недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кривокапић тражи решење са Хрватском за Превлаку

Из владе је саопштено и да се планира формирање комисије која ће у договору са Загребом покушати да реши ово отвoрено питање
(Приватна архива)

Од нашег сталног дописника

ПОДГОРИЦА – Деценијама дежурна тема Црне Горе и њене, не само политичке елите, је питање Превлаке, „црвене линије” у дипломатским односима са суседном Хрватском. Црна Гора и Хрватска готово 20 година не могу да се договоре о разграничењу на мору код Превлаке. Две земље су, истина, склопиле привремени споразум 2002. године. Хрватској је припао копнени део Превлаке, односно рт Оштро и узан појас мора уз Превлаку, а Црној Гори остали део улаза у Бококоторски залив.

Председник Црне Горе, а пре тога као вишедеценијски премијер, сагласио се да Превлака и није неки велики црногорски проблем. У јавности је говорио о помиритељском ставу који је покровитељима нове проевропске  политике одговарао. Нови црногорски премијер, Здравко Кривокапић, који важи за човекa европске перспективе што је и својеручно оверио уговором са Дританом Абазовићем и Алексом Бечићем, али не и са лидерима коалиције која га је лансирала у свет политике, обавестио је запад да намерава да реши спорно „парче” земље на полуострву Превлака. Али и морску капију у овом делу црногорске обале.

Тежећи том циљу отворио је питање разграничења с Хрватском и поручио да проблем није само линија разграничења на мору, већ и разграничење на копну по којем Превлака, по протоколу који су две државе потписале 2002, припада Хрватској. Ђукановић је у парламенту покушавао да демантује, пре свега оптужбе опозиције, да је Превлаку дао Хрватској, али је из Загреба саопштено да је „за Хрватску стање на јужним границама јасно: полуоток Превлака је хрватски, а око црте разграничења на мору треба се договорити, и то или билатерално или на Међународном суду у Хагу”. Такође је речено, да би две државе требало да се усмере на морску границу и договоре о решењу за границу на мору.

Влада Мила Ђукановића је 2002. године, након одласка снага УНМОП-а, посматрачке мисије на Превлаци, потписала привремени протокол о граници који је и данас на снази.   Нова власт са премијером Кривокапићем на челу није задовољна овим протоколом јер у њему пише „да је копнена граница решена”, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити. Нова власт сматра да је за Црну Гору спорна подједнако и копнена и морска граница.

„То неслагање (око копнене и водене границе) је и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји дефинитивног разграничења”, објаснио је Кривокапић.

Из владе је саопштено и да „планира да формира комисију која ће, у договору са Хрватском, покушати да реши питање Превлаке”, верујући да то „отворено питање не може бити препрека за напредовање Црне Горе ка чланству у Европској унији”.

Крајем прошлог месеца, у оквиру премијерског сата, Кривокапић је рекао да „влада намерава да у договору са хрватском страном, покуша да реши тај врло сложен и комплексан проблем који није од јуче”. Говорећи о привременом споразуму Црне Горе о разграничењу са Хрватском из 2002. године, он је казао да је потребно прецизирати тачан назив тог споразума. Наиме, „Протокол о привременом режиму уз јужну границу”, потписала је Савезна Република Југославија, уз учешће тадашњих представника власти Црне Горе.

„Инсистирање на колоквијалном називу ’привремени споразум’ сугерише привременост споразума, иако се из завршних одредби протокола јасно може закључити да се ради о привремености режима уз јужну границу, режима чије временско трајање није ограничено роковима у самом протоколу, већ напротив, има временски отворено трајање кроз одредбу која каже да ће тај режим важити све док се стране не договоре другачије”, рекао је Кривокапић.

Он није, како је казао, у могућности да открије све детаље овог споразума јер је „документација која се тиче тих преговора означена степеном тајности”.

„Али, нећу прекршити обавезу заштите тајних података, ако вам саопштим да су досадашњи преговори, који су се одвијали ван очију јавности, уз сагласност страна, показали постојање значајног степена међусобних разлика, пре свега око интерпретирања, али и дефинисања предмета територијалног спора”, објаснио је премијер.

Хрватска, казао је он, сматра да протокол из 2002. године допушта само разграничење на мору и да о постојећем привременом разграничењу на копну Превлаке не треба преговарати, док Црна Гора сматра да су предмет спора и копнена и морска граница.

