Не желе станове прекопута Прокопа

Потенцијална изградња стамбених објеката на парцели изнад Прокопа забринула је бројне житеље месне заједнице „Стјепан Филиповић” који не желе да на плацу између улица Стјепана Филиповића и Драгана Манцеа буде било шта друго осим зелене површине. Зато шест скупштина стамбених заједница припрема примедбе на план детаљне регулације који то предвиђа, а чији рани јавни увид траје до 24. маја. Одлуку о изради плана Скупштина града усвојила је почетком марта, а рани јавни увид оглашен је пре два дана што је неуобичајено брза реакција администрације. Додуше завршетак Главне железничке станице „Београд центар”, за шта је после спроведеног позива државе као приватни партнер ангажован „Рејлвеј сити Београд”, недавно је постао приоритетан државни пројекат, али не и изградња станова изнад Прокопа.

Претварање плаца у грађевинско земљиште, уместо да оно коначно буде уређено у зелену површину, и решавање недостатка паркинг места у том делу града најважнији су разлози који су подстакли грађане да се организују и покушају да одбране то „слободно парче земље”, каже Ђорђе Прпа, један од становника месне заједнице „Стјепан Филиповић”. Оно је, додаје Прпа, до почетка деведесетих година прошлог века била зелена оаза да би је касније заузели привремени објекти „Енергопројекта”.

– После 2005. године мало ко је долазио у те привремене објекте. Надали смо се да ћемо коначно моћи да уредимо тај простор у којем има дрвећа и да га озеленимо и направимо дечје игралиште. Почетком прошлог месеца остали смо затечени када је багер дошао и за три, четири дана порушио те бараке. Свака изградња и повећање становника у овој улици направиће саобраћајни колапс јер ми немамо где кола да паркирамо. Осим тога, из информације о локацији за ту парцелу коју смо затражили од Секретаријата за урбанизам пише да се према Плану генералне регулације парцела налази у површинама јавне намене – посебне површине, комплекс железничке станице са комерцијалним садржајима, а ту треба да се зидају станови – истиче Прпа.

Главни градски урбаниста Марко Стојчић за наш лист уверава – још ништа није дефинитивно. Како додаје, планом који је на раном јавном увиду испитује се могућност градње стамбено-пословних објеката на падини изнад Прокопа, односно на простору оивиченом улицама Стјепана Филиповића, Драгана Манцеа и железничком станицом „Београд центар” и повезивање тог дела са осталим садржајима који ће се градити на плочи железничке станице.

Планом детаљне регулације који је на раном јавном увиду обухваћена је површина од 1,06 хектара. Иницијативу за израду тог плана новембра 2020. упутио је „Урбанистички центар доо” из Београда, иста фирма којој је био поверен и урбанистички пројекат чији је повод за израду био оквирни Уговор о заједничкој изградњи између државе и компаније „Рејлвеј сити Београд” из маја прошле године.

Циљ израде ПДР-а, како је наведено у образложењу одлуке, јесте ...„потреба за детаљном разрадом и расподелом планираних пратећих комерцијалних и компатибилних намена за становање”.

Како смо и раније писали, градња станичне зграде, чија је оквирна, процењена вредност 7.430.000 евра, не зависи од овог ПДР-а, што је нашем листу ових дана потврдио и Марко Стојчић. Градња најважнијег станичног објекта на Прокопу почеће у току ове јесени и требало би да буде завршена до краја 2022. Предуслов за почетак ових радова јесте завршетак доградње недостајућих квадрата плоче над перонима Прокопа, а тај посао започет у мају 2020. требало би да буде окончан у току касног лета.

Осим изградње станичне зграде, пословно-комерцијалних објеката и вишеспратне гараже, планирана је изградња саобраћајнице, као и уређење зелених и других отворених површина. Предвиђена је градња око 890 паркинг места на отвореном и у вишеетажној гаражи, а сам пројекат спроводиће се фазно. У првој фази биће станична зграда и паркинг места на отвореном, док ће се пословно-комерцијални објекти и вишеетажна гаража зидати у неколико сукцесивних фаза. План је да прва фаза буде завршена до краја 2022, а да комплекс у целости буде изграђен током 2024.

Испитивање партнерства

Обавеза приватног партнера у овом послу, како је предвидео позив државе за градњу недостајућих садржаја на Прокопу из 2019, јесте да прибави сву документацију за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансира изградњу станичне зграде, комерцијалног простора и паркинга. Држава, са друге стране, у овај посао улаже земљиште и омогућава градњу на плочи и на свим парцелама које су у њеном власништву, а испуњавају техничке услове.

У међувремену поводом поменутог партнерства огласили су се Транспарентност Србија и Коалиција за надзор јавних финансија. Они су указали да је Републичка дирекција за имовину незаконито одабрала приватног партнера за заједничку изградњу на Прокопу захтевајући од Владе Србије да хитно учини јавно доступним сву документацију, као и уговор са предузећем „Рејлвеј сити”. Њихов став је да овај уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство (ЈПП), па је у складу са Законом о ЈПП-у и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак. Убрзо је реаговала и Републичка дирекција за имовину. Она је у писаним одговорима нашем листу указала да је целокупан поступак у вези са овим пројектом „био је у сваком делу јаван и транспарентан, а у свакој фази поступка од објављивања јавног позива до закључења уговора потврђен одговарајућим одлукама владе”. У РДИ-ју су тада навели да су сви елементи овог посла засновани на примени члана 100. Закона о планирању и изградњи и одредаба члана 15. Закона о јавној својини додајући да уговор са „Рејлвеј ситијем” није закључен у складу са одредбама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама, јер „у конкретном случају друга страна у овом правном послу само финансира изградњу објеката станичне зграде”.