Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
49. ФЕСТ

Људска и псећа љубав са посебним потребама

Или реч две о филмовима Ивана Икића, Немање Ћеранића, Тање Брзаковић и Наталије Аврамовић...
Из филма „Оаза” (Фотографије: 49.Фест)

Премијерно у Србији, пред публиком Феста, коначно ће се наћи прошле године по свету награђивани филм „Оаза” Ивана Икића, настао у копродукцији Србије са Холандијом, Словенијом, БиХ и Француском, који је снажан ехо изазвао после приказивања у програму „Дани аутора” на Венецијанском фестивалу.

Овај необичан, неуобичајен и надасве аутентичан Икићев филм од оне је врсте с којом српска кинематографија може и треба да се поноси. Икић је загризао тежак филмски залогај, али га је великим срцем, редитељском храброшћу и високим естетским сензибилитетом успешно савладао. Уронио је у нама непознати и иначе затворени свет једног дома за децу и омладину са посебним потребама, да би из њега на површину изронио љубав. Љубавну причу о домском Ромеу и Јулији. И о љубавном троуглу између две девојке и једног младића (тумаче их штићеници дома Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Мирјана Новаков), њиховој свакодневици и односима са васпитачима (Маруша Мејер, Горан Богдан).

Пред гледаоцима се отвара читав један микрокосмос импулсивних поступака аутентичних филмских јунака-глумаца који играју надомаштане верзије самих себе с којима шири спектар емоција – жеље, пожуде, зависти, љубоморе, конфронтације, очаја и жудње за слободом и тако нарушава крхки баланс иначе строго успостављених правила институције у чијем окриљу затворени живе. У три поглавља овакве филмске приче, које је Икић назвао према именима својих ликова и протагониста у љубавном троуглу, уздржаним и контролисаним редитељским поступком, без мелодраматичних преигравања, аутор са поетском лакоћом представља и емоције и дилеме савременог друштва у којем љубав све мање царује. А свима нама је љубав та посебна потреба...

У наредна три дана, осим „Оазе” публику очекују и премијере још три српска филма – „Лихвар”, „Призори из живота џукца” и „Пролећна песма”. Редитељ Немања Ћеранић („Сточар”, „Соба смрти”), према сценарију Страхиње Маџаревића, са „Лихваром” води гледаоце у зачарани круг злочина из којег нема изласка. Узбудљив „кримић”, чврсто постављена и заокружена прича (са одјавне шпице може се закључити да је реч и о телевизијској серији), одличан избор глумаца и рад са њима и радња коначно смештена изван филмски монополског Београда. Право је освежење гледати улице, куће и атмосферу Инђије у којој се догађа ова крими-прича. А освежење су и одабрани глумци чија лица нису (пре)експлоатисана на великом филмском платну. Сваки од њих: и Душан Петковић (као главни јунак Мундир, зеленаш на сталном „задатку” који жели у „пензију”) и Страхиња Блажић, Златан Видовић, Јово Максић, Бранко Видаковић и сви други, идентификовали су се са ликовима које тумаче у правој мери и на завидном нивоу, портретишући тако и српско подземље и српско надземље ових наших дана...

Из филмa „Лихвар”

У неоуобичајеној форми документарно-анимираног дугометражног филма, са пуно личних емоција, емпатије и бриге, филмска ауторка Тања Брзаковић („Јеленин свет”, „Јовица и његови зуби”, „Доћи ће жути људи са истока и пиће воду са Мораве”...) пред публику доноси „Призоре из живота џукца”. Филм саткан од седам призора кроз које Брзаковићева брижно прати живот и судбине паса луталица што живе у пределима маргина нашег друштва (депонија, гробље, напуштена и девастирана фабрика...), провоцирајући гледаоце на преиспитивање односа према њима. Током тог и таквог преиспитивања на површину израњају и животно разочарење и животна нада, потрага за љубављу и заједништвом и жеља за бар минимум достојанства у свакодневној борби за опстанак. Рекли бисмо – то је тако људски, да није реч о псећим јунацима. Брзаковићева и жели да предочи да су и људски и псећи животи сасвим слични.

У „Призорима из живота џукца” Тања Брзаковић комбинује и изврсно снимљен документарни материјал, бајколику анимацију и глумачке интерпретације свих оних који су своје гласове поклонили псећим јунацима. А то јесу на прави начин учинили: Јелена Босанац, Аница Добра, Момчило Бајагић Бајага, Мирјана Карановић, Искра Брајовић, Дејана Бачко, Милица Тричковић, Јелена Миљковић, Милица Ђуран, Лена Суботић...

Овај филм Брзаковићеве такмичи се у програму „Фест фокус”, баш као и филм „Пролећна песма” Наталије Аврамовић („Оаза” и „Лихвар” су такмичари у Главном програму). Аврамовићева дебитује у форми дугометражног играног филма и у „Пролећној песми” нуди неку врсту аутобиографске приче. Приче о младој редитељки, самохраној мајци која покушава да похвата распорене конце свог живота после развода.

Кроз естетику оку пријемчивог црно-белог филма Аврамовићева нуди читаву скалу унутрашњих и спољашњих емотивних распада главне јунакиње Петре, разапете између радних и мајчинских обавеза током сталног стремљења за упознавањем „господина правог”. Где год да крене она производи хаос. Или, тачније, свој унутрашњи хаос и скривену жељу за самоуништењем преноси на окружење. И тако, кроз читав филм. Све док Петра не доживи катарзу, не ослободи савест и не рашири крила...

Шербеџијина „Тереза37” и Матанићева „Зора”

У Главном такмичарском програму 49. Феста нашла су се и два хрватска филма: „Тереза37” Данила Шербеџије и „Зора” Далибора Матанића. Симпатије некако с лакоћом превагну на страну „овоземаљског” Шербеџијиног филма јер барата нама блиским емоцијама, значењем и животним бригама.

Јунакиња Шербеџијиног филма је удата 37-годишња Сплићанка којој је судбина изгледа наменила генетску некомпатибилност са супругом услед чега има сталне спонтане побачаје и остаје без деце. На том путу преиспитивања брачног и породичног живота, уз обрисе новостечене слободе, Тереза ће сретати и друге мушкарце (подсвесни мотив-трудноћа која се неће прекинути). Међу њима и Београђанина у тумачењу Драгана Мићановића...

Матанићева „Зора” је филм мистичности, мистерије, повремено и хорора. Пун је метафора и жеља за преиспитивањем вере, за суочавањем са траумама и злом и питања отићи или остати у нарастајућем политичком екстремизму. Овај филм заводљиве естетике и атмосфере надреалног, Матанић је радио у копродукцији са Италијом...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ива
Film je pun emocija, drago mi je da je i kod nas pobedio u takmicarskom delu. Deca glume bolje nego bilo koji oskarovci bas zbog toga sto to rade od srca. Sve pohvale celoj ekipi!!!!!!
"Псећа љубав"?
Пси су животиње без свести и способности спознаје шта су то људска осећања укључујући ту и љубав. Пси се држе свакога ко им редовно баца шницлу и даје им заштиту у некој кућици. Ту се не ради ни о каквој "љубави" већ о инстиктивној симбиози две врсте где пси користе људе за свој опстанак а људи користе псе за своју забаву. Свако ко користи научно неутемељене појмове као "псећа љубав" само шири пропаганду оних који зарађују на производима за псе. То је све само лаж и превара.
Ljubica
Da li ste Vi gledali film? Šta ste po struci? I da li čuvate neku životinju? Ili samo držite predavanja o bilo čemu…

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.