недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
49. ФЕСТ

Тамо где на небу нема дуге

У главном такмичарском програму не треба пропустити филмове Маџида Маџидија, Котер Бен Ханије, Лили Хорват и Филипа Лакота...
Филм „Деца сунца” – о малишанима примораним на рад (Фотографије 49. Фест)

Када већ на најавној шпици прочитате да је филм посвећен деци принуђеној на рад (њих 152 милиона) и свима онима који се боре за њихова права, срце већ тада заигра. Још кад уз то имате предзнање да су „Деца сунца” ново дело славног иранског редитеља Маџида Маџидија, који већ три деценије снима деликатне а живахне филмове о деци у Ирану, кроз које заправо много шта каже о одраслима и земљи у којој живи и ствара – онда је радост гледања још већа.

Маџидијевој „Деци сунца” је на прошлом Венецијанском фестивалу припала награда „Марчело Мастројани” за најбољег младог глумца (Рухолах Замани, главни глумац), филм је био и званични ирански кандидат за награду „Оскар” уз обезбеђену дистрибуцију у биоскопима САД, а српска премијера догађа се на Фесту у главном такмичарском програму.

 Аутор филмова какви су, рецимо, његов „Отац”, „Боја неба”, „Песма врабаца”, „Изнад облака” или историјски спектакл „Мухамед, божји изасланик” – у којем је сценографију радио наш прослављени сценограф Миљен Крека Кљаковић, о чијем је лику и каријери снимљен филм што ће бити приказан на крају фестивала – сада нам прича о деци без родитељске бриге примораној на рад и ситне злочине како би преживљавали и прехрањивали породицу. У центру приче је дванаестогодишњи Али и његови другари, који се уписују у школу названу „Деца сунца”, под чијим се окриљем бесплатно образују радничка, сиротињска, избегличка и деца с улице, а она сама се као добротворна установа издржава само од донација. Мотив уписивања у школу ове малене „банде” није жеља за знањем, већ са експлоататорским газдама договорен посао ископавања „блага” у тунелима испод школских подрума.

Оно што се пред гледаоцима отвара је оштроумно постављена и спроведена хуманистичка драма, жустра и окретна, сјајно и контролисано снимљена и одглумљена. Драма о прерано одраслој деци способној да се снађу у свакој ситуацији у којој у том узрасту заправо никада и не би требало да се нађу. Маџиди их не мази и не угађа им, портретише их онако несавршене и у заблудама баш као што су то и одрасли, али са мудрошћу дозвољава гледаоцу да урони и у ту дечију спонтаност и флексибилност уз помоћ које и опстају...

У главном такмичарском програму Феста је и још један награђени „венецијански филм” (награда за најбољег глумца у програму „Хоризонти”) и још један који се нашао у најужем кругу номинованих за 93. Оскара. Туниски филм „Човек који је продао своју кожу” ауторке Котер Бен Ханије, који се попут Маџидијевог филма тематски дотиче поднебља где на небу нема дуге. Котерин филм говори о Сирији. Или тачније: о експлоатацији сиријских избеглица и ратној ситуацији у овој земљи, експлоатацији избегличке кризе, о западњачком капитализму, политичкој репресији и надасве о лицемерству такозване (бело)светске уметничке елите.

„Човек који је продао своју кожу” – о експлоатацији сиријских избеглица

У форми сатире и са обрисима живописне модерне басне (уместо животиња јунаци су људи) Котер Бен Ханија прича нам о судбини Сиријца Сама, којег ће животне околности раздвојити од вољене девојке и породице, и о његовом судбинском сусрету са славним европским визуелним и перформанс уметником којем ће, зарад обезбеђивања европске визе, и буквално продати кожу. Тачније – потписаће уговор с којим ће он, заједно са својим исцртаним леђима постати скупи музејски експонат и предмет аукција на којима ће се с вртоглавим износима за њега и његову исцртану кожу надметати декадентни и ексцентрични амерички богаташи.

Ово је филм моћне вишеслојне приче и то је његов најважнији и најснажнији адут, који често оставља без даха и спонтано намеће гледаоцу размишљање о дехуманизацији апатије света спрам међународне избегличке кризе. О уметничкој, интелектуалној и политичкој експлоатацији сиријских избеглица у тим земљама „првог света” да и не говоримо. Снага „Човека који је продао своју кожу” не лежи у редитељским поступцима и одлукама – режија је, иако евидентно страсна, прилично дискутабилна – нити у глумачким изведбама (осим главног јунака). Моника Белучи у улози манипулативне и утицајне агенткиње уметника и уметнина у овом филму је дала један од својих најблеђих перформанса.

Такмичарима за Награду „Београдски победник” у главном програму 49. Феста придружују се и на 61. Солунском фестивалу награђени филмови – мађарски „Припреме за заједнички живот на неодређено време” Лили Хорват и „Ноћ краљева” Филипа Лакота, аутора из Обале Слоноваче. И један и други завређују пажњу филмофила и конзумената Феста. Хорватова у својим „Припремама...” у форми романтичне драме говори о моћи љубавних илузија, отвара питања проверљивости љубави, пројекција наших унутрашњих маштарија, ситних заблуда, водећи гледаоце кроз узбудљиву а неистражену територију људских жеља.

Попут Шехерезаде из „1001 ноћи” и главни јунак драмом и фантазијом обојене сурове затворске приче Филипа Лакота у „Ноћи краљева” спасава свој живот непрекидно приповедајући приче затвореницима у чувеном затвору у Абиџину (Обала Слоноваче), у којем се управља обредима и по неписаним законима. Из минута у минут Лакот води и своје јунаке и гледаоце филма кроз рукавце велике бајке о визијама и халуцинацијама кроз које се древни митови претварају у талисмане против смрти и уједно открива сва мистичност универзума афричког континента – узбудљив и интензиван филм који треба да се нађе и на редовном репертоару српских биоскопа.

Коментари0
a0518
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља