Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вече сећања на 100 година београдске Опере

Народно позориште (Фото А. Васиљевић)

Народно позориштеВећ је друга година како нас је пандемијски режим живота принудио на знатно осиромашење догађања у свим гранама културе. Утолико нас више радују приредбе посвећене највишим дометима уметности, као што је било вече посвећено промоцији књиге професора Владимира Јовановића „Сто година Опере Народног позоришта”. Свечаност је одржана 4. априла у добро посећеној дворани Народног позоришта, у мери коју су дозвољавала позната ограничења. На сцени, поред аутора књиге, биле су присутне и три оперске примадоне Милка Стојановић, Бреда Калеф и Радмила Смиљанић, које су деценијама проносиле славу наше вокално-сценске уметности стекавши трајно место у нашој музичкој историји. Након уводне речи управника Народног позоришта Иване Вујић Коминац, наступили су неки од водећих солиста Опере с одабраним аријама и дуетима. Измећу ових нумера узимале су реч примадоне износећи сећања на велике тренутке својих каријера, уз анегдоте које су уносиле ведрину у гледалиште.

Мени, као поклонику оперске уметности од краја педесетих година прошлог века, посебно задовољство пружили су млади оперски уметници, полазници Оперског студија „Боривоје Поповић”. Својим блиставим гласовима и сценским талентом наговестили су да ће наша Опера, поред славне прошлости, имати и светлу будућност. Вече је приведено крају говором аутора књиге Владимира Јовановића, који је објаснио околности и тешкоће при настајању ове књиге, коју ће радо листати старији, али и будући поклоници оперске уметности.

Није било лако огромну историју Београдске опере описати у књизи ограниченој на 270 страна. Као упоређење може се узети опширна двотомна књига Слободана Турлакова „Београдска опера између два светска рата” од близу 1.000 страница. Кад је толики обим историје за првих двадесетак година опере, након сто година историја би могла имати и више хиљада страница. Колумниста Мирјана Радошевић у чланку „Где је нестао Оливер Њего”, објављеном у „Политици” 13. априла, с иронијом говори о малом обиму Јовановићеве књиге. Међутим, обим књиге не одражава и њен квалитет. У Јовановићевој књизи наводи се око 500 имена певача, диригената, композитора и других уметника који су допринели нашем оперском стваралаштву. Међутим, недостаје име Оливера Њега, који је петнаестак година с успехом певао баритонске роле на сцени Народног позоришта па наставио рад као концертни певач и вокални педагог. Госпођа Радошевић наводи да није поменуто ни име једне певачице коју ја до сада нисам упознао. Те примедбе стоје, и њих су свакако свесни и аутор књиге и рецензенти. Али зар постоји било која књига те врсте да у нема у њој по нека грешка? Међутим, добре књиге имају и друго издање, па се веће грешке могу исправити.

Као пасионирани читалац стручне литературе и лепе књижевности и као писац једне монографије и неколико уџбеника из области електротехнике, сматрам да првенствено треба обратити пажњу на квалитете сваке књиге, па тек после на недостатке. Мирјана Радошевић не спомиње ниједан квалитет књиге, која се иначе мени допада. С правом указује на грешку да Оливер Њего није споменут. Али такође каже да је чула да у књизи има и других грешака и аљкавости. Ово се већ не може прихватити, јер испада да књигу није читала, већ априори прихвата туђа мишљења, не наводећи које су то грешке.

Док се похвале могу односити на целину дела, грешке би требало да се конкретно наведу и да аутор критике стоји иза тога. Аутор књиге Владимир Јовановић имао је каријеру хористе, а затим солисте Београдске опере, коју је наставио као вокални педагог на факултету и музичкој школи. Његова књижевна дела баве се музичком обрадама дела наших песника, биографијама вокалних уметника и историјом српске опере, са укупно петнаестак објављених књига. Употребити реч „блам” за књигу која садржи драгоцене податке о Београдској опери није примерено академском приказу књижевних дела. Ако дође до новог издања ове књиге, а посебно када дођу на ред будуће годишњице Београдске опере, биће прилика у којима би госпођа Радошевић, као угледни театролог, могла да пружи и лични писани допринос.

Др Драган Станковић,
проф. ЕТФ-а у пензији, Београд

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nedim Hasanagić
Ne bih se složio sa komentatorom Srba da je kvalitet nula.Od 1964 godine posećujem predstave opere i baleta u Narodnom pozorištu dobro se sećam Milkinog izvođenja Abigaile u "Nabuku",posle "Norma" pa Violeta u "Travijati" Brede Kalef kao "Karmen"pa jedne od najboljih umetnica sjajne Radmile Bakočević,"Norma","Toska" "Bal pod Maskama","Moć sudbine"Nikole Mitića baritona,Dušana Popovića,Gordane Jevtović,Marike Pec Galer,Oliver Njego takav bariton odavno nije se čuo Dobrile Bogošević 150 puta Viole
Срба
“Сећање” на 100 година београдске опере? Чињеница је да је квалитет НУЛА већ деценијама, али, мислим да још није умрла..... сећање није потребно. РЕАНИМАЦИЈА квалитетом јесте.
Бранислав Станојловић
Пре око 100 година је мој деда Милан био кларинетиста у оркестру Београдске опере. Четврт века касније мој отац и стриц су свирали у оркестрима преко пута Политике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.