Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млади више не верују у „љубав док их смрт не раздвоји”

Од миленијумаца треба учити јер су од неприлика које су им одрасли сервирали променили поглед на живот и партнерство, како би себе поштедели патње, уверева професор др Татјана Стефановић Станојевић
(Фото Д. Јевремовић)

Уместо љубави о којој је говорио Петрарка у својим сонетима, припадници миленијум генерације имају „љубавне комбинације”, односно једног или два партнера с којим се повремено виђају. Уместо фаталне страсти о којој је писао Толстој, имају виртуелне емотивне везе с особама које никад нису срели у реалном животу. За разлику од њихових родитеља, који су улазили у брак верујући да је он сигурна лука и склониште од животних бура и олуја, за младе рођене у новом миленијуму сигурност је појам који је прохујао с вихором 20. века. Они знају да нема гаранције да ће радити посао за који су се школовали, да ће живети у земљи у којој су се родили и да ће дочекати старост с партнером у кога су се заљубили. Овако љубав у 21. веку портретише др Татјана Стефановић Станојевић, професорка психологије на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Љубав или триП”, у којој пише о љубави у новом миленијуму, али истовремено подсећа да сваки љубавни однос почиње привлачношћу, наставља се пожудом и прераста у приврженост.

А на питање да ли је „миленијумцима” љубав уопште потребна или она припада декаденцији претходних векова, ауторка ове књиге каже:

„Захваљујући свакодневном раду, разговорима и истраживањима са студентима психологије, утврдила сам да постоје три релативно нове форме љубавних односа. Први подразумева ’комбинације’, односно однос с једним или два партнера, с којима се повремено виђају, искључиво ради секса. Друга и веома честа варијанта јесте однос на даљину парова који су се упознали преко неке друштвене мреже. Међутим, иако се никада нису физички срели, нити знају ко се заиста крије иза профила на ’Фејсбуку’ или ’Инстаграму’, то их не спречава да аутентично пате због Џона из Вашингтона или Консуеле из Мексика.”

„Ипак, највећи број младих тежи вези коју Фредерик Бегбеде описује у својој култној књизи ’Љубав траје три године’ и у којој пише о паровима који живе заједно, праве планове и желе да трају, али не по сваку цену. Они не желе да остају у љубавном односу ако у њему више не уживају”, објашњава др Татјана Стефановић Станојевић.

Објашњавајући због чега млади више не верују у „љубав док их смрт не раздвоји”, наша саговорница подсећа да 21. век припада „ја генерацији”.

„Ако је 19. век обележила неуротска личност, коју је изврсно описала психолог Карен Хорнај, 21. век припада нарцистичној и егоцентричној личности, која је окренута себи. Али, то је логична последица чињенице да су млади углавном одрастали као јединци, без браће и сестара, па нису научени да размишљају у множини, већ у једнини. Велики број њих одрастао је с једним родитељем – развод, који је некада био редак, сада је нова реалност. Због тога мислим да миленијумце не треба осуђивати, већ од њих треба учити – они су од неприлика које су им одрасли сервирали створили прилике и променили свој поглед на живот и партнерство, како би себе поштедели патње. Када видите уџбенике из којих се они образују, схватите да их нико није учио шта је љубав – њена дефиниција не постоји ни у једном предмету у основној школи, тако да они заврше обавезно образовање и своју представу о љубави формирају у зависности од тога да ли читају Перл Бак, Хесеа или Мирјам, да ли слушају Карлеушу или Дилана и да ли њихови родитељи живе у срећном или несрећном браку. Они не очекују да љубав траје цео живот, већ су серијски моногамисти – биће с једним партнером у вези неколико година, док тај однос буде функционалан, а онда ће ући у следећу везу, а ако у међувремену добију дете, о њему ће заједнички бринути”, наводи наша саговорница.

У жељи да сазна о чему млади говоре када причају о љубави и да ли је за њих љубав сигурна лука или фатална привлачност, она је урадила истраживање у коме је учествовало 2.115 студената и чији су резултати показали да су млади веома подељени по овом питању – половина машта о „кућици у предграђу”, а друга половина жели филмску романсу. Неколико година касније, држећи семинаре о љубави широм региона, била је у прилици да одраслим особама постави исто питање, на који је добила чак 1.167 различитих одговора.

„Иако је у почетку све било нејасно, када сам систематизовала те одговоре, издвојило се неколико модалитета, који су се добро уклапали у нови теоријски концепт, а то је концепт триП љубави. Наиме, дошла сам до закључка да је љубав сложено стање састављено из три нагонске компоненте. Реч је о привлачности, пожуди и привржености – најпре смо неким привучени, онда следи фаза узбудљивог секса и све се завршава извесном врстом привржености. Међутим, иако је редослед фаза јасан и логичан, љубави се разликују. Нисмо сви привучени само физичким изгледом, секс за различите људе има различито значење, а приврженост такође има различите модалитете. Иако не постоји психолошка једначина која може гарантовати да ће двоје људи остати у срећној вези, искуство и психотерапијска пракса говоре да је за срећу у партнерском односу пресудно да особе желе исте ствари. Ако је за некога љубав синоним за мирно море, не треба да тражи пустоловног морнара”, закључује др Татјана Стефановић Стојановић.

Коментари54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Veljko Vuk
Uskoro će i štene da kupe,dok je malo da se igraju, pa nakon 3 god da je uspavaju(ubiju, bace). Onda odmor od ljubimca,godine putovanja.. Pa nova kuca ili maca na 2-3 god.Sve po meri bez obzira na žrtve...
Had
Pre bih rekla da ce ljubimci preuzeti ulogu "jedine prave ljubavi" jer hteli- ne hteli zivotinje nas nikad nece izdati, kako to ume covek
Marijana
Još kad sam bila baš mlada, nisam mogla da zamislim da je moguće jednog čoveka voleti ceo život. To traje dok traje, ljubav prestane, i čovek mora dalje...
nema tu ništa od vere
Nema ništa da se veruje, veza se gradi, godinama, kad postoji razumevanje i početna ljubav. Naša omladina je sebična zbog stalnog trubljenja o ličnoj sreći.
Саша
Мала исправка. У брак се не улази због љубави већ због породице и култа саживота а љубав је нешто се развија током брака и суживота. Ко то не схвата тај је потпао под култ неживота, развода, несреће а на крају и болести.
Dragan P
I mladi i stariji u Srbiji su u poslednjih 20-ak godina žrtve namernog urušavanja svega što je tradicionalno, normalno i kulturno. Urušava se porodica kao osnovna ćelija svakog društva tako što se stalno potencira nekakva ogromna ugroženost i neravnopravnost žena u porodičnim odnosima. Urušava se i autoritet roditelja nad decom tako što se potenciraju nekakva ugrožena dečija prava i zabrana fizičkog kažnjavanja dece koja je u nekim slučajevima neophodna. Za to vreme se promovišu gej brakovi.
Miloš
Upravo tako.
zvuk neispuštenog krika
Fizičko kažnjavanje dece neophodno? Kako li oni milioni nikada udarene skandinavske dece pretekoše do odraslog doba? Aj što pretekoše, nego što izgradiše zemlje u koje njihovi udarani balkanski vršnjaci žarko žude da emigriraju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.