Вирус херпеса узрочник сезонског помора рибе у Палићком језеру

Суботица – Научно истраживање недвосмислено је утврдило да је масовни помор рибе у Палићком и Лудашком језеру узрокован вирусном инфекцијом ципринидног херпеса типа 2, која напада бабушке – каже др Марко Стојчић, заменик шефа пројекта „Еколакус”, задужен за инвестиције.

Сваке године на преласку из пролећа у лето, у мају и јуну долази до масовног помора рибе на Палићу. До сада се у јавности углавном то објашњавало лошим стањем воде и природног окружења језера. Међутим, у оквиру пројекта „Еколакус”, који је задужен за спровођење више паралелних активности које треба да очувају биодиверзитет језера Палић и Лудаш, а који у потпуности финансира немачка развојна банка са 6,5 милиона евра, сматрали су важним да се утврде тачни узроци помора. Због тога је ангажован Научни институт за ветеринарство Србије, који је од лане, од априла до августа, у шест наврата узимао 30 примерака рибе и подвргавао различитим лабораторијским анализама. „У пројекту којим је руководио др Владимир Радосављевић из овог научног института на различите начине, али потпуно недвосмислено, утврђено је да је разлог помора херпес, вирусна инфекција ципринидног херпеса типа 2”, рекао је др Стојчић.

Ова анализа донела је још неколико важних закључака, а један од најважнијих јесте свакако да овај вирус нема утицаја на здравље људи и других врста риба и осталих топлокрвних организама. Занимљиво је да он напада само бабушке, при чему је највећи морталитет забележен у периоду када је температура воде била између 20 и 25 степени Целзијуса. Када је температура воде прешла 25 степени, смањен је морталитет риба. Истовремено када и у Палићу, угинуле су бабушке и у суседном Лудашком језеру, као и на 50 километара удаљеном језеру у Зобнатици. С обзиром на то да је вирус херпеса пронађен и у младим јединкама бабушки, односно сребрног караша, а да није изазвао морталитет, закључак је да се овај вирус налази у риби у латентном стању и да га активира нека врста стреса. Истраживања су показала да је вирус херпеса пронађен у бабушкама и у другим деловима Србије, али и у Словачкој.

Један од стресова који активира вирус херпеса у сребрном карашу, у комбинацији с осталим узроцима, јесте и пренамноженост рибе у језеру. Др Марко Стојчић истиче да би здрава популација подразумевала око 150 килограма рибе по хектару, а процењује се да је у Палићком језеру има 500 килограма по хектару. Међутим, иако се у оквиру програма „Еколакус” ради селективно изловљавање бабушки и до сада је из воде Палића извађено око 80 тона, претпоставља се да рибе има више него што је процењивано.

„Ми смо имали обавезу да једном засвагда установимо стварне разлоге помора рибе и да су ове инвестиције смислене и имају циљ, а да помор риба нема везе с овим пројектом”, рекао је др Стојчић.

Он је подсетио да се пројекат заштите биодиверзитета језера Палић и Лудаш, у који је Немачка развојна банка уложила 6,5 милиона евра, завршава ове године. Подсетио је да је у оквиру њега надограђен пречистач отпадних вода који сада у Палић испушта значајно мање вредности фосфора од законом дозвољених, становници Палића повезани су на канализациону мрежу, урађено је 11 километара заштитног појаса око Палића и 14 километара око Лудаша. Такође, и ове године ће наставити са селективним изловљавањем бабушке, како би дали шансу аутохтоним врстама рибе да опстану у језеру.