Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европски суд пресуђује о пресретању масовне комуникације

Случај против Велике Британије покренуло је 16 невладиних организација, новинара и активиста због три режима надзора (EPA/ANDY RAIN)

Велико веће Европског суда за људска права од 17 судија објавиће следеће седмице коначну одлуку у случајевима познатим као Велики брат и други против Велике Британије (Big brother Watć and Others v. the United Kingdom) и Центар за правду против Шведске (Centrum för rättvisa v. Sweden), који се тичу кршења људских права у различитим режимима надзора електронске комуникације.

Случај против Велике Британије покренуло је 16 невладиних организација, новинара и активиста који су се суду у Стразбуру жалили због три режима надзора: пресретања масовне комуникације, пријема обавештајних података од страних влада и/или обавештајних агенција и прибављање комуникационих података од провајдера комуникационих услуга.

У информацији суда се подсећа да је овај случај покренут путем више (касније здружених) притужби током 2013, 2014, и 2015. године и то после открића бившег сарадника америчке Националне безбедносне агенције (НСА) Едварда Сноудена о стратегији масовног надзора комуникација које су спроводиле америчка и британска влада.

Подносиоци представке верују да природа њихових активности значи да њихова електронска комуникација и / или подаци о комуникацији вероватно могу да буду пресретнути или задржани од стране британске обавештајне службе, чиме се крше њихова права гарантована Европском конвенцијом о људским правима.

Првостепена пресуда у овом случају донета је у септембру 2018. када је седмочлано веће Европског суда утврдило да је Велика Британија прекршила члан 8 Европске конвенције, који регулише поштовање приватног и породичног живота, јер у режиму масовног пресретања није било довољног надзора за пресретање и филтрирање, претраживање и одабир пресретнутих комуникација за испитивање, као и јер су сигурносне мере око избора података за испитивање су биле „неадекватне”.

Такође је прекршен и члан 10 Конвенције због „недовољних гаранција обезбеђених за поверљиве новинарске информације”.

Суд је, међутим, утврдио да размена обавештајних података са владама страних земљама не представља кршење Конвенције.

Подносиоци тужби нису тражили никакву одштету од владе Велике Британије већ само утврђење да су им права прекршена.

Они су, међутим, након првостепене одлуке, (практично уложили жалбу) тражили да се овај случај изнесе пред Велико веће суда које ће коначну одлуку изрећи следећег уторка.

(Pixabay/PIRO4D) 

Случај против Шведске односи се на жалбе шведске непрофитне организације - Центра за правду на законодавство те земље које дозвољава масовно пресретање електронских сигнала у тој држави за спољно-обавештајне сврхе.

Ова организација верује да су њене комуникације биле или ће бити пресретнуте и прегледане путем обавештајних сигнала, који, како се наводи у саопштењу суда, могу да се дефинишу као пресретање, обрада, анализа и извештавање података из електронских сигнала.

У Шведској је скупљање електронских сигнала један од облика прикупљања страних обавештајних података и регулисано је Законом (Signals Intelligence Act).

Овај закон овлашћује ФРА, владину агенцију организовану под Министарством одбране, да управља обавештајним подацима путем масовног пресретања.

Позивајући се на кршење права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8 Европске конвенције, Центар за правду се суду још 2008. обратио представком Европском суду тврдећи да су шведско законодавство и пракса у области обавештајних података кршили и настављају да крше њена права.

Ова организација, међутим, није покренула ниједан поступак пред домаћим правосуђем, тврдећи да у Шведској не постоји ефикасан правни лек за њене жалбе на Конвенцију.

Едвард Сноуден је 2013. обелоданио масовно прислушкивање америчке Агенције за безбедност  (EPA-EFE/MIGUEL A. LOPES)

Пресудом од 19. јуна 2018. године, првостепено веће суда је једногласно утврдило да није дошло до кршења права из члана 8 Конвенције, а ова организација је потом затражила да се случај проследи Великом већу Европског суда на одлучивање.

Према документима које је 2013. открио Едвард Сноуден, где је обелодањено масовно прислушкивање америчке Агенције за безбедност (НСА), британска обавештајна служба је главни актер у надзору светских комуникација.

Сноуден се налази у Русији, где му је, према писању медија, прошле године влада Руске Федерације одобрила стално пребивалиште, пошто је претходно имао привремени азил.

Програм прислушкивања телефона покренут након терористичких напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001, а функционисао је у тајности све док га Сноуден није разоткрио у јавности 2013.

Медији пишу да је према том програму, НСА (без правног налога) прикупљала „метаподатке” – милијарде позива и порука дневно, а све са наводним циљем да се прате осумњицени за тероризам.

Ово није једини програм НСА који је Сноуден разоткрио.

Ту је и, како подсећају медији, ПРИСМ уз помоћ којег НСА прикупља комуникације с интернета преко различитих компанија, укљуцујуци „Мајкрософт”, „Гугл”, „Фејсбук”, „Јаху” и „Епл”. Сноуден је рекао да је то извор број један за аналитицке извештаје НСА, преноси Танјуг.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš M
Trebali ste da napišete i da V Britanija, uz SAD, Australiju, Kanadu i N Zeland, čini grupu (država) "5 Eyes". Sve one vrše masovan nadzor svakojakih elektronskih komunikacija i uredno razmenjuju skupljene podatke.
Jovan M.
U Kini toga nema. Tamo se uživo prati svaki pokret svakog građana, na pešačkom prelazu ko potrči pre vremena na velikom bilbordu se pojavi njegova slika i ime iz državne banke podataka. I sve to ulazi u sistem bodovanja: ko nešto kritički objavi na adresu Velikog Brata, ima odlične šanse da već sutradan ne može da podigne novac sa svog računa niti dobije kredit. Ako to ponovi, sprema mu se popravni logor na par godina. "Social Scoring", tako ga Peking zove.
Бранислав Станојловић
Глупост или безобразлук? Уједињено Краљевство је СЛОБОДНА земља и тај тзв "суд" 4ог Рајха (који НИЈЕ ДРЖАВА) нема никаквог овлашћења у овој земљи!
Бранислав Станојловић
Jovane, Уједињено Краљевство се "брекситом" изричито ослободило надлежности тога тзв "суда".
Jovan M.
Svaki internacionalni sud im pravo da vodi procese i sudi o svemu što je u njegovoj jurisdikciji u svim zemljama koje su tu njegovu jurisdikciju priznale pristupom njegovom statutu. Kako je UK u ovom slučaju jedna od tih zemalja, .... ps. Ne brinite se: u Kini koja ima najveći svetski sistem praćenja svakog pojedinačnog građanina (!) ... ovakav proces nije moguć. pps. To ponavljanje o rajhu je bespredmetno i besmisleno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.