среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

До породичног стабла уз помоћ онлајн црквених књига

У Историјском архиву Суботице, који чува огроман фонд од преко 70 милиона страница докумената, започео обиман посао дигитализације
Директор Стеван Мачковић с опремом за дигитализацију (Фото Н. Тумбас)

Суботица – У Историјском архиву у Суботици у дугом низу полица смештено је између 70 и 80 милиона страница докумената. Од тог мноштва истраживаче највише привлаче управо она која су у архиву на позајмици – матичне црквене књиге.

„Када је покренут пројекат е-архива, односно могућност истраживања архивске грађе преко интернета, узели смо у обзир два важна фактора: заштита архивске грађе и фреквентност њеног коришћења. Због тога смо одлучили да пројекат започнемо дигитализацијом црквених матичних књига које највише траже истраживачи у нашој институцији”, каже за „Политику” Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

До 1895. године цркве су једине водиле матичне књиге становништва, када тај посао преузима држава. Наравно, цркве су наставиле паралелно да воде своје матрикуле, а 1945. држава је од свих цркава одузела ове књиге и предала их архиви са намером да се уради њихов препис. Одузете црквене матичне књиге односе се на период од почетка вођења регистра, у суботичком случају – од 1687. до после Другог светског рата. Интересовање истраживача у вези је са жељом да се истражи поједина личност, али највише је оних који хоће да утврде своје породично стабло.

Опрему набавили сопственим средствима
Како каже директор градског архива Стеван Мачковић од свог оснивача никада нису добили новац намењен за куповину опреме за дигитализацију, већ су уређаје набављали сопственим средствима. Кроз сарадњу са пројектом „Фемили серч” добили су скенер на позајмицу, док им је Музеј Холокауста поклонио скенер у вредности од 15.000 долара, којим обављају целокупно скенирање.
„Ми смо део дигитализованог материјала поставили онлајн, јер очекујемо да се реше техничке и друге претпоставке да омогућимо истраживачима приступ уз одређену, симболичну надокнаду”, наводи Мачковић додајући да је то принцип по којем раде и велики архиви на које се угледају.

„Матичне књиге треба у једном тренутку да се врате црквама, зато нам је наложено да се то дигитализује, копира. Дигитална копија је према одређеним параметрима најоптималнија за коришћење и чување. Архивистички стандард је прављење микрофилмова да се грађа заштити, али то захтева одређену апаратуру за микрофилмовање, коју ми немамо, а и мало је архива који их имају. Компромис је пронађен у дигитализацији”, објашњава Мачковић.

Пребацивање старе грађе у нови формат отворило је могућност и за њену доступност на интернету, те Мачковић наводи да су скенирали све матичне књиге, римокатоличке, православне и јеврејске цркве, али да су на интернет поставили индексе – односно азбучни/абецедни списак уписа. На основу броја тог уписа, истраживач ипак мора да дође у архив да потражи тај податак у регистру. „Омогућили смо онлајн приступ за око 20.000 снимака. Годишње у нашем архиву ради између 100 и 120 истраживача, али је овај потдомен прегледало и на годишњем нивоу хиљаду људи. Уосталом то што чува наш архив, нема ниједан други на свету”, каже Мачковић.

О потреби појединца да у истраживање прошлости крене управо од своје породице посвећена су и два друга пројекта дигитализације који се раде у Историјском архиву. Један се односи на пројекат „Фемили серч”.

„То је организација која у светским оквирима има највише података о личностима, о људима, о њиховом рођењу, и другим подацима. С обзиром на то да је реч о личним подацима старијим од 100 година нема потребе за заштиту података. Ми већ неко време радимо са њима, односно за њих, проналазимо, одабирамо евиденцију и грађу која се скенира, они их обрађују и након извесног времена то је доступно на њиховом сајту, уз назнаку да потиче из нашег архива.

Друга сарадња у области дигитализације остварена је са Музејем Холокауста из Вашингтона.

„Ми смо само каменчић у том мозаику који се поставља у дигиталном облику и повезује са музејем Јад Вашем у Јерусалиму”, каже Мачковић и објашњава да је реч о близу 50.000 снимака докумената који се односе на Јеврејску заједницу Суботице у периоду од 1918. до 1941. године.

Коментари6
8e7c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana
Ogroman posao ali odista vredan truda.
Ivan Jordanov
A u Pirotskom arhivu ne daju pristup orginalnim matičnim knjigama da ne bi videli da smo prisilno srbizirani i da ne uzimamo bugarska državljanstva.
E pa
@Ivan Jordanov, šta kažete, baš srbizirani? Poznato je da Srbi "srbiziraju". Zato ih je sve manje a oko i između njih sve više nekih novih naroda i jezika. Koji su, doduše, (jezici) isti kao srpski al' se drukče zovu. Kako i treba, jer kakav bi to bio narod bez svog posebnog jezika. Makar bio isti ko srpski.
vox ex populi
Ko ti brani da se izjašnjavaš kako ti volja? A vidim, ime i prezime ti nije "srbizirano". Očito i ne živiš u Srbiji jer bi rekao srbizovano. Sve u svemu, lupetaš bez potrebe. Zločest si i nedobronamjeran.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља