Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Шта је синхедонија?

Тако се назива осећање које неко има јер је друга особа срећна и задовољна, али људи се много више поистовећују с неким ко је доживео нешто негативно, него позитивно
(Срђан Печеничић)

На питање како људи реагују на туђу срећу, нема универзалног одговора. Међутим, управо то како неко реагује на срећу другог човека показује његов однос према том другом. Како реагују пријатељи? Њима је драго што је други срећан, тако да и они деле његову срећу. Како реагују непријатељи? Њима је криво што је други срећан и добијају жељу да неким својим поступком покваре срећу другога. Како реагују они који нису ни пријатељи ни непријатељи? Они су по правилу равнодушни према туђој срећи.

Када је неко срећан зато што је неко други срећан, у питању је једна врста саосећања за коју не постоји реч у нашем језику. Када се с другим саосећа у некој његовој несрећи због које други пати, тада постоје речи као што су „сажаљење”, „саучешће”, „самилост” и сличне. Међутим, када се саосећа у позитивном догађају због којег се други осећа задовољно и срећно, тада недостаје реч.

Највише је незаинтересованих

Постојање речи за неку појаву веома је важно јер када постоји реч, онда је појава друштвено препозната као важна. На пример, често се дешава да деца прво чују неку реч, а онда желе да знају њено значење. Ако нема речи, онда свака нова генерација, тачније појединци из генерације, морају сами да открију да нека специфична појава постоји. Како је саосећање у туђој срећи веома важно у друштвеном смислу, што ћемо видети касније, онда ова појава заслужује своју реч. Предложено је да се ова врста саосећања назове синхедонија. То је кованица од грч. syn, са, заједно, и hedone, задовољство, срећа, ужитак. У том смислу синхедонију би могли превести као „сасрећу”.

Ако се вратимо на почетак нашег текста и замислимо да је човек који изражава срећу окружен стотином људи, можемо се запитати колико ће њих реаговати на неки од три описана начина. Претпостављамо да ће десетак људи реаговати саосећајно, то јест синхедонично; да ће дупло више реаговати антипатијом; а да ће далеко највећи број људи бити потпуно незаинтересован. Синхедонично ће реаговати мали број људи који су му блиски и који га воле: чланови породице и прави пријатељи. Ако је претпоставка да ће у социјалном пољу бити дупло више оних којима је криво што је дати појединац срећан, онда друштвене силе нису наклоњене нечијем изражавању среће. Због тога је познати психолог Џордан Питерсон упозорио: „Будите пажљиви с ким ћете делити своје добре вести.”

Наравно све ово важи за обичног човека, а не за неку популарну јавну личност, на пример, Новака Ђоковића, у чијим победама синхедонично учествује велики део нације.

Ако упоредимо срећу и несрећу, то јест ако се запитамо како би реаговало стотину људи на појединца који изражава снажну патњу, статистика би се значајно променила. Било би много више оних који би саосећали у његовом болу, а много мање оних који би реаговали антипатијом радујући се његовој несрећи. Ову разлику објашњавамо тиме што се људи много више поистовећују с неким ко је доживео нешто негативно, него с особом која је доживела нешто позитивно.

Ако је све ово тачно, онда живимо у друштву у којем особа која је жртва и која трпи неки психички бол добија много више социјалне пажње и стимулације, него особа која је победник, која је срећна што је у нечему успела. То би значило да постоје друштвене силе које дестимулишу колективну „срећност”, а подстичу „несрећност”.

Туђа срећа изазива завист

На туђу срећу се често гледа попреко. Када је неко срећан у окружењу у којем је много несрећних људи, тада се на његово изражавање среће гледа као на провокацију. Многи на туђу срећу реагују осећањем зависти, јер туђу срећу тумаче као поруку срећне особе да је боља од њих. Због тога се покрећу друштвене силе које поравнавају ову „аномалију”. Резултат је да је заједница далеко мање срећна него што би могла да буде.

Синхедонија није само реактивна, у смислу да неко само реагује на осећање задовољства и среће других људи. Када некога волимо, тада нам није свеједно како се та особа осећа. Желимо да се осећа пријатно, а не желимо да се осећа непријатно. Зато се проактивна синхедонија састоји у томе да чинимо нешто за друге због чега ће се осетити пријатно и срећно. Породице, везе и пријатељства су одлично место за увежбавање синхедоније. Када се неко труди да у комуникацији с особама које не познаје код њих изазове пријатна осећања, тада синхедонију поставља као друштвени принцип. Нема срећне заједнице без синхедоније.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Весна
Сарадовати се, слично као реч сарађивати.
Boris
„сажаљење” se drugacije tumaci u zavisnosti sa koje strane dolazi. Kada sam bio primalac sazaljenja, to sam smatrao kao tesku uvredu. Od tada nikoga ne sazaljevam, nego pomognem ako i koliko mogu ili produzim dalje.
Bojana
Sinhedonija je u nasem drustvu ravna naucnoj fantastici. Ljudi su jako nesrecni sopstvenim zivotima. Pa pogledajte koliko samo najblizih srodnika, brace, sestara, ne govori medjusobno iz ciste zavisti. Ocekivati da se neko ko ti nije nista u srodstvu, komsija, kolega, raduje uspehu ...retko kao kap vode u pustinji
Marcelina Dezan
Meni licno ,Grcka složenica sinhedonija apsolutno odgovara opisu :"radovati se tudjoj sreci".Pre svega treba znati da je jezik ziva pojava ,da se razvija i prati dešavanja u društvu, u sirem kontekstu.Dragi Srbisti, isključivi,donosite krute forme...Divno je biti sinhedonista ,mnogo vise znacajno nego hedonista.I da,na kraju pozdrav autoru,Zoranu koji u imenovanju pojava ,sa kolegama zajedno ,doprinosi medicinskim znanjima...
Mira G
Ne razumem neke sarkasticne komentare. Ako pokusavamo da uvedemo neke strane reci pa jos kombinovane, tesko ce biti prihvacene od naroda. One su kontra i Vukovom radu koji se cep zivot borio da uvede narodni srpski jezik. Vrlo je bitno da se i srecne reci upotrebljuju jer je i to zarazno kao i smeh. Sto vise lepih reci i drustvo ce biti lepse. A mi po pravilu imamo mnogo vise ruznih reci. Potrudimo se da nadjemo opste prihvacenu srpsku rec za srecna saosecanja. Ljudi su nazalost pakosni i zlobni

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.