недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заборављени први српски доктори наука

Василије Марковић (Фото Википедија)

Колико год у нас Срба важи оно о маргинализацији истинских вредности – „високо дрво преместити у крај њиве да не смета”, још чешће, нажалост, догађа се и потпуни раскид с таквима, који нису имали среће да дуго живе, „брз одлазак, још бржи заборав”. Примера је много и у даљој и у ближој прошлости. Поводом 160 година од смрти заборављеног српског песника Петра Протића Сокољанина (1827–1855), писали смо у часопису „Хоризонт” пре неколико година. Он је био први доктор наука из Западне Србије (Азбуковице). На универзитету у Хајделбергу докторирао је 1854. право и државне науке („оба права”). Био је суоснивач и истакнути члан ондашње револуционарне Дружине младежи српске, а песме овог песника на прелазу из класицизма у романтизам биле су рецитоване и био је слављен једнако Бранку Радичевићу. Његови родољубиви стихови говорени су пред велике борбе, ради подизања борбеног духа и морала српских војника све до Великог рата 1914. године, када пада у заборав. Сарађивао је с многим истакнутим личностима свог времена, па и са Вуком Караџићем. Као уредник и највреднији сарадник, оставио је неколико бројева знаменитог алманаха „Невен-слоге”. Основао је и библиотеку уз тај часопис, којој су своје и туђе књиге поклањали тадашњи најугледнији писци. Иако сиромашан, био је пренумерант мноштва вредних књига, куповао их је и сакупљао и слао у народ ради просвећења.

Слична судбина задесила је и историчара Василија С. Марковића (1882–1920) на почетку прошлог века. Рођен је у Страњанима код Пријепоља у тадашњој Османској царевини, а као најбољи ђак основне школе, од Краљевине Србије добија стипендију (благодејање) за наставак школовања у Солуну, Скопљу и Београду. У Скопљу је 1901. године, заједно с професорима и другим истакнутим Србима, учествовао у оснивању и раду српског културног друштва Српско коло. Већ на Великој школи у Београду професори га укључују у активан научно-историјски рад, да би 1909. на Београдском универзитету одбранио и докторску дисертацију Православни манастири по српској земљи. Председник испитне комисије био је декан Филозофског факултета, чувени Михајило Петровић Алас. Своју дисертацију је одбранио и његов колега Радосав Јовановић, тако да су њих двојица били први доктори историјских наука на домаћем, српском универзитету. Али, због наступајућих седам ратних година (1912–1918) нису успели да објаве своје докторске радове и коначно буду промовисани.

Као првопозивац, Василије је прошао сва три рата – балканске с Турском и Бугарском и Велики рат – у којима је унапређен и чином и одликовањем. Прошао је голготу Албаније, а после опоравка на Крфу постављен је за комесара српско-енглеске болнице у Беници. После пожара у Солуну, у којем је изгорео и његов стан, а с њим и цела његова научна библиотека, 1917. године је послат у дипломатско посланство у Атину, где се посветио свом научном раду. Његов изванредан рад „Јесу ли средњевековни Срби сматрали територију Македоније Бугарском?”, објављен и на француском и немачком, био је презентни доказ који је помогао Николи Пашићу и тада већ југословенској делегацији две године касније у Версају, да Македонија не припадне Бугарској. По завршетку рата наставио је професорску каријеру у Трећој београдској гимназији, јер је Друга била порушена током бомбардовања Београда. Коначно, спремио је и свој докторски рад за штампање и објављивање, али као једна од последњих жртава пандемије „шпанске грознице” изненада умире почетком 1920. године. Његов професор, угледни историчар др Станоје Станојевић с универзитетским колегама постхумно објављује његово дело „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији”. И то ће остати први и најутемељенији научни рад на ту тему, после многих неуспелих покушаја пре њега и много познатијих историчара (Руварац и други). Иза Марковића су остали велики научни радови у вези с географско-историјским картам Балкана, муслиманством у Санџаку, средњевековним односима Србије и Дубровника...

Као научник, имао је мото: „Не желим да полемишем, јер нисам публициста. Хоћу да доказујем, јер сам човек од науке!”

Надам се да ће оваква имена српске прошлости и историје коначно добити заслужено место, бар у називу неке улице, установе или манифестације.

Миша Лазар,
писац и члан Српске духовне академије, Београд

Коментари6
8071c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovi
Тужно али тако се односимо према сопственом наслеђу традицији, култури... нашим великанима, сетимо се само какав однос је имала Србија после првог светског рата према официрима и јунацима који су просили по Беогреаду ... Милунка Савић која је чистила кафане по Београду. Ми се односимо тако према великанима, ми смо девастирали попсле другог св. рата православне манастире, ми се тако односимо према ћирилици, деца наше емиграције незнају свој језик... ми а не тамо неки ...
Francesco
Ko je i kako devastirao manastire posle, kako ti kažeš, drugog svetskog rata? Niko ti nije branio da ideš u crkvu, e sad što je vlast davala prednost nekome ko u crkvu nije išao, pa zato ni ti nisi hteo da ideš jer ćeš lakše dobiti državni stan znači da nisi ni bio vernik. Ni ti ni stotine hiljada sličnih. Pravoslavna vera je bila čistija za vreme Komunizma, u crkvu su išli samo istinski vrenici, a ovo danas je čista psihopatologija.
zoran stokic
Naučno znanje nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", kritičko mišljenje, učenje na greškama da nas uputi u davanje dobrog razloga u stvarima o kojima prosuđujemo pri stvaranju novih zaključaka, teorija.U nauci racionalno pravimo hipotetičke pretpostvake, testiramo ih, popravljamo greške, to nam, za razliku od drugih vrsta daje mogućnost da sa pogrešnim hipotezama neizumremo i mi ljudi, "naše pogrešne hipoteze umiru umesto nas – ljudi"(osim kod nas)!
Boris
Krivci za zaborav nisu pokojnici, a ni nove generacije. Valjda ministarstvo prosvete ubacuje i izbacuje iz obavezne literature.
Pontif
Krivac za zaborav jeste ministarstvo - jugoslovensko, koje je planski ali pogresno ucilo vasu generaciju da je secanje iskljucivo domen kojim se zabavlja i obezbedjuje javna vlast. To je najgori vid secanja. O uspomenama se ipak pre svega treba starati gradjansko drustvo, mora postojati kultura citanja i to ne takva koja zahteva da svako procita odredjen krug od 50 knjiga, nego da svako pored jednog manjeg obaveznog kruga, ima svoju lektiru, svoje znanje i svoju usmerenost kao citalac.
Саша Микић
Волим историју, а нарочито нашу. Волим и да сазнам нешто ново о личностима, које су део наше историје, али које су се негде успут ''изгубиле''. Ко је ту крив? Сами кажете у тексту да је Петар Протић Сокољанин пао у заборав још 1914. године. Да је најзначајније дело Василија С. Марковића објављено после његове смрти 1920. године. Ви сада очекујете да ове генерације нешто знају о некоме кога су заборавили још пре 100 година. Где је ту САНУ, јер ипак су они били део интелектуалне елите Србије?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља