субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија половину вина извезла у Русију

Винарима и виноградарима биће омогућени повољнији кредити кроз нови пројекат Светске банке
(Анђелко Васиљевић)

Укупна површина под виноградима у Србији, уписана у Виноградарски регистар, износи око 6.500 хектара које обрађују 4.618 произвођача грожђа. За производњу вина регистровано је 424 произвођача, а прошле године из наше земље извезено је око 11,17 милиона литара, у вредности од око 16 милиона евра. Највише је пласирано на руско тржиште и то око 6,3 милиона литара, што је 56,6 одсто од укупне количине извезеног вина, објавио је Танјуг.

На Цефта тржиште продато је око трећину укупног извоза, а доминантна тржишта нашим произвођачима биле су Босна и Херцеговина (18,2 одсто) и Црна Гора (12,2 одсто). У 2020. на тржиште ЕУ извезено је 7,5 одсто укупног извоза вина.

У Министарству пољопривреде рекли су за ту агенцију да је овај сектор препознат као стратешки важан за развој економије Србије. Поред мера подстицаја које ће бити настављене и у 2021, виноградарима и винарима ове године биће омогућени и повољни кредити кроз нови пројекат Светске банке. Како се наводи, учешће корисника биће 10 одсто од вредности прихватљивих инвестиција, пословне банке обезбеђиваће 40 одсто кроз кредитирање пољопривредника, а осталих 50 одсто су бесповратна средства обезбеђена из зајма СБ. На тај начин виноградари и винари ће имати прилику да осавремене своју опрему, механизацију и капацитете. Крајем марта објављен је Правилник о додели бесповратних средстава у оквиру пројекта за конкурентну пољопривреду и у наредним данима очекује се објављивање јавних позива.

Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2021. планирано је и спровођење мере која је намењена подизању нових засада винове лозе, изградњи и опремању капацитета за производњу вина, као и подршка унапређењу квалитета.

У министарству прецизирају да ће након детаљне и додатне анализе, с обзиром на епидемиолошку ситуацију и на то да се спроводи и нови пројекат конкурентне пољопривреде Србије, одредити начин и време реализације мера подршке у 2021. Кажу и да висина подстицаја у оквиру мера руралног развоја ове године остаје иста као и 2020, а биће реализована и два јавна позива у оквиру ИПАРД програма.

Подсећају да у овом програму, у оквиру мере један за сектор производње грожђа, подстицаји износе од 5.000 до 700.000 евра, док у оквиру мере три за сектор производње вина достижу и до милион евра.

Подсетимо, прошле године први пут је усвојен Програм развоја винарства и виноградарства за период 2021–2031. године. Како се наводи, иако постоји велики потенцијал за гајење винове лозе, економска криза и губитак тржишта током деведесетих година прошлог века, довели су до смањења површина под виновом лозом.

Винограде карактерише велика уситњеност парцела, просечна величина код нас износи само 0,34 хектара. У стратегији се наводи како је циљ да Србија достигне површину под виноградима као и земље у окружењу, повећа удео домаћег вина на сопственом тржишту и омогући раст извоза у Европску унију и у треће земље као и развој винског и сеоског туризма.

Коментари1
62527
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Vrlo brzo ce se iole kvalitetnija roba koja moze da se izveze uciniti nedostupna domacim potrosacima dok ce se u isto vreme ta roba prodavati po manjoj ceni u izvozu. To je samo dokaz da nam svaki evro ili dolar koji dobijemo od izvoza treba kako bi servisirali dugove. Sve sto vredi za izvoz, sve za vracanje dugova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља