Југословенска кинотека најбољи музеј у Србији у 2020.

Национални комитет Међународног савета музеја (ИЦОМ) прогласио је Југословенску кинотеку за најбољи музеј у Србији у 2020. години, а ово високо признање додељено представницима Кинотеке на Међународни дан музеја 18. маја, на свечаности у Музеју савремене уметности у Београду, саопштили су из Југословенске кинотеке.

Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке истиче да му је велика част што је установа културе на чијем је челу добила тако важну награду.

„Хвала на препознатом труду и резултатима на које смо поносни. Ова награда нам доказује да смо на правом путу којим, са овим ветром у леђа, настављамо”, изјавио је Пантелић, преноси Танјуг.

Значај награде је тим већи ако се има у виду да су годишње награде ИЦОМ Србије додељене према новом Правилнику који је подразумевао вишемесечни процес номинација и гласања за најбоље, у којем је учествовало готово хиљаду актера музејске делатности - појединаца и представника институција.

У категорији најбољи музеј, поред Југословенске кинотеке, били су номиновани Народни музеји у Лесковцу и Зрењанину, Музеј Војводине у Новом Саду и Етнографски музеј у Београду.

У име Југословенске кинотеке награду је примио управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, који је подсетио да ће Музеј кинотеке у Косовској улици догодине обележити 70 година од оснивања, а да је пресељењем у нову зграду у Узун Мирковој улици, Југословенска кинотека добила могућност да и шире представи своју вредну колекцију.

„Стална поставка „Наш музеј филма” отворена је крајем јануара 2020. године, уочи почетка пандемије, па је, с обзиром на ситуацију, још многи нису видели, рекао је Вујовић, уз позив публици да је посети.

Награду за најбољег музејског стручњака добила је Тијана Палковљевић Бугарски из Галерије Матице српске, а за најбољи пројекат и за најбољу публикацију проф. др Игор Борозан, аутор изложбе и пратеће студије „Влахо Буковац: сликар непролазне лепоте” у Галерији Српске академије наука и уметности.

Председник Националног комитета ИЦОМ Србије Никола Крстовић истакао је да добитници, заједно с номинованима, чине „пресек најбољег што се догодило у Србији”, пружајући репрезентативну слику музејске делатности у години обележеној многобројним тешкоћама.

Крстовић је изразио задовољство због чињенице да је то препознало и чланство ИЦОМ Србије, које је у знатно демократскијем процесу имало прилику да одлучује о најбољима, захваљујући новој процедури праћеној и интензивном кампањом на друштвеним мрежама.

Председница Комисије за доделу награда Јулка Кузмановић Цветковић рекла је да избор номинованих није био ни мало једноставан и лак, с обзиром да је било пријављено седам музеја, девет публикација, 24 пројекта и шесторо стручњака.

Виши кустос Југословенске кинотеке др Миља Стијовић истиче да је за Кинотеку значајно што су се овом приликом поклопиле оцене стручне јавности и Комисије за доделу награда, а посебно то што су у оквиру струке препознати напори Југословенске кинотеке у правцу музеолошког деловања.

По Закону о заштити културних добара, како напомиње др Стијовић, Југословенска кинотека није ни архив ни музеј већ управо - кинотека, једина у Србији.

„Пробили смо границе у свести људи шта је то Југословенска кинотека и која је ширина и комплексност њеног деловања”, каже Миља Стијовић, наводећи да Музеј кинотеке, Дирекција, Архив, Библиотека заједно чине ову институцију, а да је с новом зградом добијена могућност за сталну поставку која представља „други слој читања филма”, поред филмских пројекција по којима је Кинотека углавном позната.