недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сусрет браће у логору

Ратко Милошевић, Бранислав Милошевић и Негован Николић у заточеништву (Лична архива)

Били су рођена браћа коју је рат раздвојио, а заробљеништво спојило. Тако се најкраће може сажети занимљива прича о браћи Милошевић – Браниславу (1909-1998) и Ратку (1914-2007) – из космајског села Кораћица. Након што су се као припадници Југословенске краљевске војске у Априлском рату обрели у различитим крајевима отаџбине, као немачки заточеници су се срели 1943. у логору у Нирнбергу.

Њихова казивања о овим догађајима објављена су својевремено у књизи „У ноћима без звезда” Милосава Б. Влајића. На ову публикацију, пажњу нашој редакцији је скренуо читалац „Политике” Драгољуб – Бата Милошевић, син Бранислава Милошевића односно синовац Ратка Милошевића.

Из те књиге дознајемо да је пре Другог светског рата Бранислав био учитељ, а у школи резервних официра је 1929. добио чин наредника. Упоредо с учитељским послом, одлазио је на војне вежбе, а 1940. је као резервни поручник провео десет месеци у Косовској Митровици. А онда је мобилисан да се бори у Априлском рату. Што се тиче Ратка, он је као дипломирани правник радио у суду у Сопоту, а 1. априла 1941. затекао се на војној вежби у Обилићу на Косову.

Према сведочењу Бранислава, у Априлском рату, ситуација у војсци Краљевине Југославије је била хаотична. Он се са ратним друговима затекао на коти према Кривој Паланци. „Као поручник имао сам пиштољ без муниције, војници су имали маневарске метке”, навео је у сећањима.

Такође, официри хрватског порекла саботирали су одбрамбена дејства. Након напада немачких авиона на Црнуши, један од генерала је сазвао збор и рекао: „Војници и официри, ја вас лишавам војничке заклетве. Идите куд хоћете, ми смо опкољени”. Убрзо су немачки тенкови и авиони довршили посао „месершмитова” и заробили стотинак војника. Након спровођења кроз Скопље, где су путовали 48 сати пешке, заточеници су возом пребачени у Драгоман у Бугарској, а одатле у немачке логоре – најпре у Либеку, а затим у Хоенфелсу.

„Имали смо лошу храну. Добијали смо по шољу куване киселе репе. За ручак нам дају две свеже шаргарепе, а за вечеру хладни барени кромпир. Са 98 сам спао на 50 килограма”, посведочио је Бранислав.

Из писама која су му од куће стизала у Хоенфелс, дознао је да је брат Ратко, потпоручник, такође у заробљеништву. Затећи ће га у Нирнбергу, наредном логору где је премештен.

„Било је (у логору у Нирнбергу) седам блокова, ја сам био у трећем, Ратко у другом. Жичани јежеви између блокова. Брат и ја се довикујемо, чујемо се”, казивао је Бранислав, наводећи да су временом постављене капије између блокова, па су могли и да се сусретну.

Ратко је у Нирнберг доспео пошто је у Априлском рату заробљен приликом покрета са својим саборцима у селу Јасика код Крушевца. Осим рођене браће, у Нирнбергу су били заточени и Негован Николић, брат од тетке Бранислава и Ратка, као и Милутин Ђорђевић, брат од ујака, али и књижевник Стеван Јаковљевић, академик Милан Бартош, музичар Ђорђе Караклајић...

Описујући дане у заточеништву, Бранислав је навео да је на себи имао југословенску официрску униформу са шајкачом и да је пустио бркове које није обријао четири и по године.

„Водио сам дневник, добијали смо из Југославије лист ’Обнову’. Писали смо (породицама) шифровано: ’Како Борис, је ли продавао књиге, како напредује?’ Одговор би гласио: ’Не брини, спрема се велика жетва’ ”, забележио је Бранислав, додајући да је то била алузија на совјетску контраофанзиву.

Бранислав и Ратко су с ратним друговима пребачени у Хамелбург, где су провели неколико месеци. Између осталог, било им је допуштено да играју фудбал, а међу заробљеницима је био и Стеван Лубурић, фудбалер предратне „Југославије”. Затим су премештени у Баркенбриге, а уочи ослобођења, Немци су заробљенике евакуисали надомак холандске границе.

Као слободни људи, за Југославију су транспортовани возом, августа 1945, из места Хајденау. Браћа су се тако заједно вратила у отаџбину. Бранислав је након рата радио у Министарству просвете, затим је од 1947. до 1950. радио у Пољској, а по повратку у земљу, поново се вратио учитељској професији. Ратко је након 1945. најпре радио на откупу пшенице у Младеновцу, а затим је постао војни тужилац.

Коментари5
35a94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Autor nas podseca : “у Априлском рату, ситуација у војсци Краљевине Југославије је била хаотична. Као поручник имао сам пиштољ без муниције, војници су имали маневарске метке”. Dodao bih da je general Milan Nedic bio protiv rata. U opsirnom referatu koga je podneo Krunskom vecu i knezu Pavlu, Milan Nedic je izjavio da pred nemackim blickrigom iskazanim u Poljskoj, Cehoslovackoj i Francuskoj, nasa slabo naoruzana vojska nema nikakve sanse. I da se osim Srba i Slovenaca niko nece boriti.
Lazar
Ovo je tuzna prica o nasim ratnim zarobljenicima i nasim istorijskim greskama. Nemacki napad na Jugoslaviju 6 aprila 1941, je bio direktna posledica vojnog puca 27 marta, koga su izveli srpski oficiri, nesvesni da u sukobu sa Hitlerom, nemamo nikakvog izgleda. Umesto da krene na Rusiju, Hitler - besan sto je izigran ugovor - razbio je Jugoslaviju, odveo u ropstvo nasu vojsku (oko 200 000 uglavnom srpskih vojnika i oficira) i omogucio nesmetan povratak ustasa iz Italije i formiranje NDH.
Voja
Večita Srpska priča.
Boki
Kako doći do knjige? Jeli na internetu?
Милош Марић
Колико великих људских судбина! Колико људи међу нама по чијим причама би могли да се направе филмови!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља