Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Због дијабетеса сваких 20 секунди у свету неко изгуби ногу

Многа обољења срца и крвних судова, метаболички поремећаји, дијабетес могу да буду разлог дуготрајног зарастања рана
Прим. др Срећко Босић (Фото: лична архива)

Свако је једном у животу имао рану на кожи, било од повреде, уједа инсекта или животиње, операције... Такве ране обично брзо зарасту и не остављају веће последице у виду ожиљака или функционалних поремећаја. Међутим, хроничне ране представљају већи проблем и има их велики број особа у свету. У такве ране се убрајају сва оштећења коже која не зарастају у периоду до три месеца од настанка проблема. У више од 90 одсто случајева хроничне ране су лоциране на доњим екстремитетима.

Прим. др Срећко Босић, хирург и председник Српског удружења за лечење рана, објашњава да је рана заправо оштећење коже, највећег органа људског тела. Најчешће сама рана није локални проблем, што се види на примеру повреде стопала дијабетичара или пуцања проширене вене на потколеници. Многа обољења срца, крвних судова, метаболички поремећаји, дијабетес могу да буду разлог дуготрајног зарастања ране.

– Ради лакшег разматрања узрока хроничних рана и њиховог лечења, постоји подела по учесталости и природи настанка, тако да је на првом месту најчешћих рана венски улкус на потколеници. Сматра се да се јавља код 1,5 одсто одрасле светске популације. Следе ране артеријске патологије, потом улкус дијабетесног стопала, оштећења коже од реуматоидног артритиса, малигнитета, зрачења и мултифакторијалних и других етиолошких чинилаца које су ређи – истиче др Босић.

Посебан проблем представља такозвани улкус дијабетесног стопала. То је рана на стопалу болесника од шећерне болести која настаје код дуготрајног и лоше регулисаног дијабетеса. Према доступним светским подацима, од дијабетеса на свету болује око 463 милиона људи, а сматра се да просечно у току свог живота готово трећина дијабетичара има шансу да добије рану на нози.

– Лечени болесници с дијабетесним улкусом кандидати су за ампутационе операције на стопалу и на нози. Статистика показује да 17 одсто болесника доживи ампутацију екстремитета. Као мантра се у литератури понавља да се сваких 20 секунди у свету одсече једна нога због дијабетеса. Периоперативна смртност код великих ампутација на нози дијабетичара (потколена и натколена ампутација) износи 10 одсто. Такву смртност не постижу ни најтеже операције у абдомналној, кардиоторакалној и неурохирургији. Напротив, далеко су испод тога. Статистика показује стравичне размере смртности код улкуса дијабетесног стопала. Смртност у року од пет година само је код карцинома плућа већа, него код великих ампутација на нози дијабетичара која износи близу 70 одсто. Сви остали карциноми, дојке, панкреаса, женских репродуктивних органа, имају мању смртност у периоду од пет година од почетка лечења – напомиње др Босић и додаје да финансијски ефекти лечења дијабетеса показују да је то океан, а не бунар без дна.

У Америци су 2015. године директни трошкови лечења свих карцинома били 80,2 милијарди долара, а за лечење дијабетеса у 2017. години у САД је потрошено 237 милијарди долара. Реална је процена да је трећина те суме утрошена ла чење улкуса дијабетесног стопала и компликација од њега. Процене су да се 80 одсто великих ампутација код дијабетичара може спречити и то адекватном регулацијом вредности шећера у крви и исправним лечењем улкуса дијабетесног стопала.

– Српско удружење за лечење рана формирано је 2006. године од стране више специјалиста разних дисциплина и планирано је да 4. и 5. јуна у Београду буде одржан Пети национални конгрес удружења с међународним учешћем. Због побољшане епидемијске ситуације и великог броја вакцинисаног здравственог особља, доктора и сестара, надамо се проширењу форме конгреса од само до сада могуће виртуелне варијанте – истиче др Босић.

Формирање Српског удружења за лечење рана и његово учлањење у Европско удружење за лечење рана било је важно због препознавања реалног проблема који је био помало маргинализован и недовољно осветљен у нашој земљи, додаје наш саговорник. Ране су лечили сви, од лекара опште медицине до разних специјалности, као и средње медицинско особље разних смерова. Посебан аспект је био стављен на то како се ради са индивидуалним приступом болесника и надрилекара у третману хроничних рана.

– Смернице, поступци у дијагностици и лечењу рана у Србији нису се системски спроводили. Зато желимо да одржимо континуитет у едукацији лекарства и сестринства у земљи у домену лечења рана. Наша мисија је од оснивања удружења била да се уз стални допринос новим методама дијагностике, терапије, коришћење савремених технологијама помогнемо и здравственом особљу и болесницима – каже наш саговорник.

До сада су одржана четири конгреса и девет школа за лечење рана које су биле изузетно посећене. Постигнут је циљ да се и најудаљенијем дому здравља и у великим српским градовима лечења рана третира исто. У свакој апотеци у земљи могу да се набаве и користе савремене облоге за лечење рана, на пример оне са сребром или са медом.

– Захваљујући Удружењу за лечење рана и сарадњи са добављачима поменутих средстава, омогућено да се у лечењу хроничних рана користе средства која се користе у Европи и свету. Великом броју људи се може помоћи доступним и јефтиним продуктима, међутим, постоје и производи од ћелија и ткива који се користе у третману хроничних рана, али је њихова доступност нашим болесницима због високе цене за сада тешка или немогућа – наводи др Босић.

У Српском удружењу за лечење рана планирају да здравственим властима предложе посебан вид организације амбуланти и кабинета за лечења рана. Зна се шта ради лекар опште праксе и сестра у дому здравља, шта дијагностикује и лечи специјалиста на секундарном нивоу здравствене заштите у болници, а која се патологије стопала дијабетичара третира у клиници и на терцијерном нивоу.

– Ми смо већ више од деценију такав систем применили у Општој болници у Пожаревцу. Наш кабинет за лечење рана и дијабетесно стопало је у оквиру хируршке службе. Свих седам домова здравља у Браничевском округу учествује и сарађује с нашим центром. Наш центар за ране је терапијски виша инстанца за домове здравља и едукацијска база – појаснио је др Босић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Не знам много о дијабетису нити патим од њега, али сам одушевљен квалитетом овог чланка и желим да захвалим и честитам новинарки Давидов-Кесер и Др Босићу

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.