Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јокић, и то је Америка

Ватра у САД се распламсала, потребна је интрига: да ли ће момак из Сомбора постати најкориснији играч НБА лиге, фамозни МВП. Меџик Џонсон каже – да

Неко се роди са косом, неко са зубом, а неко са кошарком. Није ли Никола Јокић и у раном детињству физички подсећао на лопту? Био је буцкасти дечак, а за који дан може да постане најкориснији играч НБА лиге, фамозни МВП.

Ватра у Америци се распламсала, потребна је интрига, шоу мора да достигне врхунац, а за драматургију избора најбољег играча ревносно се брину легендарни Шакил О’Нил, Чарлс Баркли, извесни Погрешни Ник, дугогодишњи кошаркашки коментатор „Фокс њуза” и различите новинарске персоне по ЕСПН, форсирајући једно време Николу, па Криса Пола, бека Финикс санса, или крилног центра Голден стејт вориорса, Дрејмонда Грина.

Никола је по мом укусу био исувише кул у сезони живота, водећи сам Денвер нагетсе са импресивним учинком, не желећи да се придружи подељеној Америци, тако што би испалио покоји реторички крстарећи пројектил како би скренуо пажњу на себе и своју нестварну игру.

Тек у последњим утакмицама, када је схватио да га судије третирају као сељачину из Денвера и на њему не свирају фаулове који би се и на београдским баскеташким теренима сматрали наношењем тешких телесних повреда, у Николи Јокићу се коначно пробудио онај на кога највише личи.

Ваљда је Никола детаљно простудирао биографију Ларија Бирда, легенде Бостон селтикса. Можда је један од највећих НБА играча свих времена, крило који је једнако добро шутирао, асистирао и тукао се, вероватно за лаике још превелик да би Сомборца поредили с њим.

Али ако то недвосмислено тврди Грег Поповић, највећи тренерски мозак у НБА, познатији као „луди Србин” који по правилу никада не греши и види даље од свих осталих, Јокићева равничарска флегматичност, лагано се, а како би другачије код Николе, трансформише у Ларијеву пргавост.

Мада, тешко је и помислити да ће икада Сомборац понижавати своје чуваре као Бирд, да ће играти с пробушеном вилицом, сломљеним стопалом и шаком, као једини играч кога су оперисали без анестезије у полувремену, док је Лари уместо инјекције инсистирао да лоче лименке пива и да онда, нацврцан, сипа тројке. Кажу да је видео два коша, па је шутирао у средину. Погађао је без грешке.

Али, Бирд је био бели Американац, потицао је из сиромашне породице, једно време је био ђубретар и када се умешао међу црне великане, као што је Меџик Џонсон, није имао другог избора него да постане арогантни, бездушни шутер, асистент, скакач и по потреби плејмејкер, човек – тим. Потекао из белог предграђа, улетео је у забран момака из црначких гета и створио еру непревазиђене кошарке.

Николино викање на судије у последњим утакмицама и сукоб са црним набилдованим центрима који су немоћни да зауставе његов сомборски шут високог лука, осим да га млате по рукама, показују да меланхолични српски центар, некадашњи спори, сомборски фијакер, поприма обрисе „ферарија 812 суперфаста”, који убрзава од нула до сто километара на час за 2,9 секунди.

За Србе је Денвер америчко митско место због Блејка Карингтона, Кристл и Алексис, јунака сапунице „Династија”. Кад смо већ код тога, има ли Блејк Карингтон још неког ванбрачног сина? То свакако није равничар који тимари коње, као војвођански каубој, и та чињеница – да су Денвер нагетси за Американце дубока провинција, источно од Стеновитих планина, дакле, источно од раја – тренутно најбољег центра света и играча НБА чини непожељним за МВП титулу.

У ери Стефа Карија, који игра кошарку са оне стране разума, јер једнако савршено дрибла, сипа тројке из друге временске зоне или улази под кош као да је пошао да краде трешње, као да је Хаклбери Фин намазан ималином, уз краља Леброна Џејмса, лабораторијског примерка џина са савршено дизајнираним мишићима – Никола Јокић се пробио брзином мисли. Ако је по нечему сличан Бирду, то је зато што кошарку игра као Боби Фишер, знајући три потеза унапред у односу на противничке одбране.

