субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Потрошачки стампедо и морална граја

Потребно је уочити да савремено друштво свој опстанак заснива на потрошњи. Некада је кључни проблем свих друштава био како произвести довољно робе да се задовоље потребе људи, а данас је кључни проблем како продати оно што се произведе да би се производни циклус наставио

Фотографије и снимци из тржног центра „Ушће” на којима се (по ко зна који пут) види стампедо зајапурених „двоножаца” који хрле да стигну до места на коме их чека ваучер вредан 3.000 динара изазвао је велику позорност медија и дежурних евалуатора који су осудили овакво понашање.

За разлику од класичног стампеда у коме људи или животиње безглаво јуре у неодређеном правцу, овде је циљ јасан – стићи први како би се обезбедила обећана награда – потрошачки ваучер.

То није чудно с обзиром да је за савременог човека потрошња подједнако важан инстинкт као што је за четвороношца спасавање сопственог живота. У оба случаја, дакле, стампедо је последица инстинктивних радњи које подстиче рад хормона, а не свесна одлука или промишљен план.

Како се догодило да је потрошња постала инстинктивна радња која се отргла цивилизованом понашању. С тим да овде није реч о потрошњи која треба да задовољи егзистенцијалне потребе које деле живот и смрт – о чему сведоче безбројне ситуације у којима социјалистички човек стрпљиво чека у реду за црни хлеб и зејтин?

За разумевање овог феномена није довољна само критика потрошачког друштва у коме се изједначава „имати” и „бити”. Потребно је уочити да савремено друштво свој опстанак заснива на потрошњи. Некада је кључни проблем свих друштава био како произвести довољно робе да се задовоље потребе људи, а данас је кључни проблем како продати оно што се произведе да би се производни циклус наставио.

Да би се то омогућило потрошња је умногоме сведена на инстинктивни ниво. Рекламе, посебно оне упућене деци, осмишљене су тако да пробуде ирационалне пориве.  „Зграби”, „Буди оно што јеси”, „Када си гладан ниси сав свој”, „Још” итд., само су неки од примера који показују да њихов циљ није промоција производа него буђење ирационалних порива. Сличан ефекат се постиже када се потрошња повезује са табу-темама као што је сексуалност. У свим тим случајевима главни циљ је разобручавање инстинктивног понашања.

Али ослобађање нагонског нужно подразумева уклањање наслага цивилизованости. Цивилизованост, у суштини, није ништа друго до потискивање и контрола нагонског. Та контрола некада подразумева одлагање природних потреба, некада њихово естетско преобликовање, а неретко потчињавање индивидуалних потреба општем интересу. У сваком случају, међутим, цивилизованост подразумева све супротно императиву да се сада и одмах задовољи нагонска потреба и страст.

У бити, небитно је о каквим се поривима ради. И племенита страст као што је дивљење нечему или некоме коју, на пример, показују групе фанова, или жеља да се напречац осуди и казни неко непожељно понашање – тако типично за тзв. твитер заједницу, могу попримити израз нецивилизованог понашања. У том смислу, подједнако је било одвратно слушати и читати коментаре моралних проценитеља који су ову прилику искористили да дају одушка својој инстинктивној мржњи према свему што не разумеју.

Једва да се могла уочити битна разлика између стампеда необузданих потрошача и моралне граје и вербалног стампеда коју је произвела наводна одвратност према нецивилизованом понашању, а заправо интелектуална тупост, дневно политиканство и ничим поткрепљена морална узвишеност плејаде душебрижника која се јавила поводом овог случаја.

Још једна тема, повезана са нагонима и цивилизовањем, појавила се протекле недеље. Реч је о све учесталијим покушајима да се релативизује сексуално насиље.

Наметање сопствене воље другом бићу је универзална појава. Испољава се у свим сферама живота укључујући и сексуалне односе, а кључна разлика је у томе да ли се воља намеће присилом (стварном или претњом) или уз добровољни пристанак подређене стране. Вебер је објаснио да се туђа воља може добровољно прихватити било услед уверења у посебност онога чијој се вољи неко подређује, било под притиском обичаја, или услед сагласности са општеобавезујућим правним нормама.

