недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О усташком покрету и Јасеновцу

Јасеновац (Фотодокументација „Политике”)

Ових дана се обележава годишњица краја Холокауста у Другом светском рату. О томе се доста говори и пише у медијима, а има и филмова о злочинима хрватских усташа из наведеног периода. Мотиви и методе које је користила та организација су предмет за психијатре и психопатологе. Занимљив је детаљ из филма „Дара из Јасеновца”, кад се часна сестра обраћа логорашицама питањем где су им браћа и мужеви. Логорашице одговарају да не знају и испитивачица закључује како су им много добра донели ти њихови партизани.

Из тога би неко закључио да су усташки злочини последица настанка партизанског покрета у Хрватској. Тај став је потпуно погрешан, јер је истина обрнута, тј. настанак партизана је последица усташких злочина. Геноцид је почео већ у априлу 1941. године, а устанак је букнуо крајем јула исте године. Чињеница је да усташки губици у сукобима с партизанима још више појачавају репресалије у логорима, па неки закључују да би Срби и остали логораши много боље прошли да није били отпора усташкој власти. Колико знам, тако нешто је изјавио и актуелни председник Хрватске. То би могло да важи за Гандија, али на овим просторима, посебно међу Србима, важило је оно његошевско из „Горског вијенца” да је најсветија дужност „тирјанству стати ногом за врат, довести га познанију права”.

И овде неки користе реч усташа као синоним за Хрвата и сматрам да је то погрешно. Било је, а и данас има немали број Хрвата, који су осуђивали и осуђују злочине у доба НДХ. У доба рата усташка пропаганда је била изузетно агресивна и наравно – лажна, стварајући тако лажну слику у хрватској јавности. Ишло се дотле да би усташе извршиле злочин над недужним хрватским цивилима, а онда би, преко своје штампе, за то оптуживали Србе. Неки припадници усташког покрета били су згрожени злочинима својих другова, па су напуштали тај покрет и отишли другим животним путевима.

У партизанима је било и Хрвата, махом комуниста. Опширније о свему изнетом може се прочитати у књизи Милана Булајића „Усташки злочини геноцида и суђење Андрији Артуковићу 1986. године”.

Миодраг Полексић,
професор у пензији, Београд

Коментари11
402f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SRBOLJUB, Vračar
Temelj škole “Nove Srbije” trebalo je da budu nacionalizam i svetosavlje. Zato je u srednje škole uvedeno obavezno pohađanje bogosluženja, obavezno horsko crkveno pojanje, obavezna “srpska posela”, a predmet veronauka je trebalo da bude osnov “antimaterijalističkog shvatanja učenika” stvarajući “boljeg srpskog čoveka koji hrabro korača ka svetosavlju”. Od 1942. do 1944. kroz u “Zavodu za prinudno vaspitanje” u Smederevskoj Palanci je prošlo 1.270 levičarski orijentisanih omladinaca. Ministar pro
teoden
Ovima iz kruga dvojke mnogo smeta Nedic? Napisite sta zelite da procitate o njemu, licno se kladim da cete nadmasiti komuniste u opanjkavanju istog. Da se ne lazemo, imao je negativnih strana, da li znate ijednu pozitivnu?
svetozar krulj
JIB ' ..Ima li NEKo da napiše i o nedićevcima....,, U Negotinu na Bugarskoj granici u 2 kasarne bilo nas je po 1825 dece izbeglica -to su bila 2 Nedićeva doma za Izbeglie iz Bosne i Herceg.,Maked,Ki M,Vojvod.Iz moje Familije u DOMU nas je bilo TROjE Dece?!od 1941 do oktobra 1944.. bilo je i dece od 3-4 godine čije roditelje su poklale komsije druge vere! ...kako smo pristizali išli smo i u domsku Školu-preživeli smo-pomagala je ,,vlada,, i Crveni krst .Zašto se to skriva od NARODA ?!
Dragomir Olujić Oluja
1) Ustaški pokret je nastao krajem 20-ih prošlog veka nakon ubistva Stjepana Radića i dva poslanika HSS u skupštini Kraljevine SHS... 2) Među Hrvatima u partizanima (i ilegalcima u gradovima) bilo je, pored komunista, i HSS-ovaca, anarhista, partijski neorganizovanih, crkvenih službenika... 3) Od ove Bulajićeve knjige ima mnogo, mnogo boljih i pouzdanijih među oko 1.400 objavljenih knjiga u Jugoslaviji 1945-1989.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, g-dine Trifune, opet se gledate u ogledalo (“Vama objašnjavati i gluvom šaptati”)! Vi ste ustvrdili da je “hrvatski nacionalni program“ formulisan u 19. veku i da je „ustaški pokret“ stvoren 1929. „radi ubijanja Srba“ – to se ne dokazuje radnjama nekog trećeg subjekta posle šesdesetak, odnosno desetak godina, to se dokazuje, i to trebate dokazati, formativnim dokumentima i činovima s kraja 19. veka, odnosno 1929... Dakle, dokumente na sto!
Dragomir Olujić Oluja
Drugo, g-dine Trifune, opet vređate borce, posebno poginule! Prva jugoslovenska brigada sa komandantom pukovnikom Markom Mesićem je formirana kao jedinica Crvene armije i kao takva učestvovala u oslobađanju Srbije – sastavljena je od zarobljenh (ne ustaša nego) domobrana i drugih Jugoslovena zatečenih u SSSR-u (775 Hrvata, 440 Slovenaca, 293 Srbina... ukupno 1.500 boraca)!... U oslobađanju Čačka poginulo je 139 boraca ove brigade!...
Прикажи још одговора
jlb
Ima li neko snage da napiše koji i o Nedićevcima?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља