петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сезонски радници неће да беру јагоде ни за 3.000 динара дневно

Ове радне снаге скоро да нема, жале се пољопривредници. – Просечна откупна цена за рану јагоду из пластеника је око 280 динара
Нема радника за бербу јагода (Фото А. Васиљевић)

Сезонски берачи јагода у Србији дневно могу да зараде најмање 2.000 динара, а међу пољопривредницима који их ангажују све више има оних који нуде и двоструко већу зараду по дану. Проблем је, међутим, у томе што не могу да пронађу ваљану радну снагу, јер брање овог слатког воћа није нимало једноставно. Газде се довијају на различите начине, маме их и већим дневницама, али често ни то не помаже. 

С тим се суочава и породица Марковић из Слатине код Шапца која ове године производи јагоду у два пластеника, на 15 ари, али и ван пластеника, на још 35 ари земљишта. Посао је, како кажу, веома тежак, а око брања су ангажовани сви чланови домаћинства, јер нико други неће да ради. Пољопривредник Дарко Марковић потврђује да је од саме производње једино теже пронаћи вредног радника, посебно откако је у шабачки крај пре неколико година стигла јапанска компанија која је запослила око 3.500 радника.

– До тада су се сви бавили пољопривредом, посебно производњом овог воћа, по чему је цео крај и познат. Сада се брањем јагода малтене нико не бави, а сезона управо креће и трајаће до септембра. Ми можемо да понудимо око 3.000 динара дневно. За најмање осам сати рада може да се убере око 130 килограма јагода, што је око 20 гајбица. То наравно није лако радити, посебно не у пластеницима, кад је топло, али и поред тога што је добро плаћен посао, ретко ко хоће да их бере – признаје Дарко. Просечна откупна цена за рану јагоду из пластеника је око 280 динара, а од производње овог воћа може да се живи пристојно. 

Како наћи довољан број сезонских радника, посебно у условима пандемије, када је ионако отежано кретање радне снаге, питање је које не мучи само суседне и земље ЕУ, него и Србију којој радна снага све више недостаје. Док надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре било ког радног ангажмана добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, сезонци се све чешће питају и да ли ће им газда обезбедити ваљану заштиту и услове рада у условима ширења вируса корона.

Тренутно, сезонски радници највише имају посла у грађевинарству, где су и највише ангажовани у раду на црно, потврђују у Инспекторату за рад, али илегалног рада има и у услугама смештаја и исхране, трговине, производње прехрамбених производа... Рад на црно у пољопривреди се организује тако што одређени број радника добије посао на неколико недеља, уз у просеку 2.500 динара дневнице и обезбеђен смештај и три оброка, али без било каквог уговора о раду. Тако остају и без свих радних права, а дневнице зарађују код газда пољопривредних имања које инспектори рада готово да и не обилазе. 

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању радника по овим уговорима не води. Са друге стране, према подацима НАЛЕД-а, посредством електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији је регистровано више од половине од око 80.000 сезонаца.

Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор, јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Незапослени који су пријављени на евиденцији Националне службе могу да се изјасне да ли су заинтересовани за обављање сезонских послова. Ипак, обављање оваквих послова не утиче на број незапослених, јер се они који су ангажовани на сезонским пословима не бришу са евиденције и не губе законом прописана права, као што је рецимо право на новчану накнаду. 

Надлежни наглашавају да су најтраженији сезонски послови из области пољопривреде: садња, сетва, жетва, берба, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање…

Коментари68
d0bd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
50 € dnevnicu , obrok , kafu , caj ...moze li i muzika ? To nema ni na zapadu , a ovi koji to zahtevaju ovde vidim sede pred zadrugom i kamce flasu piva koju cede celi dan . Samo tako , daleko cete tako ?
Dragan
Nek beru sami kad nece da plate 50 evra dnevnicu... To je mukotrpan posao kičma puca, kolena i ruke otpadaju... Sunce bije ili se gušiš u plasteniku..
Radim za neradnike
Dali su zdravi i radno sposobni korisnici socijalne pomoći države ,,operisani,, od rada?Možda im se ne isplati da rade kao sav normalan svet ali da ih zaposleni i poreski obveznici ,,nose na svojoj grbači,, za to su spremni! Na moje pitanje ,,kolegi,, iz firme inače Romu: Zašto ti se žena ne zaposli? Odgovorio je: Čuva decu (kao da drugi nemaju decu) i ne može ona da zarad kolko ja dobijem od države za džabe,socijala i dečiji,,! Nazdravlje!
svet
Ti pricas o socijalnoj pomoci ni da je Srbija drzava Danska. Zato ne zvoni!
Nataša Subotički
Naravno da neće. Dajte im 5000.
Zorka Papadopolos
Komentari su uglavnom zluradi. Treba da smo srecni da se neki jos bave poljoprivredom ! Staklenjaci vlasnicima nisu pali s'neba. Uzeli su kredite , otplacuju. Nije berba jedini posao, I nije berba svaki dan . Zarada treba da pokrije troskove I proizvodnje I zivota domacinstva za celu godinu. Bolje bi bilo da postoje kooperative, ali narod je masovno napustio zemlju, cak prodao zemlju. Pa ko vam je sad kriv?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља