Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: РЕЦИКЛАЖА СТАКЛА

И зарада и корист за екологију од старих тегли и флаша

Када бисмо стаклену амбалажу одлагали у специјалне контејнере, смањили бисмо емисију штетних гасова, појефтинили производњу ових производа и отворили „зелена” радна места
(Фотографије Pixabay)

Старо стакло и стаклена амбалажа могу се користити за декорацију ентеријера, за сувенире, улепшавање спољашности објеката. Људска машта отишла је и даље па је својевремено у околини Шапца подигнута кафана од стаклених флаша која је постала права атракција за љубитеље добре капљице. На другом крају света, тајландски свештеници искористили су исти материјал да подигну будистички храм.

Када не бисмо лако бацали стаклену амбалажу и кад бисмо употребили све флаше и тегле, које стоје по разним оставама и подрумима, вођени овим примерима, могли бисмо да развијемо читаву грађевинску индустрију. Тако би могли да настану кафићи од стакла, киосци за продају меда и здраве хране по туристичким местима и ко зна шта још.

Нова од старе боце

Данас је ипак преовладала свест да је стаклу место у фабрикама за рециклажу како би се искористило за прављење нових производа за широку примену. Много је лакше направити нову теглу од старе тегле него кренути испочетка с основним сировинама. Тако се штеди и на материјалу и електричној енергији, а штити се и животна средина. Израчунато је да рециклажа једне тоне стакла штеди око 40 посто енергије и 50 посто воде потребне за производњу нове стаклене амбалаже, а загађење ваздуха се смањује за 20 одсто.

У овој области, наравно, најдаље су отишле најразвијеније земље које прикупљају стакло захваљујући раширеној мрежи контејнера из којих се, даље, испоручује фабрикама за прераду.

У Србији је и даље основни проблем одлагање отпада управо због малог броја рециклажних контејнера. А и тамо где контејнери постоје, људи још нису стекли навику да стакло одвоје од другог отпада. Кафићи, ресторани, кафане бацају велике количине отпада на ђубриште и депоније где се тегле и остали производи од стакла разлажу више хиљада година док се не распадну. Додатни проблем је што имамо само један рециклажни погон, а да би рециклажа била исплатива потребно је значајно повећати количине сакупљене амбалаже.

Једина фабрика за рециклажу у Србији налази се у алексиначком селу Грејач. Она годишње преради 10.000 тона стакла, чиме се постижу огромне уштеде, пре свега у енергији за производњу нове стаклене амбалаже. Проблем је што не стиже довољно стакленог отпада, па фабрика увози ову врсту отпада и њега употребљава за рециклажу.

Рециклажом се штеди на сировинама, соди, песку; приликом обраде стакларског крша смањује се количина емитовања угљен-диоксида. У алексиначкој фабрици израчунали су да се рециклирањем само једне стаклене флаше уштеди енергија која је довољна да сијалица од сто вати непрекидно гори чак четири сата.

Да би се Србија и регион приближили развијеним земљама помажу и међународне организације. Тако је настао и међународни пројекат „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану” по којем су Ниш и Сомбор изабрани за огледне општине за Србију, поред других градова из околних земаља. Захваљујући овој иницијативи у Ниш је у фебруару стигло 300 контејнера за рециклажу стакла, који се размештају у градском језгру и у селима. Али потребна је и едукација становништва јер се у такав контејнер не сме бацати поломљено прозорско стакло, огледало, ветробранска стакла, сијалице, лабораторијска и медицинска стакла, керамичке шоље и тањири.

– Стакло представља специфичан материјал који мора да се прикупља у наменским контејнерима и посудама и транспортује одвојено од осталих врста амбалажног отпада. У овој чињеници и лежи разлог због ког многе локалне самоуправе одлажу успостављање система сакупљања амбалажног стакла и због чега је овај сегмент још увек недовољно развијен – каже Милица Митровић из фирме „Екостар пак”, један од неколико овлашћених оператера на подручју Србије, који је задужен да организује сакупљање и рециклажу отпада у име предузећа који пласирају ову робу на тржиште.

По речима наше саговорнице, локалне самоуправе и јавна комунална предузећа морају заједнички да раде на постављању рециклажних контејнера што би знатно помогло да се реши и проблем загађења животне средине.

– Врло често нам се обраћају грађани с питањем где и како могу да рециклирају свој отпад. Нажалост, данас ово питање нема једноставан одговор. Очекује се да се са стратешким решавањем овог озбиљног проблема крене пре свега у већим градовима, пре свих у Београду и Новом Саду – каже Милица Митровић из „Екостар пака”.

У Привредној комори Србије истичу да се мора више укључити и сектор трговине који би у посебним депоима преузимао амбалажно стакло и ваучером за куповину награђивао грађане. Нашој стакларској индустрији недостаје 50.000 тона амбалажног отпадног стакла, а наше укупне сакупљене количине не прелазе 30.000 тона и оне махом долазе из индустрије пића. Значи, постоји велики потенцијал за сакупљање, за „зелена” радна места, напомињу у организацији привредника.

Шанса за инвестиције

– Изменама у начину функционисања јавних комуналних предузећа били би у потпуности искоришћени њихови капацитети за сакупљање отпада чиме би допринос за заштиту животне средине био јако велики. Одвојеним сакупљањем рециклабилног отпада из домаћинстава смањује се запремина коју тај отпад заузима на депонијама, смањује се емисија депонијских гасова, што директно утиче на смањење ефекта стаклене баште који процес депоновања изазива. Отварају се нова радна места и генерално побољшава ефикасност система управљања отпадом на сваком нивоу – каже Синиша Митровић, руководилац Центра Привредне коморе Србије за циркуларну економију. .

Митровић додаје да не треба заборавити ни на такозвано равно стакло. Рециклажом прозорског и другог стакла добијају се различити производи, од грађевинског и изолационог материјала до различитих стаклених производа. И то је велика шанса за инвестиције и примену циркуларне економије да од отпада добијемо нови производ. Ако би се изградио уређен систем откупа, онда покрећемо сакупљачку привреду и стартап бизнис заједнице које могу радити готове производе, закључује наш саговорник.

Бацамо милијарде

Док чланице ЕУ рециклирају 70 одсто стаклене амбалаже годишње, у Србији, због мањка контејнера и погона за прераду, та количина износи 47 одсто. Стакло је једина сировина која се може стопроцентно рециклирати, па је погрешно сматрати га отпадом. Као такво, може се небројено пута враћати у процес рециклаже, што утиче на многе факторе, када је очување животне средине у питању. Имајући у виду да се годишње, у свету, баци близу 100 милијарди стаклених флаша, а произведе око 500 милиона, готово да није потребно говорити о значају рециклаже.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sanja
Kao deca, osmdesetih, sakupljali smo stare flase i stare novine, tajmicili se koje odeljenje ce sakupiti vise. Od zaradjenog novca od reciklaze, kupovale su se neophodne stvari za skolu. Sada, mali privrednici iz skole mog sina prave papuce od papira i prodaju ih roditeljima, umesto da i oni recikliraju.
geras
baci se 100 milijardi a proizvede 500 miliona ? odakle svake godine još onih 95,5 milijardi za bacanje ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.