Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЈЕЦИ ОТВОРЕНОГ ПРВЕНСТВА ИТАЛИЈЕ У ТЕНИСУ

Када и у поразу сија лице победе

Спорт се најчешће своди на резултат, али финале Ђоковића и Надала у Риму је људску борбу дигло на виши ниво и дало јој шири смисао. – Стари вукови гладнији од младих лавова
Много више разлога за задовољство него разочарања после финала: Новак Ђоковић (Фото EPA-EFE/Ettore Ferrari)

Ко је победио у Риму? Рафаел Надал... Опет? Да, десети пут: 7:5, 1:6, 6:3. А зашто Није Новак Ђоковић, када га је прегазио у другом сету?

Тако разговарају многи овдашњи навијачи, жељни једино победа и несвесни величанствене борбе у позадини резултата. Новак Ђоковић је тако престао да размишља још крајем 2016, после вероватно најубедљивијих годину и по у историји професионалног тениса. Не могу се освојити сви турнири, нити има потребе за тим, а цена славља на ћуприји често се испоставља на мосту. Сетите се само прошлогодишње титуле у Риму и убедљивог пораза у финалу Ролан Гароса после тога.

Поготово у ери Рафаела Надала, коме је шљака прћија. Од 88 титула у каријери 62 је освојио на тој подлози, а међу њима 13 на Ролан Гаросу, 12 у Барселони, 11 у Монте Карлу и 10 у Риму. Довољно је рећи да нико други у професионалној ери није освојио 11 пехара на истом турниру, без обзира ког нивоа и значаја.

Надал и Ђоковић мере своје резултате другачијим аршинима у односу на навијаче. Шпанцу је дато да тренутно ужива свој део сезоне, за који жртвује остатак године и много тога другог. Не само остале турнире – поготово дуге серије неуспеха на бетону – него и лични и породични живот, па и здравље, рано начето урођеном деформацијом левог стопала. Лекари су предвиђали да ће тениску каријеру завршити са 19, а она је тек почела. По цену болова који се са стопала пењу ка колену и куку, поготово у дугим мечевима на тврдим подлогама. О томе је често говорио:

– Болове превазилазим позитивним менталним приступом, претварајући рањивост тела у моралну снагу.

И имали смо прилике да видимо како та морална снага, заједно са физичком, чини чуда – како је недостижна играчима свих млађих генерација, који нису морали да пролазе сурови Надалов дрил на физичком плану, нити Ђоковићев на менталном, долазећи из пониженог, нежељеног и ратом оцрњеног народа.

Запањујуће је како су, 15 година после свог првог сусрета, данас најстарији финалисти у историји римског мастерса (Надал први, Ђоковић други на тој листи) стигли до 57. вечитог дербија најдужег ривалства у професионалој ери.

Њихови противници били су у просеку млађи више од деценије. Надал је 15 година старији од Синера, 13 од Шаповалова, а по 11 од Зверева и Опелке. Ђоковић је 11 година старији од Фрица, 12 од Давидовича и Циципаса, а осам од Сонега.

Када су га, после пораза у финалу, запитали шта мисли о следећој генерацији, сјајно расположени Ђоковић није могао да се суздржи од смеха:

– Следећа генерација? То смо Рафа, Роџер и ја. Наравно, нове генерације долазе, али не размишљам много о њима иако их добро знам, јер ми и даље освајамо највеће трофеје.

Што се тиче званичних годишњих турнира „следеће генерације”, финалисти су у Риму елиминисали последњу двојицу победника из Милана: Надал Синера, а Ђоковић Циципаса.

Није, међутим, овај обрачун генерација главни разлог да Ђоковићеву игру у Риму назовемо изузетном и врло охрабрујућом пред циљну раван шљаке на Ролан Гаросу. У питању су домети које је наш ас досегао у последња два турнирска дана.

После неочекиваних пораза у Монте Карлу, па чак и у Београду, поставила су се питања дугог одсуства од финала Мелбурна до сезоне шљаке, пада мотивације и изласка из турнирског ритма. У прва два наставка четвртфиналног меча са Стефаносом Циципасом деловао је млако и неодлучно у кључним моментима, а Грк храбро и енергично, као да му је делио лекције о томе шта младост значи. Од трећег наставка па до последњег ударца у финалу, видели смо поново ону невероватну трансформацију у игри Ђоковића, да у најтежим тренуцима и при највећем напору може из прве брзине да прелази у четврту и пету.

То буђење готово нестварне моћи људског духа на рубу амбиса било је више него довољно да коначни пораз у финалу делује као друго лице велике победе, да спорту да вишу димензију. Није много недостајало ни до титуле, али против титана и после петочасовног дуплог програма претходног дана, Ђоковић је потпуно оправдао пут у Рим. И више од тога.

Како изгледа Ролан Гарос из Ђоковићеве перспективе? Шљака је његова „резервна” сезона. Колико год да се спреми за њу, не може у тој мери да рачуна на гренд слем титулу, као на Вимблдону и у Њујорку. Не би другачије било ни да је освојио Рим, као што се то показало и прошле године. Основни план у Италији, да дужим низом тежих мечева надокнади пропусте из Монте Карла и Београда, потпуно је остварен већ уласком у финале. А у том, завршном мечу, показао је и далеко одморнијем Надалу да му неће бити лако у Паризу.

Зато не чуди ретко добро расположење Ђоковића после изгубљеног финала. Пораз увек боли, али овај је био достојан победе, како личним подвигом, тако и величином противника:

– Играли смо скоро три сата на високом нивоу и уопште нисам био уморан. Могао бих тако још неколико сати. Наравно, разочаран сам што нисам победио, али сам истовремено врло задовољан борбеношћу и игром у завршним мечевима. Много ми значи то што сам прошао Циципаса у четвртфиналу – имао је сет и брејк предности, сервирао за меч. Сада намеравам да се добро одморим, пошто сам провео довољно времена на терену, а онда да почнем да тренирам за турнир у Београду. Надам се да ћемо имати публику на свом стадиону. Било би фантастично да се нахраним том енергијом и пођем у Париз са добрим осећањима са терена и ван њега. Имам добар осећај пред одлазак на Ролан Гарос. Последњих неколико дана улило ми је сигурност на шљаци. Нашао сам своју игру, само треба да је задржим.

Следи прослава 34. рођендана на породичном турниру у Београду, 22. маја, пуњење батерија и лагане припреме за Ролан Гарос, од 30. маја до 13. јуна. Није се истрошио, не носи терет фаворита, па шта буде. Ђоковићу је и раније више сметао осећај свемоћи када побеђује у серијама, него овако недефинисана увертира. Титула је намењена „краљу шљаке”, а ако је не отме, није смак света – долазе Вимблдон и Њујорк.

Званична листа

На званичној АТП листи, ванредно прилагођеној периоду ковида, Новак Ђоковић је 321. седмицу на врху почео са 1.070 поена више од другопласираног Данила Медведева. То је 413 поена мање него претходне недеље, јер није одбранио титулу у Риму, али је и даље недостижно до завршетка гренд слем турнира на Ролан Гаросу.

1. Ђоковић 11.063, 2. Медведев 9.793, 3. Надал 9.630, 4. Тим 8.445, 5. Циципас 7.430, 6. Зверев 7.115, 7. Рубљов 6.090, 8. Федерер 5.605, 9. Беретини 3.958, 10. Шварцман 3.465 поена, итд.

Последње 52 седмице

Да се АТП листа рачуна као у време пре ванредних измена, Ђоковић би и даље имао убедљиво вођство иако је број турнира био мањи него у нормалним периодима:

1. Ђоковић 6.650, 2. Медведев 5.250, 3. Надал 5.160, 4. Рубљов 4.795, 5. Циципас 4.730, 6. Зверев 4.625, 7. Тим 3.935, 8. Шварцман 2.195, 9. Карацев 2.107, 10. Карењо 2.025 поена, итд.Овогодишњи резултати

На листи овогодишњих резултата, која ће се рачунати за најбољег у 2021. години, Ђоковић је у Риму претекао Рубљова и приближио се водећем Циципасу, који ове седмице у Лиону може да повећа разлику:

1. Циципас 3.110, 2. Ђоковић 2.920, 3. Рубљов 2.760, 4. Зверев 2.250, 5. Медведев 2.230, 6. Надал 2.220, 7. Карацев 1.685, 8. Хуркач 1.460, 9. Беретини 1.445, 10. Синер 1.310 поена, итд.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Berislavci
@stari doktor Slazem se sa Vama i Mihajlom da je ovaj komentar cenjenog Marjana Kovacevica jedan od najboljih njegovih komentara koje je sacinio za POLITIKU, sto je u DUHU njene najbolje tradicije.Znalacki i analiticki,stilski i poetski, od snaznog podteksta i implicitne forme do eksplicitne filigranske preciznosti iskazuje Marjan svoju analizu i zakljucke, sto nas podseca na fenomenalnog Miroslava Radojcica. Na kraju,mala korekcija: Djokovic - Nadal 14:14, a ne 15:14.
Srdjan Loncar
Nole nije hteo da se vadi na umor, jer mu to nista ne bi pomoglo. Naprotiv, bolje je reci da je u max fitnis formi, da obeshrabri rivale. Ipak mislim da je u onom 3-em setu bio umorniji od Nadala, jer je prestao da trci na one mnogobrojne 'insajd-aut' FH zavrsne udarce. Na drugoj strani u vrhunskoj je formi, kad je u 1 danu zbrisao dvojicu iz te sled. gen.Nole je genije u svakom pogledu. Na talijanskom se zezao - sta misli o sledecoj gen?"Sled. gen. smo Nadal, Federer i ja; Nastavljamo da pobedj
Mihajlo
Izvanredan komentar iz svakog ugla!!
stari doktor
slažem se sa obojicom. Treba dodati da je Đoković po broju osvojenih gemova pobednik: 15:14 što se u tenisu veoma retko viđa. Onaj njegov jurišnički uzlet u drugom setu (6:1) podseća na njegove najbolje dane iz 2016. Tek toliko.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.