субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кратка историја вишедеценијског сукоба у Појасу Газе

Најновији сукоб ескалирао је пре три дана (Фото Бета/АП)

Сукоб у Појасу Газе, густо насељеном подручју које чини узак приморски појас између Израела и Египта, дужине 40 и ширине 10 километара, део је арапско-израелског сукоба који траје од настанка државе Израел.

Након распада Османлијског царства, део његових територија на Блиском истоку био је под британском контролом под мандатом Лиге народа.

Генерална скупштина УН-а је 1947. године усвојила Резолуцију према којој је британски мандат престао да постоји и препоручено је да се на тој територији до 1948. оснују две државе – арапска и јеврејска.

Арапска заједница је ову поделу Палестине сматрала непоштеном, јер су на територији живели многи Арапи који су, према плану УН-а, додељени јеврејској држави.

Одмах након проглашења Израела маја 1948, Лига арапских држава објавила је рат новој земљи, подсећа Танјуг.

У нападу на Израел били су укључени Египат, Сирија, Трансјордан, Ирак и Либан.

Тако је почео арапско-израелски сукоб, који се сматра једним од најдужих у модерној историји.

(Фото EPA-EFE/Mohammed Saber)

Срж конфликта налази се у томе да Палестина тражи пуну независност од Израела, те напуштање свих израелских војника са њених територија, док израелски ортодоксни Јевреји, националисти и десничари то одбијају, јер сматрају да Западна обала и Газа историјски припадају Јеврејима.

Сматрају да Палестинци нису народ, да нису постојали пре оснивања државе Израел 1948. године, већ да су палестински национализам измислиле арапске вође како би уништили Израел.

Упркос дугогодишњим напорима међународне заједнице да се реши овај спор и упркос томе што је Израел склопио мир са Египтом и Јорданом, Израелци и Палестинци до данас нису успели да постигну мировни договор.

Главни камен спотицаја су статус Јерусалима, који обе стране сматрају светим местом, међусобно признање, границе, безбедност, право на воду уз реку Јордан, израелска насеља на Западној обали, палестинска слобода кретања и право Палестинаца на повратак унутар граница Израела након егзодуса насталог услед израелског рата за независност.

Престанак сукоба се често наводи као могуће решење две државе, а према истраживањима већина Израелаца и Палестинаца сматра да је то најбоља солуција.

Ипак, неповерење и трзавице су често знале да ескалирају: прва и друга интифада су однеле на хиљаде живота на обе стране, уз изостанак било каквог решења.

Обе стране су одбиле да деле исту територију са другом страном, из страха од доминације.

Јасер Арафат постао је формални вођа покрета за самосталну Палестину у 20. веку, али израелски службеници гледали су на њега негативно и оптуживали га да подржава тероризам против Јевреја.

Након Арафатове смрти 2004, његов наследник Махмуд Абас покушао је да покрене нову рунду мировних преговора, али без успеха.

Иако се однос у међувремену побољшао са Западном обалом, стање остаје експлозивно у Гази, где су вођена два рата, од којих је задњи био 2014. године.

(Фото EPA-EFE/Mohammed Saber)

Између 1993. и 2000. број израелских досељеника повећао се за 117 одсто у Гази и најмање 46 процената у Западној обали.

Израел је, такође, укинуо дозволе за пребивалиште палестинским пребиваоцима у источном Јерусалиму који нису имали документе којим би доказали да је њихово средиште живота унутар Јерусалима.

Тако је 1.641 Палестинац изгубио право на боравак у Јерусалиму између 1996. и 1998. године.

Сукоб је однео преко 20.000 живота од 1948. на обе стране. Посљедњи мировни преговори прекинути су 2014. године.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је 2015. да неће дозволити палестинску државу западно од Јордана.

Од 50-их година 20. века, групе терориста редовно су се инфилтрирале на територију Израела из појаса Газе, организирајући саботаже и терористичке нападе.

Израелска војска предузела је одмазде, а због акција арапских терориста Израел је преузео контролу над појасом Газе.

Подручје Газе чини узак приморски појас између Израела и Египта, дужине 40 и ширине 10 километара.

Након проглашења независности Израела 1948, ту је формирано неколико избегличких кампова за протеране Палестинце, у којима се још увек налази око 500.000 људи.

Са укупно милион и по становника, Газа је једно од најгушће насељених и истовремено најсиромашнијих подручја на свету.

Раширено сиромаштво, заједничка граница са Египтом преко које се могу прокријумчарити оружје и експлозив и пре свега крвави обрачуни са Израелцима створили су од ње најтврђе упориште екстремистичких палестинских организација.

Хамас, Исламски џихад и остали увек су у Гази имали више присталица него на Западној обали.

(Фото EPA-EFE/Mohammed Saber)

Ни израелско повлачење 2005. није много променило ситуацију.

Дуж читаве границе са Израелом саграђен је висок зид са доста брисаног простора са палестинске стране, да би спречио упаде милитантних одреда и бомбаша самоубица.

