уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Креативне индустрије у „Кнежевом арсеналу”

Крагујевачка власт формирала радне тимове за ревитализацију Војнотехничког завода, старог фабричког комплекса на занемареној десној обали Лепенице где су зачете и српска индустрија и модерна српска држава
(Фотографије Б. Карталовић)

Крагујевац – Актуелна градска власт је можда агилније него било која претходна решила да се ухвати у коштац с проблемом занемарене десне обале Лепенице на којој се налази и реперна тачка модерне српске историје, данас запуштени комплекс Војнотехничког завода где је, уз индустрију, зачета и наша постсредњовековна држава. Недавно су формирани радни тимови чији је задатак да раде на – како је то наведено у одлуци Градског већа – рехабилитацији и регенерацији „Кнежевог арсенала”.

Стручни тим састављен је од људи из врха власти и стручњака из различитих области, а оперативно-технички од службеника који ће решавати бројне административне проблеме, пре свих оне који се тичу замршених својинских односа. Тимови су формирани након разговора с Магленом Куневом, амбасадорком Европске уније при Савету Европе, које је у марту водио помоћник градоначелника Крагујевца за међународне односе Борис Ковачевић, покрећући питање могућег приступа европским фондовима који располажу средствима за заштиту културно-историјске баштине.

Поред запетљаних правних питања која морају да се решавају у сарадњи с државним органима и предузећима на простору „Кнежевог арсенала”, кључни задатак биће прибављање новчаних средстава. Будући да Крагујевац не може самостално да финансира пројекат, власт ће вероватно морати да посегне и за не тако популарном опцијом јавно-приватног партнерства.

– Неопходна нам је помоћ и државе и европских институција, а вероватно и приватних фирми, јер од комплекса Војнотехничког завода, који је девастиран, желимо да направимо читав мали град с бројним културним, образовним и туристичким садржајима. На месту где је некада ницала војна индустрија треба развијати креативне које ће доносити приход – објашњава Ковачевић.

Туристички потенцијали „Кнежевог арсенала” су несумњиви, каже директор Градске туристичке организације „Крагујевац” Бојан Павловић, члан техничко-оперативног тима.

– Туристи воле атипичне просторе какав је „Кнежев арсенал”. Сматрам да ће мноштво фабричких зграда од опеке, између којих вијугају улице, уз примерене угоститељске садржаје, бити прави мамац за посетиоце из читавог света. Уосталом, овакви пројекти морају бити самоодрживи – сматра Павловић.

Ревитализација „Кнежевог арсенала” биће заснована на детаљном урбанистичком плану, а одговорност за тај део посла преузео је главни градски архитекта Иван Радуловић.

– Истовремено ће се радити на заштити архитектонске баштине, реконструкцији и пренамени појединих зграда, али и на изградњи нових објеката који ће бити потребни. Циљ нам је да очувамо изворни идентитет, али и да подстакнемо културни и економски развој града. Послу треба приступити пажљиво, јер је реч о најстаријем фабричком комплексу у овом делу Европе, симболу увођења балканских земаља у модерне привредне и друштвене токове – поручује Радуловић.

Пред актуелном влашћу свакако је обиман посао, мада треба рећи да су и претходне политичке гарнитуре радиле на ревитализацији „Кнежевог арсенала”. Од 2006, када је град откупио део земљишта, донето је мноштво одлука и усвојено неколико планова за прву фабрику топова на Балкану која је почела с радом 1853. године. Никада, међутим, није било довољно новца, а ни државне помоћи. Могуће је да су сада околности другачије, с тим да није извесно када би се могли видети први конкретнији помаци на оживљавању простора који је 2014. проглашен за културно добро.

У тиму и градоначелник Никола Дашић

Поред Ковачевића и Радуловића, наших саговорника, у стручном тиму који ће радити на ревитализацији „Кнежевог арсенала” налазе се још: Биљана Илић Стошић, начелница Шумадијског округа, Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, Александар Милошевић, помоћник градоначелника за реализацију капиталних инвестиција и сарадњу с Владом Србије, Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, Зоран Комадина, декан Филолошко-уметничког факултета, Јелена Атанасијевић, архитекта и професорка на Филуму, Ратка Чолић, професорка Архитектонског факултета у Београду, Марко Вујновић, директор крагујевачког ЈП „Слободна зона Шумадија”, Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за развој Шумадије и Поморавља, архитекте Верољуб Трифуновић и Душан Соковић, те редитељ Гордан Матић, директор Филмског центра Србије. У тиму је и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, што говори да се водило рачуна и о политичком аспекту пројекта.

Кустурица желео да подигне филмски град

Крагујевачки „Кнежев арсенал”, кога су од 1836. године градили и Обреновићи и Карађорђевићи, био је последњих петнаестак година поприште разноразних интересовања, па и спектакуларних догађаја. Редитељ Емир Кустурица желео је да на том месту подигне филмски град, а на простору Војнотехничког завода снимана је и италијанска серија о градњи „Титаника”. Од 2011. године ту се одржава музички фестивал „Арсенал Фест”.

Коментари0
5a369
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља