петак, 18.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
49. ФЕСТ

Ништа се не догађа ако не сањамо

Награда „Победник” за Миљена Креку Кљаковића и пројекција документарног филма о њему за вечерашњу фестивалску завршницу
Из филма „Крека: Ловац на снове” (Фотографије: 49. Фест)

Пуно је сарађивао са сниматељима јер су њих двојица и најзаслужнији за визуелни идентитет и свеукупну естетику филма. Е, онда је отишао у велики свет, а ми мали остали смо овде међу малима – каже, између осталог, о врхунском филмском сценографу Миљену Креки Кљаковићу редитељ Срђан Карановић. Као један од многих учесника у дугометражном документарном филму „Крека: Ловац на снове” Слободана Иветића, у продукцији „Центар филма”, с којим се вечерас завршава пандемијски 49. Фест.

Током ове свечане вечери Кљаковићу ће бити уручен и почасни „Београдски Победник”, Фестова награда за свеукупну каријеру коју је овај сценограф богате и плодне интернационалне каријере и више него заслужио. Свима који погледају Иветићев филм биће кристално јасно и зашто. Ретки су уметници ове филмске бранше који су својим талентом, ерудицијом, интелигенцијом, иницијативом, и својом незаустављивом креативошћу дотакли сам врх филмског неба као што је то учинио Миљен Крека Кљаковић (1950).

Миљен Крека Кљаковић: каријера великог уметника

Толико маестралних сценографских дела иза себе, светских награда, укључујући и „европског оскара” и „Цезара”, а толика скромност, континуирано одсуство самохвалисања, сувишних речи, „бусања у прса”. Уместо Креке у јавности су увек више говорила његова дела. А колико су она велика и значајна у Иветићевом портретском филму о Креки, чији су стандарди за овај филмски жанр веома високи, говоре уметници који су са њим сарађивали. Рецимо: Бери Левинсон, Џони Деп, Мађид Мађиди, Виторио Стораро, Ридли Скот, Брајан Хелгеланд, Мати Лесхем, Горан Марковић, Срђан Карановић, Слободан Шијан, Горан Паскаљевић, Душан Ковачевић, Адемир Кеновић... И сви су истоветно сагласни у једном, управо у оном што је у једном тренутку изговорио амерички редитељ Бери Левинсон: „Крека је способан да нацрта сценографију само на основу разговора, слушајући идеје о филму које онда развија на одређени начин.” Свој, оригиналан.

Филму пуном инсерата из филмова у којима је широм света радио, његових скица и цртежа декора, говори и сам Кљаковић за којег је „сценографија уметност која илузију филма претвара у стварност”. Он сам је многе снове својом уметношћу претворио у стварност, али тако, како је то изговорио легендарни сниматељ Виторио Стораро: „Што је стварност претекла машту.” А можда најбољи пример тога јесте ненадмашна сценографија у филму који представља реконструкцију једне историјске епохе иранског редитеља Мађида Мађидија „Мухамед, божији изасланик”. Крекина сценографија за овај филм је још жива, очувана и даље свакодневно чувана (на иницијативу иранске владе), у шта се њен аутор уверио обишавши је после осам година од настанка филма.

Ништа се не догађа ако не сањамо – каже један од учесника у Иветићевом филму о Креки, а он сам на делу и пред очима гледалаца показује трајне трагове онога што се догодило док је он сањао своје сценографске снове. Од дебитовања заједно са Гораном Марковићем у филму „Специјано васпитање”, па током деценија преко „Мириса пољског цвећа”, „Варљивог лета 68”, „Јагоде у грлу”, „Дом за вешање” и „Андерграунда”, „Деликатесне радње”, „Обичног човека”, „Ордер”, „Тајни пролаз”, „Црвени ратник”, „Ат корупција”, „Тау”, филмског серијала „Индиго”... до недавно завршеног биографског филма „Преживели” у режији Берија Левинсона, који је у фази постпродукције, Крека је те своје снове претварао у сценографска чудеса. Са архитектонским знањем и надахнутим визијама.

Све то је на прави начин „ухваћено” у документарном филму са редитељским потписом некадашњег француског ђака Слободана Иветића који је много више од сведочанства о једном позамашном уметничком стварању. „Крека: Ловац на снове” је филм драгоцен и фестивалским, биоскопским и телевизијским гледаоцима, али и филмским професионалцима када уроне у заоставштину Миљена Креке Кљаковића и његове доприносе историји не само југословенске и српске већ и светске кинематографије.

Коментари0
c6a4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља