уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГОРШАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ И БЕЗБЕДНОСНЕ СИТУАЦИЈЕ НА КиМ

Напади на Србе уместо дијалога

Када немамо разговоре за преговарачким столом, имамо инциденте на терену, истиче Петар Петковић, док Срђан Граовац упозорава да Приштина Србе држи као таоце у преговарачком процесу
Увиђај после напада на један од српских храмова на КиМ (Фото СПЦ)

Серија напада на Србе који живе нa територији Косова и Метохије не престаје од почетка ове године. Прошле недеље је, у селу Дубрава, нападнута имовина две српске повратничке породице, Радоjа и Mилана Пумпаловића. Претходно су двојица мештана Велике Хоче српске националности нападнути док су шетали селом. На њих су, према властитим тврдњама, физички насрнули отац и син, Албанци. Деветнаестогодишњи Србин из Грачанице у априлу је претучен од стране тројице Албанаца.

Двојица младића српске националности нападнути су, почетком априла, док су седели у кафићу у центру Косовске Митровице у подне. Немиле вести стижу сваких неколико дана. Осим људских живота и имовине, угрожени су и верски објекти Српске православне цркве. Само у фебруару и марту забележено је осам инцидената током којих су цркве пљачкане или скрнављене, а у претходних месец и по дана, према подацима Канцеларије за Косово и Метохију забележено је чак 11 насртаја на српске православне светиње.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић напомиње за „Политику” да се сада показало оно на шта је канцеларија месецима упозоравала. Када немамо дијалог и разговоре за преговарачким столом, имамо инциденте на терену. „Интензитет и број инцидената којима сведочимо из дана у дан говоре да посреди нису изоловани случајеви, већ континуирана пракса застрашивања нашег народа на Kосову и Метохији, која за циљ има да се преостали Срби протерају са својих огњишта”, казао је Петковић.

Нажалост, политика некажњивости и запаљива реторика којима сведочимо из Приштине, како додаје, стимулативно делују на албанске екстремисте. Због тога нам је, сматра Петковић, потребно да што пре седнемо за преговарачки сто, а једна од тема на којој ће Београд свакако инсистирати јесте питање безбедности. Иначе, Петковић је прошле недеље разговарао и са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харченком о политичко-безбедносној ситуацији и о току дијалога Београда и Приштине.

Том приликом је указао на антисрпску реторику и све учесталије нападе на Србе, њихову имовину и светиње, што изазива велику забринутост српског народа у покрајини, саопштила је Канцеларија за КиМ.

Прошле недеље огласио се и Стејт департмент. У извештају о стању верских слобода у свету за 2020. годину, у поглављу о Косову, наведени су проблеми са којима се суочава СПЦ, нарочито неиспуњавање судске одлуке у вези са земљиштем манастира Високи Дечани, као и друге заштићене зоне, пренело је „Косово онлајн”. У поменутом извештају наведено је и да су Заједница косовских Срба и Јеврејска заједница навеле да неке општине нису прописно одржавале гробља ових заједница, а полиција тзв. Косова потврдила је да је током прошле године примила пријаве о 57 инцидената који су били у вези са верским објектима или гробљима. Већину инцидената класификовала су као крађе иако је било и оштећења и скрнављења гробаља или друге имовине. Косовска полиција тврди и да је већина инцидената била усмерена на локалитете муслиманске заједнице иако је, како се наводи, „неколико укључивало и имовину СПЦ и Католичке цркве”, али према наводима СПЦ многи инциденти нису ни пријављени полицији.

На наше питање да ли приштинска власт запаљивом реториком, претњама и сталним инцидентима држи наш народ у сталном страху од погрома – Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност одговара потврдно. „Они Србе држе као таоце у преговарачком процесу јер желе да покажу да имају контролу на терену и да могу да уцењују Србију преко положаја нашег народа”, изјавио је Граовац за „Политику”.

Војни аналитичар Владе Радуловић додаје да привремене приштинске институције воде континуирану борбу против преосталих Срба, поготово против повратника који покушавају да обнове своја огњишта и почну живот од почетка. Радуловић сматра да долази до пораста насиља и до учесталијих појединачних напада, а интензитет инцидената доста зависи од политичке ситуације. „Албанци чак иду дотле да пуцају на куће Срба повратника, а ти напади веома често прођу неопажено у јавности, јер је реч о појединачним случајевима. Нажалост, то је свакодневица наших људи, изјавио је Радуловић за „Политику”.