Израел под контролом држи и граничне прелазе, ваздушни простор и обалу, довод воде и струје, увоз и извоз, наплату пореза и читав проток новца са иностранством укључујући и донације, тако да се Газа може врло брзо и ефикасно изоловати од остатка света.

Најновији сукоби између Израелаца и Палестинаца ескалирали су од понедељка кад је у сукобима у Јерусалиму повређено око 300 Палестинаца и 20-ак полицајаца.

Полиција је упала и у џамију Ал Акса, што Палестинци сматрају скрнављењем те исламске светиње.

Истог дана су Јевреји славили Дан Јерусалима, годишњицу заузимања Источног Јерусалима у Шестодневном рату 1967. године.

Масовни протести Палестинаца почели су због најаве да би неке породице могле бити избачене из кућа које су раније припадале Јеврејима у арапској четврти Шеик Џарах.

Према закону, Јевреји чији су преци оданде протерани у рату 1948. могу добити куће назад, док то правило не важи за протеране Палестинце.

Коментари14
fa5d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zivko Vasic
Dva najjaca osecanja vladaju s Palestincima i Jevrejima a to su strah i mrznja. Zbog ogromnog straha postali su agresivni a kad se na to doda mrznja onda tu nema racionalnog resenja. Jevreji koji su pretrpeli genocid od nacista i fasista i nije im pomogllo ni to sto su 1947. dobili drzavu Izrael. Oni strahuju da ne izgube drzavu jer pamte kako je biti bez svoje drzave. A povuci se na teritoriju pre rara sa Arapima iz okruzenja je za njih nezamislivo jer u tom slucaju nemaju nikakvu dansu opstank
Djole Petrovic
OVAKO SAM JA RAZUMEO: Izrael ne priznaje Palestince kao narod, a Arapi (Irak,...) ne priznaju Izrael kao drzavu. Pojas Izraela uz granicu sa Egiptim (Gazu) kontrolisu Arapi i preko njega oni (Hamas) vrse napade u Izraelu. Izrael je izolovao Gazu od ostalog sveta i nastoji da izbaci Palestince naseljavajuci Jevreje, sto stvara neprestane sukobe.
Бранислав Станојловић
Не разумеш Djole! Појас Газе је била египатска територија где су се злочинци из '48е населили, а ЕГИПЋАНИ И ОСТАЛИ АРАПИ им не дозвољавају да се разиђу да би их користили у политичке сврхе.
Pedja
Палестина је Римски накнадни назив за древне Библијске територије Јудеје и Самарије. "Палестинци" су заправо Филистејци, који одавно не постоје, а не Арапи. Израел се комплетно повукао из појаса Газе 2005. године и шта је добио заузврат? Хамас - који једино жели да уништи Израел и протера све Јевреје из своје домовине. То би се исто, само још много горе, поновило ако би се Израел повукао са тзв. Западне обале, јер би био свакодневно гађан ракетама и теран на одмазду, уз плач свих лицемера света!
Veljko Vuk
Zamislite sa smo mi Srbima iz Austrougarske(Krajne) ili sa juga(ka Šar planini) uskratili pravo da uđu u Šumadiju, BGD, Srem, Banat, Niš... I da ih držimo u nekakvim logorima između Save i Drine, ispod Kopaonika.E to rade Arapi svojim sunarodnicima koji potiču iz Palestine, gde je sada država Izrael.
Бранислав Станојловић
Пре свега тзв "палестинци" НЕ ПОСТОЈЕ. То су обични Арапи. Тзв "појас Газе" је била Египатска територија на коју су побегли гнусни терористи против ОБНОВЉЕНЕ државе Израел и којима арапска "браћа" нису дозвољавала да се разиђу да би били коришћени као политички пиони. 1967е када због поновног арапског напада стигох само до северног Либана је источни Јерусалим био ОСЛОБОЂЕН а НЕ заузет. Нико никада није никога протеривао, већ су злочинци бежали.
anavolimilovana
,,Niko nikog nije proteravao". A kako to da za Izraelce važi pravilo da mogu da se vrate na svoje, a Palestincima to pravo nije priznato. Jel vas to ne podseća na vreme kad su ti Izraelci bili u poziciji današnjih Palestinaca doduše u drugoj državi i sa drugim vođom, što je prethodilo stvaranju Izraela.
Dule Los Angeles
Za takve Ameri kazu "old full, old crock, or both". Istorija je vazna, ali pogledajmo sadasnjos! Od '48, od formiranja drzave Izrael, koliko su Izraelci pobili Palestinaca!? Koliko dece!? Svaki komentar u korist sadasnje Izraelske drzave je ponovo ubijanje desetine hiljada zena, dece, starih, nemocnih! I Izraelci imaju zrtve, ali oko 1 promil u odnosu na Palestince. Zalosno je de se na takav nacin izgubi i samo jedan zivot, ali ovo sto cine Izraelci je cist genocid. Gore nego NATO zlocinci!
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља