Десет векова српске књижевности

Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” покренута је у Издавачком центру Матице српске 2010. године с намером да прикаже, по савременим мерилима, миленијумски развој српске књижевности, од усмене и житијске до савремених литерарних жанрова. Покретач и главни уредник академик Миро Вуксановић истиче да значај овог подухвата није само књижевни већ и културолошки, лексички и образовни, јер показује како су и на којим облицима српског језика настајале књиге од дванаестог века до данас и како се природно, кроз историју, сагледава цивилизацијски успон културе једног народа.

Антологија излази у годишњим колима и досад су штампане 123 књиге, свака у хиљаду примерака. Управо је пред читаоцима дванаесто коло у десет књига. Најобимнији посао обавила је Зорица Несторовић, која је приредила књигу тројице писаца из осамнаестог века – беседе и писма Гаврила Стефановића Венцловића, песме и моралистичке списе Алексија Везилића, као и пословице првог њиховог скупљача Јована Мушкатировића. У осталим књигама су дела писаца двадесетог века, јер њих има највише у обе серије aнтологијске едиције.

Избор из дела Станислава Винавера приредила је Жељка Пржуљ у намери да што целовитије буду наговештени сви жанрови којима се писац бавио (песме, есеји, критике, записи, пародије). Приповетке, поглавља романа „Пијана земља”, критике, огледе, есеје, путописе и писма Милана Кашанина одабрала је Зорица Хаџић. Прозу Светозара Ћоровића (двадесетак приповедака и роман „Стојан Мутикаша”) у целину је саставио Душко Певуља, а Милена Кулић поезију и есејистику Радета Драинца и Љубише Јоцића. У књигу Владислава Петковића Диса окупила је Соња Веселиновић безмало све његове песме, приче, ратне репортаже, једну беседу и два писма. Борислав Михајловић Михиз је у избору Бојане Поповић приказан као драмски и прозни писац („Бановић Страхиња”, „Аутобиографија о другима”), есејист и књижевни критичар. Књига Александра Тишмe садржи романе „Књига о Бламу” и „Употреба човека” и приповетку „Без крика” (приређивач Срђан Орсић).

У истом колу је обележена и стогодишњица рођења Добрице Ћосића, тако што је Марко Крстић припремио проширено издање књиге „Пријатељи мога века”, а раније су изашли Ћосићеви романи „Корени” и „Бајка”. Песме и есеје Милосава Тешића приредио је Драган Хамовић.

Све књиге у едицији „Десет векова српске књижевности” имају предговор, антологијски избор текстова, хронологију, селективну библиографију, приређивачка објашњења и избор раније објављених критичких текстова. У књигама дванаестог кола штампани су прилози књижевних историчара и критичара Предрага Палавестре, Павла Стефановића, Новице Петковића, Радомира Константиновића, Мирослава Егерића, Радована Вучковића, Бранка Милановића, Ђорђија Вуковића, Анице Шаулић, Владана С. Јовановића, Снежане Самарџије, Владете Јанковића, Славка Гордића, Ане Ћосић Вукић, Радивоја Микића, Марка Недића, Горана Максимовића, Радослава Ераковића и Александра Јеркова, као и есеји Стевана Раичковића, Миодрага Павловића и Слободана Селенића. Тако се, уз антологијски избор различитих литерарних жанрова, у истој едицији објављује и својеврсна хроника српске књижевне критике.