Додаје да је трагично да у 21. веку и даље имамо српско становништво које живи у енклавама, ограђено жицом. Изложени су физичким нападима и страшној реторици, и то од стране привремених приштинских институција. Све то компликује и загорчава животе Срба, нарочито оних који станују јужно од Ибра. Истовремено, међународна заједница, сматра наш саговорник, не доприноси ничему добром на терену. У саопштењима која издају позивају обе стране на уздржаност, а то раде у ситуацији када једна страна упорно напада другу. „Чињеница је да се ништа конкретније не предузима и стиче се утисак да је међународна заједница заокупљена другим проблемима, па је препустила привременим приштинским институцијама да организују живот на КиМ. Оне су показале да не желе било какав покушај решења, већ само желе да заокруже причу косовске независности и да нанесу што више штете Србији и људима српске националности на КиМ”, каже Радуловић.

Погром који се одиграо 17. марта 2004. године уверио нас је да су представници приштинске власти спремни на све, додаје Срђан Граовац, а све учесталијим нападима на Србе само потврђују ту причу. На овај начин Албанци шаљу јасну поруку Београду. Уколико се не изађе у сусрет њиховим захтевима, тачније уколико Србија не призна такозвану независност Косова, цену за то ће платити косовски Срби. „Када год Београд ради било шта што није по вољи приштинској власти, они се свете преко косовских Срба. Албанци веома добро знају да је наша власт посебно осетљива на судбину нашег народа. И Запад је тога свестан”, оцењује Граовац.

 Ипак, како додаје, будући да САД и ЕУ имају идентичан став као Албанци по питању косовске независности, сви су свесни да судбина Срба са КиМ представља добар инструмент притиска на нашу власт. Граовац додаје да се изгледа ради о прећутној координацији једних и других. „Нећу рећи да постоји директан налог из Вашингтона или Берлина за такво понашање, али они добро знају да то може да буде јак адут да се притисне Србија уколико не жели да изађе у сусрет интересима западних сила и Албанаца”, каже Граовац.

Због свега тога посебно је важно понављати да Србија неће мирно посматрати неки нови погром, a константном дипломатском активношћу морамо да се боримо за наш народ, пре свега утицајем на центре моћи на Западу, јер безбедност на КиМ контролишу снаге НАТО пакта. Без њихове подршке, напомиње Граовац, Албанци се не би усудили да организују нови 17. март. Само уз координисане односе са земљама НАТО пакта, како каже, пре свега Немачком, Француском, Великом Британијом и САД, можемо имати гаранцију да Срби неће поново доживети погром. Граовац је напоменуо да нам је искуство показало да се најмање инцидената одиграва за време преговарачког процеса и да је због тога веома важно обновити дијалог Београда и Приштине. „Добар однос са западним земљама и наставак дијалога два су начина да сачувамо наш народ од неког новог погрома”, сматра наш саговорник.

Везе Приштине и Загреба

Када је у питању најава отварања хрватске базе на КиМ, Владе Радуловић сматра да је то политичко-маркетиншка игра Загреба. Хрватска је одлучила да број хрватских војника при Кфору буде пет пута већи, подсећа он и додаје да такав однос Загреба и Приштине не треба да нас чуди. Већ дуже време они имају добру сарадњу, што показују заједничким учешћем на различитим активностима и заједничким вежбама. „Имамо и изјаве појединих хрватских официра или генерала који стављају себе на располагање у ономе што би они назвали новом ’Олујом’. Та веза постоји већ годинама”, каже Радуловић.

Објашњава да ће у Кфору расти број војника из региона, како се присуство других трупа буде смањивало, као и да ће приоритет имати Мађарска, што нама иде у прилог. Како би изгледала нека будућа хрватска база – остаје да видимо, наводи наш саговорник, додајући да је то за њега, пре свега, политичко питање. „Почињем да стичем утисак да у Загребу нема никаквих проблема, да су сви проблеми решени и остаје им само Србија, толико се баве нама”, прокоментарисао је овај стручњак за безбедност.

 

Коментари1
c1e0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Dijalog ne vode individualni gradjani koji se medjusobno ''obracunavaju'' nego drzavni zastupnici zvani polticari. Kako ''dijalog'' medju politicarima moze da proizvede kjubav i slogu medju gradjanima nije uopste jasno. Narocito kad se uzme u obzir politicko ''udvaranje'' biracima nacionalnim sentimentima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља