Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рампа за фосилна горива ако желимо нулту емисију 2050.

(Pixabay)

ЛОНДОН - Инвеститори треба одмах да обуставе финансирање нових пројеката у области истраживања и производње нафте, гаса и угља ако свет жели да постигне нето нулту емисију штетних гасова до средине века, саопштила је данас Међународна агенција за енергетику (ИЕА).

У до сада најоштријем упозорењу о потреби драстичног смањења фосилних горива, ИЕА је такође апеловала да се не продају нови аутомобили с унутрашњим сагоревањем после 2035. године и да се глобална улагања у зелену енергију више него удвоструче са 2,0 билиона долара годишње на 5,0 билиона долара, преноси Гардијан.

То не би био економски терет, како тврде неки, већ нето корист за економију, наводи се у студији.

„Ако су владе озбиљне у вези с климатском кризом, од сада, од ове године, не сме више бити нових улагања у нафту, гас и угаљ”, каже Фатих Бирол, главни извршни директор ИЕА и један од најистакнутијих светских економиста за енергију за Гардијан.

(Pixabay)

Додаје да све више земаља доставља планове о обавезама за постизање нето нулте емисије, што је врло добро, али да уочава „огроман и растући јаз између реторике држава и стварности”.

„Наш извештај никоме ништа не забрањује. Ако владе планирају инвестиције, то је на њима. Али ако се обавежу на нето нулту емисију, требало би да сагледају шта то подразумева”, истиче Бирол.

Прошлог месеца, ИЕА је упозорила да ће емисије забележити други највећи раст углавном због поновног оживљавања коришћења угља након прошлогодишњих корона блокада, преноси Танјуг.

Обећања која су дале владе уочи самита УН о климатским променама ЦОП26, који ће се одржати у Глазгову овог новембра, такође су неадекватна и треба их ојачати ако свет жели да ограничи раст температуре на 1,5 степени Целзијуса у односу на ниво пре индустријске револуције, сматра Бирол.

(Pixabay)

Та граница је главни циљ Париског споразума из 2015. године и захтева да се емисија гасова са ефектом стаклене баште преполови већ ове деценије, а научници предвиђају да би било какво прекорачење те границе резултирало климатском катастрофом са застрашујућим последицама.

Према извештају ИЕА, мере за остварење нулте емисије створиле би 30 милиона нових радних места и повећале глобални раст БДП-а за 0,4 процентна поена годишње.

Бирол наводи у том контексту да ће у секторима, попут угља, бити изгубљено око пет милиона радних места, али да би владе могле да учине много тога да олакшају транзицију.

Указује, такође, да је технологија која омогућава да се преполови емисија до 2030. већ доступна и да треба да се уводи још брже.

„Ове технологије су већ измишљене, али још увек нису у пуној примени. Иновације су кључне, а технологије су ту с нама”, каже он. Кључне нове технологије у развоју су: савремене батерије, посебно за електрична возила, затим водоник и „хватање” угљеника.

Оне су неопходне јер је нарочито тешко декарбонизовати неке секторе, попут производње челика и цемента, ваздухопловства и бродарства, као и оне који користе тешка друмска возила.

 

(Pexels)

Бирол верује да би већина преосталог дела светске економије могла да буде декарбонизована употребом технологија које су већ широко распрострањене, као што су ветар и соларна енергија.

Будући да клима реагује на кумулативну а не на тренутну емисију, ако се смањење угљеника остави за будућности и не спроведе у овој деценији, биће прекасно да останемо у границама раста температуре до 1,5 степени Целзијуса, закључује ИЕА.

Ова међународна организација је утврдила 400 одредница које би владе требало да постигну, укључујући поступно укидање нових аутомобила на фосилна горива од 2035. године и декарбонизацију глобалне производње електричне енергије до 2040.

Анализа је такође узела у обзир пораст глобалне популације од око две милијарде људи, као и потребу за снабдевањем електричном енергијом 785 милиона људи који немају приступ струји и припремање оброка коришћењем зелене енергије за 2,6 милијарде људи који оскудевају у храни. То би коштало око 40 милијарди долара годишње, што је 1,0 посто глобалних годишњих инвестиција у енергетском сектору, и смањило би превремене смрти око 2,5 милиона људи годишње од загађења ваздуха у затвореном простору.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Bajka je da ovaj svet moze da funkcionise bez fosilnih goriva. Saudijska Arabija sa onoliko nafte gradi termoelektranu na ugalj i nuklearku. Te price o zelenoj energiji su za banana drzave ciji resursi se iscrpljuju od onih drzava koje bas i ne zure da dodju do te nulte emisije.
Бранислав Станојловић
А где ће и чиме ће да се производи струја за краткодометна градска кола неподобна за аутопутеве? Измештање загађења и то је све?
Mustafa Aga
Znachi do 2050, Saudijci, Emirachani i ostali iz Zaliva...Na vreme da se presele kod svojih pobratima u Izrael...
zoran
Tehnologija za "hvatanje" ugljenika postoji vec oko 500 miliona godina - sumska paprat i drvece.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.