Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дар је и мала књига о великој годишњици Опере

Недавно представљена монографија „Сто година Опере Народног позоришта у Београду” проф. Владимира Јовановића изазвала је подељена мишљења у јавности
Мирослав Чангаловић као Борис Годунов и Драги Петровић као Шујски у опери „Борис Годунов“ Модеста Мусоргског, Визбаден, 6. мај 1955. (Фото: Архива НП), Насловна страна

Монографија професора Владимира Јовановића „Сто година Опере Народног позоришта у Београду”, коју је објавила издавачка кућа „Чигоја штампа”, недавно је представљена јавности у престоничком националном театру. На промоцији су говориле примадоне Милка Стојановић, Бреда Калеф, Радмила Смиљанић, управница Ивана Вујић и директорка Опере Јасмина Трумбеташ, а Бранка Радовић, музиколог, послала је свој приказ. О реакцијама љубитеља опере, али и стручне јавности после објављивања монографије говори за „Политику” њен аутор проф. Владимир Јовановић, некадашњи солиста Београдске опере:

– Мишљења су била подељена, јер се сматрало да ће поводом сто година Опере националног театра бити објављена репрезентативна монографија, какву сам првобитно и замислио, која је требало да буде штампана на 800 страна и да буде луксузно опремљена, а чији је наслов требало да гласи „Један век Опере Народног позоришта у Београду – инострана гостовања од 1939. до 2017”. Међутим, многи не схватају да је дар с неба и ова мала књига од 270 страна, под називом „Сто година Опере Народног позоришта у Београду”, коју сам ипак оставио као трајан запис и као банку података о томе шта се све дешавало у Београдској опери, који су велики уметници и европски ансамбли гостовали код нас и о томе где је наступала престоничка опера у свету.

Владимир Јовановић (Фото: лична архива)

Владимир Јовановић је дипломирао и магистрирао општу књижевност на Филолошком факултету у Београду и соло певање на ФМУ код великог уметника и педагога Николе Цвејића. Био је члан хора, а касније и солиста Београдске опере до 1987. У том периоду је отпевао 56 улога у 700 представа у националном театру.  Био је професор на новосадској и београдској академији уметности и уметнички секретар Мадленијанума до 2005. У раду на монографијама многе недостајуће податке успео је да, како каже у „рударском послу”, пронађе уз помоћ Оскара Данона, диригента, Миомира Денића, сценографа, и Младена Сабљића, оперског редитеља. Приредио је књигу Николе Цвејића „Ниједан дан без певања” и написао о њему монографију „Живот посвећен опери”. Урадио је монографије о примадонама Ђурђевки Чакаревић 2005. и о Гордани Јевтовић 2017.

О томе како је замислио луксузно издање монографије поводом обележавања века наше Опере и зашто оно није реализовано – проф. Јовановић објашњава:

– После три музиколошко-театролошке студије које сам до сада објавио о  иностраним гостовањима наше националне опере, желео сам да поводом сто година постојања и непрекидног рада оперског театра 2020. године објавим монографију „Један век Опере Народног позоришта у Београду – инострана гостовања од 1939. до 2017”, у којој бих на 800 страна приредио веома опсежну и документарну грађу о тријумфалним наступима наших оперских уметника на најпознатијим музичким фестивалима у свету. Издавач „Чигоја штампа” из Београда учествовао је са овим мојим рукописом два пута на конкурсу Министарства културе и информисања РС за доделу средстава за штампање капиталних дела. И то није прошло 2019.  године, док је 2020. конкурс био поништен због пандемије. Ипак, у овом тешком времену Министарство културе и информисања РС, Банка Интеза, Народно позориште и „Чигоја штампа” обезбедили су крајем 2020. новац, који нажалост није био ни приближно довољан за штампање овакве репрезентативне монографије какву стогодишњица наше националне опере заслужује.

Наш саговорник потом додаје да су та средства ипак била довољна да се објави монографија „Сто година Опере Народног позоришта у Београду”, меких корица, са црно-белим фотографијама и сажетим текстом.

– Без обзира на примедбе упућене спољашњем изгледу и величини ове књиге, за мене је најважније да њених 270 страна, упркос мањим грешкама, представљају валидно и документовано сведочанство о нашој националној опери, која се дубоко уградила у темеље наше музичке културе и допринела очувању и афирмацији наше културне баштине. Зато је ова невелика књига трајан и вредан запис, не само о важним оперским догађањима код нас у 20. веку и почетком 21. столећа већ и релевантна основа за будућа вредновања  доприноса Београдске опере, репертоарском и извођачком обогаћивању светске сцене, нарочито у њеном послератном златном добу у периоду између 1954. и 1969. године, које означавамо као најуспешније и најзначајније раздобље у досадашњој историји Београдске опере и извођачки зенит наше оперске уметности – закључује професор Владимир Јовановић.

Исправити омашке у новим издањима

– Ако буде средстава, урадићу и велику монографију „Један век Опере Народног позоришта у Београду – инострана гостовања од 1939. до 2017” на 800 страна, а унећу и извесне допуне. Рецимо, Оливер Њего, баритон, биће уврштен уз многе наше велике певаче, јер се у брзини догодило да његово име није наведено. Жао ми је због тога, јер он заиста заслужује да буде део овакве монографије. У новим издањима то ћемо решити и она служе да се неке омашке исправе – каже Владимир Јовановић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nedim Hasanagić
U objavljenoj knjizi :Evropska svedočanstvao Beogradskoj operi od 1939-1969" autor piše o velikom uspehu Opere sa Slovenskim repertoarom dve predstave opere "Ero s onoga svijeta"Jakova Gotovca izazvale su senzaciju u Frakfurtu ljudi su bili oduševljeni a samo dve godine kasnije eto ti rata i bombardovanja Beograda.Miroslav Čangalović,Biserka Cvejić Valerija Hejbalova,Nikola Cvejić,Melanija Bugarinović,Ivan Francl,Evgenija Pinterović Anita Mezetova to su solisti koji su doprineli ugledu opere .
zoran stokic
Komentara? "0".Ko danas nešto zna, na primer, o Melaniji Bugarinović ili Marijani Mijanović? Niko. Melanija Bugarinović prva Srpkinja sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi, Bajrojtu...a Mijanovićka je u baroknoj operi postigla ono što i Novak u tenisu. Ikone baroka: Villiam Christi, Les Arts Florissants, Nikolaus Harnoncourt, Alan Curtis, Paul McCreesh, Marc Minkovski... uzimali su je za naslovne uloge. Aristotel: kakva u državi muzika, takva je i njena srednja klasa a to znači takva je i država.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.