Ако му се чувари исувише приближе, лако ће их заобићи. Друга могућност је да се врати корак уназад и шутом с једне ноге, попут Дика Новицког, или са две, ако је иза линије седам метара, погоди тројку. Уколико га удвоје, следи асистенција ка првом слободном играчу који може бити ту, тик до њега, или је далеко као што су његове коњушнице у Сомбору удаљене од Стеновитих планина.

Плејмејкер у телу центра, шахиста у лику кошаркаша и свирац у свету атлета, постао је баскеташ који не може да се убаци ни у једну познату кошаркашку жанровску матрицу, нити да се нацрта на табли по којој тренери на тајм-ауту фломастером цртају акције у нападу или постављају одбрану.

Никола је, уз то, класична добрица. Туче се искључиво са својом рођеном браћом, после баскета, чиме се истиче као чувар српских породичних вредности. Али, тако је било све до скора, док коначно није укапирао да код судија има третман продавца чизбургера који је залутао на паркет. Будућем ем-ви-пију морају да свирају фаул над њим и када чувар покуша да му нежно шапуће на уво, као што то чине Карију, Леброну или овогодишњем највећем Јокићевом конкуренту, Дрејмонду Грину.

Појавивши се као суперзвезда од 2016. године, са репутацијом прљавог играча, Грин се форсира не зато што је бољи играч од Јокића, већ због неколико разлога, од којих се један може сврстати у идеолошку раван. После расних немира и пораза Доналда Трампа на председничким изборима, избор белог играча за најбољег у НБА лиги, уз то још из мале, неомиљене Србије, далеко удаљеније од денверске вароши са нешто више од 700.000 становника, могао би да изазове бројне полемике титулара политичке и расне коректности.

Двојица последњих белих играча који су постали МВП jeсу Канађанин Стив Неш, 2005. и 2006. године, а у следећој сезони био је то Немац Дирк Новицки. Неш је категоричан. Јокић мора да буде МВП. И коначно, један од највећих, Меџик Џонсон, сматра да је Никола Јокић апсолутно достојан награде.

Меџиковом изјавом пожар је запаљен. Врховни судија кошаркашког света рекао је своје. Никола је одавно то показао на паркету, али да би га НБА империја коначно прихватила као владаоца, по мом суду, мора у себе улити по кап пргавости и безобразлука Ларија Бирда.

Другу кап коју му треба улити јесте немилосрдност Била Лејмбира, центра Детроит пистонса, најпрљавијег играча у историји НБА. Лејмбир је био ефикасна и безобзирна машина за фаулове, толико безобзирна да га сви, осим у Детроиту, још страствено мрзе. Не чуди зашто је остао конзервативац.

Било је то доба када су светом кошарке ходали кошаркашки дивови. Никола Јокић већ припада том друштву. Диве му се, али га још недовољно поштују. Предвиђам да зна шта треба да учини како би се са оне стране баре коначно схватило: Јокић, и то је Америка!

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ime
Шаљиви и прецизан текст, баш какав Јокић и заслужује. Било је уживање читати га. Хвала Александре!!!
stari doktor
Bravo Aco, imenjače, majstore nad majstorima sa perom u ruci. Svaka ti je reč para vredna, tvoji članci su najlepši specijalitet koji se čitaocu može ponuditi. Šećerlema, čokoladni kolač, penušavi šampanjac, najfiniji francuski konjak ili škotski blend-viski.
Stevo
[email protected] fantastičan komentar! Svaka nacija ima velike ličnosti, sportiste...ali niko kao mi nema potrebu da im pridoda mitski oreol i da se identifikuje sa njima! U zemljama gde su narodi sa nogama na zemlji, uspeh velikih sportista se analizira kroz njihov talenat, nadljudski trening,želju da s bude najbolji...a mi na gotov proizvod naslonimo obraz nacije i mislimo da smo oni. Vrlo neukusno i štetno!
bg
ne mogu da verujem da nekoga zanimaju te palanacke priredbe poput tog nba/a
Игор
Грешка новинара: Грин уопште није други фаворит за МVP већ саиграч Кари. Што се Јокићевог односа са медијима тиче, нема никакве мржње према њему. Просто Јокић није у познатом тиму (Денвер није међу 10-15 највећих градова Америке) а нема га ни на друштвеним мрежама где обично тече комуникација са медијима. Упркос тога се поштују резултати и статистичке учинке и добиће ту награду заслужено и без савета у вези јавних односа.
име
Заправо је ваш коментар грешка (сем делимично приче о Грину, јер ни Кари није опција). али за медије грешите...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.