Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без посла остаје сваки четврти запослени код приватника

Синдикати упозоравају да постоје и послодавци који користе кризу да се ослободе радника или им смање зараде
(Фото Небојша Марјановић)

Сваки четврти запослени у приватном сектору остао је без посла током пандемије, процена је удружења „Заштитник предузетника и привредника”. С друге стране, синдикати упозоравају да међу српским послодавцима постоје и они који користе кризу како би се ослободили вишка радника или да би другим запосленима смањили зараду.

У овом удружењу подсећају да су до података о броју оних који су остали без посла дошли на основу интерног истраживања које је ослоњено на анализе Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) по којима је због неадекватних и неселективних мера у Србији или угрожено или угашено 510.000 радних места.

– Према извештају ЕБРД-а „Ковид 19 и запошљавање” 14,8 одсто радног времена привредника остало је неупотребљено мерама које су донете од стране државе. То је еквивалентно износу за неких 510.000 радних места са пуним радним временом. Ми ипак не можемо да урадимо ваљану анализу о томе да ли су та места само угрожена или и угашена у току пандемије, јер је влада увела нову методологију о утврђивању запослености по којој је запослен свако ко у току недеље ради најмање сат времена и за то добије нешто у натури или новцу – подсећа Предраг Митровић, председник удружења. 

Томе треба додати и огроман број оних који раде на црно, који нису пријављени нигде или пак раде за минималац. 

– То је оно што држава не решава, а морала би што пре јер јој се на такав начин велики део новца не уплаћује у буџет, па је и сама на губитку, а не само такви радници – додаје Митровић. 

У овом удружењу подсећају да многи привредници нису пристали на последњу државну помоћ од пола минималца, јер су били условљени тиме да у наредном периоду не смеју да отпуштају. 

– И сада, откако су мере релаксиране, проблеми нису решени. Имамо велики број привредника и предузетника којима све обавезе стижу на наплату, али се заборавља да они у ранијем периоду нису пословали нити остваривали приходе који су да би сада могли несметано да измирују обавезе морали да имају. Зато смо у више наврата тражили отпис дугова за порезе и доприносе, а не репрограм тих дугова, јер многи немају како да их врате будући да нису имали привредну активност онакву какву су очекивали – подсећа Митровић.

Представници синдиката сматрају да држава недовољно води рачуна о разбацивању новца у доба кризе и да су домаћи привредници као окосница развоја с правом незадовољни политиком помоћи коју води влада, док се страним инвеститорима дају огромне субвенције.

– Можда би требало да се застане са неким улагањима и да се тај новац преусмери на очување оног што је горуће у српској привреди. Ипак, постоје и послодавци који нису у проблемима због вируса корона, а кризу користе да се ослободе радника или смање зараде другима – уверена је Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. 

Она подсећи да је АСНС у око 50 одсто случајева спречио анексирање колективних уговора где су послодавци покушали да смање вредност бода за обрачуне зарада и плата, правдајући такав потез кризом због пандемије. 

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
nikakav problem jer državne službe i javna preduzeća ako nemaju bar 50% viška zaposlenih ne mogu da funkcionišu. uostalom (frizirani) podaci biroa za (ne)zapošljavanje nam govore da će uskoro oni, biro, ostati bez posla .
Милан Панић
Од када у новијој историји постоји приватни сектор у земљи Србији? Од почетка 90-их прошлог века зар не?! Разумем да се у то време ратова и санкција упошљени у том сектору нису нешто "трзали" око масовнијих синдикалних удруживања јер је однос зарада био 10:1 а понегде и вишеструко више у приватном сектору у односу на омражени јавни сектор али је пропуштена и "минут до 12" шанса да се не дозволи усвајање постојећег Закона о раду јер су првомајски "пикници" су и даље приоритет апсолутне већине.
Muradin Rebronja
U tržišnoj privredi, rad može da bude trošak ili investicija. Trošak je kada je "skuplja dara nego mera", kada radnik više košta nego što doprinosi. Biznis nije socijala i taj trošak se mora ukloniti. A investicija je kada radnik doprinosi sebi i vlasniku. Vlasniku po osnovu uloženog kapitala i njegovog rada na poziciji glavnog menadžera. Kod nas u ugostiteljstvu, u Kanadi, radnici se plaćaju na sat. Koliko je radio toliko je zaradio. Nemaju svi puno radno vreme ali mogu da rade i kod drugog.
Киза
Српски синдикалци изненађени и неснађени! Е па господо драга, онда кад нисте дигли глас и кренули у генерални штрајк, кад је спровођена пљачка радничке (и народне) имовине у процесу "приватизације", ударили сте крстачу на гроб српске радничке класе! Не бори се за радничка права "све седећи на меку душеку, све седећи и дуван пушећи"! Ако не знате шта и како треба да радите, приупитајте колеге из радничких синдиката Француске, Италије, Шпаније... па онда у акцију! Само кажем...
Azrael
I sve mi to znamo ili makar slutimo da je tako, samo nas alhemicar nam tvrdi drugacije...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.