Ако ову типологију применимо на нашу тему, лако је уочити да се слободни сексуални односи углавном базирају на харизматској основи која подразумева „покоравање” услед уверења у посебност партнера. У браку, осим тога, сексуални односи се заснивају и на обичају. Поставља се, међутим, питање на чему се заснивају инкриминисани случајеви сексуалних односа о којима ових месеци бруји домаћа јавност?

Без обзира на то да ли је реч о силовању, подвођењу, проституцији или злоупотреби положаја – ништа од наведеног није засновано ни на једном од поменутих добровољних облика „покоравања”, а посебно не на општеприхваћеним правним нормама.

Све чешће се, међутим, могу чути релативизације како се „под утицајем Запада” гуше „природни” људски нагони, па ће тако, брину се оцвали Дон Жуани, и удварање постати забрањено.

Међутим, нема ничег неприроднијег, а истовремено мање цивилизованог од „удварања” злоупотребом друштвеног положаја. Друга је ствар да ли је то, под утицајем различитих околности, постао обичај који се због тога више и не види као проблем, већ се као проблем жели приказати спутавање тих „природних” нагона.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
ef839
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lena
Autor se na kraju clanka osvrnuo na zloupotrebu drustvenog polozaja u domenu silovanja, podvodjenja i prostitucije. Cinjenica je da su se u Jagodini dugo desavale cudne stvari, pod izdasnom rukom lokalnog mocnika. Da li neki drzavni funkcioneri strahuju da se ne pojave na slikama u raskalasnom drustvu ? Da li su ucenjeni ? Kao na pr Mica Jovanovic - Megatrend, koji je svoju ledenu optuznicu protiv Palme prekonoc pretvorio u vatrenu odbranu istog gospodina.
Aca
Ti ljudi (Mika, Palma...) misle da na to (zloupotrebu) imaju pravo i ubedili su u to (pravo) one oko sebe. To je profesor objasnio. Radi se o kulturi nekažnjivosti, jer nije bilo tajne! Znali su i oni koji se sada javno zgražavaju (kolege iz struke, saradnici, konzumenti). Trajalo je godinama i decenijama.
Miki
"Међутим, нема ничег неприроднијег, а истовремено мање цивилизованог од „удварања” злоупотребом друштвеног положаја." Slažem se da je navedena pojava izrazito necivilizovana, ali je u osnovi vrlo prirodna: od vođe lavljeg čopora, preko alfa mužjaka šimpanze, do vođe prvih ljudskih plemena, glavni mužjak je svoju poziciju najčešće koristio da bi se pario sa što većim brojem ženki, i to je bio osnovni razlog vrlo opasne borbe za vlast u čoporu ili plemenu.
Зоран Маторац
Поштовани професоре, имам малу и добронамерну примедбу на иначе одличан чланак. У првој реченици сте употребили појам евалуатор, као да сви знају шта то значи. Мало сам потражио по интернету шта је то и наишао на чланак једног евалуатора. Издвојио сам почетак: I pored toga što se evaluacijom širom sveta bavi jako veliki broj ljudi malo ko je uopšte čuo za ovo zanimanje. Čak i oni koji su čuli neretko imaju pogrešnu ili nedovoljno jasnu ideju o tome čime se evaluatori zapravo bave.
баба
Nazvati svoje sugrađane ,,dvonošci u stampedu" je ipak više nego jadno za profesora koji bi da slovi za intelektualca. Ne znam kako bi on nazvao gungulu (stotine hiljada ljudi) u hiljadama tržnih centara u SAD za vreme tzv. crnog petka? Možda bi ih ,,častio odgovarajućim epitetima i to za čitavu naciju? Sumnjam.
Саша Микић
Не знам шта је ту погрешио? Код нас је исто гунгула, само наравно у мањем обиму зато што нас има мање, када се ти исти тржни центри отварају. Сетите се само туча и повређених када су отварани поједини тржни центри и када је било могуће купити робу ''јефтиније''. Сада се поновило нешто слично, када су многи, који су били до тог тренутка против вакцинисања, јурнули да добију тих 3000 динара макар морали да се вакцинишу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља