Чо-Чо Сан модерног стила као изазов

Биће то сасвим ново искуство за публику да доживи емотивну и снажну Чо-Чо Сан, у извођењу харизматичне примабалерине Ане Ђурић, на премијери балета „Мадам Батерфлај”, у режији и кореографији Петера Бројера, заказаној за вечерас у 19 сати на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта у Новом Саду. За разлику од Пучинијеве опере, истоимени балет у основи има другачију причу, а постављен је у копродукцији са аустријском позоришном кућом „Европа балет”, из Санкт Пелтена. Друго извођење је 18. маја, у исто време и на истој сцени, док ће се премијера у поменутом театру у Аустрији одржати 11. јуна.

Редитељ Бројер је балетску причу „Мадам Батерфлај” базирао на старој јапанској легенди „Принцеза месеца”, која силази на земљу да би искусила људска осећања. Желео је да прикаже културолошке разлике између Јапана и Америке, а његова Чо-Чо Сан је јака жена. Осим сегмената Пучинијеве партитуре у овом комаду се чује оригинална оркестарска музика Јапана и савремене америчке композиције.

Ана Ђурић, примабалерина СНП-а (Фото: Миленко Ђилас)

‒ Мадам Батерфлај је велика улога за балетског уметника у сваком погледу. Уобичајено је да кореограф оставља на вас утисак, као и ми играчи на кореографе. Углавном смо из различитих културолошких поднебља, али нас спаја музика, покрет и магија стварања новог. Чо-Чо Сан заиста представља изазов за мене будући да није класичног, већ модерног стила. Мислим да смо се добро сви у ансамблу снашли. Тумачим улогу те емотивне жене, која пролази кроз губитак, бол, патњу, љубав, срећу, очај... и није било нимало лако радити овакву ролу изражајно, технички, нити кондиционо. Заједно са педагогом Оксаном Сторожук мислим да сам досегла праву меру, превазишавши тешкоће на које смо наилазиле ‒ каже Ана Ђурић, првакиња балета СНП-а, позната по маестрално одиграним главним ролама у класичним и неокласичним балетима, као што су „Лабудово језеро”, „Жизела”, „Успавана лепотица”, „Дон Кихот”, „Крцко Орашчић”, „Ромео и Јулија” , „Грк Зорба”, „Дама с камелијама”...

За многе од њих добила је значајне награде, које су потврдиле да је на правом путу. Дипломирала је 2010. у Балетској школи „Лујо Давичо” у Београду, у класи Росе Милић и исте године била ангажована у Каирској оперској кући. После годину дана добија стални ангажман у Српском народном позоришту, где је заслужила статус примабалерине.

О томе колико музика у представама утиче на играча, Ана Ђурић каже:

‒ На моју игру музика веома утиче и сама представа много од ње зависи. Лакше се игра, мање енергије троши када музика води кроз покрет и када са вама прича емоцију која треба да се дочара публици. У представи „Мадам Батерфлај” музика је стилски различита. Навикла сам да играм уз класичну музику, али морам признати да ми је пријала ова промена.

На питање како успева да досегне максимум у својој уметности и да ли би неку улогу навела као омиљену истиче:

‒ Не бих издвојила ниједну. Свака је посебна на свој начин и са собом носи нову емоцију, технику и искуство, што је мени као играчу потребно, како бих могла стално да надограђујем себе. Кад је реч о мотивацији, важан је онај осећај када успете да урадите нешто на шта сте толико труда и времена уложили. Кад год помислим да не могу више, тај осећај ме подсети да могу још. Сада од премијере „Мадам Батерфлај” и сарадње са европским уметницима очекујем леп, занимљив и интересантан резултат..

И како то бива у животу балетских уметника, после једне завршене представе, следи друга, а о томе шта је очекује, Ана Ђурић открива за крај:

‒ Планови су извођење премијере „Охридске легенде”, у кореографији Владимира Логунова, која је била предвиђена за март 2020. године, али је одложена због пандемије. Кад је реч о улогама, битно је само да их је што више и да се нижу.

Уметнички тим на премијери

На премијери балета „Мадам Батерфлај” поред Ане Ђурић у улози Чо-Чо Сан, појављују се и Самјуел Бишоп у улози Пинкертона, поручника америчке морнарице, Лана Стојановић у роли служавке Сузуки, затим Катарина Кљајић игра Кејт, Давид Груосо игра Шарплеса, америчког конзула итд. Петер Бројер из Немачке, осим као кореограф и редитељ овог дела, потписује и сценографију, избор музике, аутор је либрета, а побринуће се и за дизајн светла и звука у сарадњи са техничким тимом СНП-а. Костимографкиња је Ј. Т. из Јапана, дизајн видео-пројекције је поверен Маркусу Геслеру из Аустрије. Слике у пројекцијама радиће Себастијан Шеремет из Словеније. Асистент кореографа је Доминик Вајда из Аустрије.