Оценио је да управо „то неслагање представља можда и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји да се постигне дефинитивно разграничење”. Како је појаснио, да би спор био предат Арбитражном суду, потребно је да „обе стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али такође и да потврде тим споразумом да су се усагласиле око предмета спора”.

„Уверен сам, ако постоји добра воља, да се може постићи договор што би могло отворити пут не само за арбитражу, већ и могућност да се спор реши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде”, поручио је Кривокапић.

Подсетимо да је Европска унија у стратегији проширења навела да „неће увозити билатералне спорове”, али занемарила је чињеницу и да је Хрватска постала чланица уније, иако није дефинитивно решила територијалне спорове које и данас има. Из хрватског Министарства спољних и европских послова поручили су да постоји „формално успостављено међудржавно поверење где свака држава има своје, али ако они (Црна Гора) нешто мењају, то је њихова ствар”.

 

Коментари46
7c6a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Cekajte ljudi! Susjedi su tisucljetima samostalni, Habsburzi nadvojvode, a famozni pop Dukljanin je stolovao u CG. Ako ne verujete, pitajte prvu PR agenciju za spinove i neistine, katolicku crkvu. Moja majka davno rece fratru na Hvaru, koji je napadao da su oni tisucljetna kultura a mi prosti: "Citam knjigu vaseg Hvaranina, Grge Novaka, koji pise da nikad niste imali drzavu". Ovaj je besneo. Mene je medjutim pre par godina zabrinuo jezuita u rudar. mestu podno Sarajeva: "Granicu treba na Drini".
P.
Tačno Velja. Za Ruse nisam znao ali tačno je da Hrvati imaju neprekinut lanac svoje državnosti od ranog srednjeg veka do danas. Naravno ne u punom obliku. Za razliku od Srba koji imaju 350-400 godina diskontinuiteta i to ne samo u državnosti već u celokupnom društveno-kulturnom razvoju zbog otomanske epizode. I zato Srbija nije imala renesansu kao Hrvatska, nije imala barok, rokoko, neoklasicizam kao Hrvati. I to se i danas vidi kad prođete Srbijom i Hrvatskom. Dva različita sveta.
Neverni Toma
Zar Srbija nije postala državom tek 2006.?
Srba
[email protected] tacno. Marija Terezija je predala sve nadleleznosti Hrvatskog sabora Ugarima. Eto samo to da ne idemo dalje.(zbog toga ne moze te da se pozivate na tisuculjetnju kontinuiranu drzavnost) . Tako da ste vi Hrvati u tom saboru mogli samo da raspravljate da li ce u listopadu da opada lisce ili ne? Inace ste u najpoznatiji po tome sto ste jedini narod na svetu koji je zaboravio svoj maternji jezik I prisvojio tudj.
Прикажи још одговора
Milan
Crnogorci bi sa svakom novom vladom revidirali potpisane sporazume.
Radoznala
Kako su Hrvati alavi! Malo im je sto su uzeli skoro celo Jadransko more, nego im bas nedostaje ono malo Prievlake? No, davno se reklo, pusti muvu na nos, a ona u usta! Prave su cifte! Muka mi je od pomisli na njih!
Иван Грозни
Највећи део јадранске обале који данас припада Хрватској додељен је још бановини Хрватској. А бановина Хрватска је створена у Београду као трули компромис да се српским народом преко Дрине намире хрватски захтеви.
Ante
Sud, sud i samo sud. Lijepo sve papire na sud, pa što se dosudi da se poštuje. Može i arbitraža, iako ona ne slijedi međunarodne zakone u potpunosti, ali ako se dogovorimo, može. Mada po meni, ako se ide na arbitražu, tako se može i međusobno da se dogovorimo. Ajde za promjenu da se barem u jednom slučaju nešto sami dogovorimo bez presuda sa strane. Čisto da imamo presedan i primjer za druge slučajeve.
Cristal Maiden
Које папире ? Млетачке или Аустријске ? Краљевине Југославије ? ФНРЈ и заседања Авноја ? Загреб је "ослобођен" пар дана прре Берлина , толико о антифашизму и праву као победник . Далмација је италијанска провинција а то што су се намножили покатоличени срби , то је проблем италијана што су их покатоличили . Сада бих ишао у Задар у Италију да уживам у мору да је правде , а не да гледам агресивне конвертите са тисућлетњом државом и 3 различита језика од који је један српски

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља