њихову производњу и ништа се не добија заузврат, а када потрошачи купују новчаном помоћи они економично бирају и плаћају производ или услугу коју заиста добијају. Ипак, ако се ограничавајуће мере наставе мало је вероватно да ће новац стићи до оних који су највише погођени.

Грађани могу стимулисати домаћу економију потрошњом добара и услуга произведених у земљи. Грађани могу платити део редовних рачуна и тиме избећи своје падање у доцњу а испоручиоца услуге у неликвидност. Грађани могу отплатити део скупог банкарског дуга који вуку за собом из месеца у месец. Грађани могу повећати своју потрошњу иностраних производа, зато је важно разумети да свака помоћ грађанима у земљама важним трговинским партнерима има секундарни позитиван ефекат на нашу производњу (америчком пакету помоћи радује  се цео свет). Напослетку, грађани могу задржати новац код себе за покриће ванредних трошкова.

Линеарна новчана помоћ грађанима је транспарентан потез државе без преседана. Други облици финансијске подршке државе ни изблиза нису толико транспарентни. Сада сваки грађанин тачно зна колики је износ новчане исплате добио сваки други грађанин од државе. Било би корисно да нешто од ове транспарентности опстане и након кризе, а и помогло би држави у заштити од оптужби за корупцију.

Питање свих питања новчане помоћи – шта примаоци заиста чине са њом? Анализе у САД показују да ће 73 одсто грађана своју новчану помоћ похранити у штедњу и да ће подстицај економији заправо изостати. Штедња наших грађана у 2020. је порасла са 11,3 на 11,86 милијарди евра. Релевантни и поуздани подаци о томе како су наши грађани потрошили већ добијену новчану помоћ не постоје. Можда је зато сада добар тренутак да паметно испланирамо шта бисмо са 60 евра, па да их потрошимо у корист наше економије.

Директна новчана помоћ је политички лукративна. Грађани САД широко одобравају новчану помоћ. Према истраживањима јавног мњења 78 одсто грађана је одобрава, док цео пакет помоћи председника Бајдена, чији је она део, одобрава тек 68 одсто. Ако је тако, треба ли размишљати о алтернативи?

Ванредни професор, Економски факултет у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
12e3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic (Njujork)
Moj skolski drug me je skoro pitao u Beogradu u vezi pozit. tema kako ljudi u Srbiji gledaju na SAD, pricamo o zaposljavanju nase dece u Srbiji i u SAD ili nas koji vec guramo sestu deceniju. Samo u teoriji je tacno da cete u SAD naci neki bolji posao samo na osnovu svojih kvalifikacija, prethodnih postignuca recimo ako niste rodjeni u SAD, ako ste kao i mnogi od nas imigranti. I u SAD cete naici na nepotizam, na to da oni koji imaju "ledja" bolje prolaze, ali opet NIJE uporedivo sa Srb jer
Petrovic
SAD je velika i mocn zemlja sa 332 miliona stanovnika, sa GDP od 22 biliona US$ pa cete uvek, kad ozbiljno trazite cak i kao stariji naci posao. Znaci ima mogucnosti, mozda ne kako se nadamo, ali posla ima. Naravno kad ste u SAD vise generacija, mogucnosti su vece. I radna etika dominira znaci puno rade i bogati i siromasni. U Srbiji na zalost otkaz je kao teska presuda jer se drugi posao teze nalazi posebno za starije preko 50+ god. NJima u Zavodu za NEzaposlene kazu da NE dolaze.
Petrovic (NJujork)
A g. Lukic bas zna sta kazu Amerikanci ?? Izvor istrazivanja je ?? Mnogi su bili duzni, trebalo im je za hranu, da plate kreditne kartice, da plate zaostale stanarine--mada sve je sitno. Bajden jeste odobrio dopunski novac ali za sednju klasu jedna ruka je dala, a druga je uzela. Demokrate su odobrile jos $2,600, ali odmah povecale poreze, a prethodno je Tramp ukinuo olaksice po dve vazne stavke koje koristi srednja klasa. Prosle godine $1,800 po osobi otislo na poreze. NE porediti SAD i Srb.
Киза
Грешком вам "лајкнух" коментар! Кажете "не поредити САД и Срб"! И у праву сте. Грађани САД су добили неку суму новца којом су могли да плате неки порез, рачуне, дуговања... Грађани Србије су добили "помоћ" коју је већина потрошила на храну (јер је превише мала да би покрила било који озбиљан расход)! Да сад не причамо о томе како је се држава побринула да грађани добијено одмах и врате (а богами и да додају од свога), кроз повећање пореза, цена горива, уља, струје, меса... Само кажем...
Aleksandar Mihailović
Profesor mora biti ekspert a ne agitprop onih koji zadužuju državu i brojna buduća pokolenja da bi kupovali glasove i referendumske rezultate koje žele. Nema ekonomskog opravdanja da se deli novac, da se deli riba, moralo je da se nauči da se radi i napravi više domaćih fabrika, da ljudi rade i zarađuju, da sami pecaju i sebe hrane. Ovo je rasipništvo bez uporišta u budžetu i ispostaviće se netransparentno iz nekih razloga. Nadam se da je narod svestan bede koja nam tek sledi zbog zaduživanja.
Vojislav
Na pogrešno pitanje nema pravog odgovora. Pitanje je čime je motivisana odluka dodele 60 a penzionerima 110 evra, i prošle godine svima 100 evra a penzionerima plus dve čestitke, prvo 4.000 pa potom 5.000 dinara. Ako se svima daje jednako nije socijalno motivisana. Nije ni ekonomski, jer mnogi ni redovna primanja odmah ne potroše. Ili štede ili potroše napolju. Ostaje treći motiv, nije se teško setiti koji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља