Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пензионери траже измену швајцарске формуле

Од када је прошле године уведен овај начин усклађивања пензија, примања најстаријих су на нивоу од око 46 одсто просечне плате
(Фото А. Васиљевић)

Статистички подаци да је међугодишња инфлација у априлу износила 2,8 одсто, као и да су у том месецу повећане цене хране и безалкохолних пића (2,6 одсто), одеће и обуће (1,7), транспорт (један одсто), као и да су поскупели вода, електрична енергија, гас и друга горива, здравство… отворили су питање колико пензионера у Србији са својом просечном пензијом од 29.378 динара може да испрати сва та поскупљења, будући да им се примања усклађују једном годишње. 

Добра страна је што им је држава од почетка пандемије вируса корона помагала кроз једнократну подршку, те и ове године треба да добију 50 плус 60 евра. Али, ни то није дугорочно решење јер та помоћ не улази у основицу за повећање принадлежности. 

Пензионери већ сада знају да ће им се од наредне године примања повећати за износ који је био и лани за нешто више од пет одсто, али с друге стране брине што су пензије све време од увођења швајцарске формуле испод 50 одсто од просечене зараде, што већ доводи у питање колико је квалитетан живот ове вишемилионске популације.

Упитан како дугорочно решити проблем висине пензија како оне не би много заостајале за зарадама Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине каже да је то могуће само изменом швајцарске формуле и то тако што би се принадлежности убудуће усклађивале 70 одсто с растом зарада и 30 процената с растом цена на мало. У том случају би било мање вероватно да оне падају испод 50 одсто у просечној заради. 

На питања каква је пракса у земљама које такође примењују швајцарску формулу, да ли и тамо пензије падају испод 50 одсто, он одговара да је њима сасвим свеједно да ли се оне усклађују 50 с растом зарада и исто толико с растом цена или је однос 70 према тридесет, јер су плате тамо четири, пет и шест пута веће од српских и пензије то прате. 

– Да би принадлежности у Србији са садашњих 200 евра дошле на 450 оне морају значајније да се усклађују с растом зарада, а све у циљу да корак по корак дођемо до тога да пензије 100 одсто прате раст зарада – наводи Ненадић.

На констатацију да би то био велики удар на републички и буџет ПИО фонда, он објашњава да не би и да ако хоћемо ово да урадимо примања пензионера морају да се усклађују брже од раста зарада. 

Додаје да ће то уз још већи привредни раст и финансијску стабилност моћи да се оствари. Тим пре што се сада знатан део новца за исплату пензија издваја и из касе ПИО фонда која је очишћена од свих спорних инвалидских пензионера који су у укупном броју учествовали са скоро 40 процената. Данас је њихово учешће смањено на 15 одсто. Осим тога пооштрена је граница за одлазак у пензију, дуже се ради па се дуже и уплаћују доприноси, што значи и више новца у каси пензијског фонда.

Ненадић каже да не губи наду што се побољшана швајцарска формула није нашла у најновијој недавно усвојеној измени и допуни Закона о ПИО коју су заједно предлагали са Савезом пензионера Србије, наглашавајући да је разлог томе највероватније то што су у питању биле само техничке, а не суштинске измене, али да ће и оне доћи на ред.

– Добро је што је уопште од прошле године уведена пракса усклађивања пензија с швајцарском формулом али однос 50 према 50 треба што пре мењати јер је овако обрачуната принадлежност далеко и од минималне потрошачке корпе која износи 38.000 динара а још даља од просечне. 

Проф. др Андрија Савић председник Савеза пензионера Србије наводи да је тешко очекивати да ће се начин усклађивања пензија сваки пут када падну испод 50 одсто мењати до краја године. Иста је ствар и када је реч о предлогу савеза да се принадлежности убудуће усклађују 70 одсто с растом зарада и 30 процената с растом инфлације, како би се обезбедило спорије смањивање учешћа пензија у односу на зараде. Овај предлог полази од тога да су принадлежности економска, а не социјална категорија, па као таква мора да обезбеди достојанствени живот за кориснике и не би смела да падне испод одређеног параметра, наглашава он. 

– У јануару ове године просечна пензија усклађена по швајцарској формули за 5,9 одсто учествује у просечној заради са 46,5 процената, а јасно је да се ће учешће смањивати наредних месеци и година, јер је то предодређено применом ове формуле. Због тога за пензионере није повољна швајцарска формула већ је потребно смањити утицај потрошачких цена, а повећати утицај зарада. Наш предлог неће изазвати финансијске тешкоће, јер је присутан повољан раст БДП-а, који то омогућава, а финансијски издаци нису битније повећани. Као пример наводимо уколико је у току године кретање инфлације два одсто, а зарада осам процената, према швајцарској формули усклађивање пензија би износило пет одсто, а по достављеном предлогу, то јест по побољшаној швајцарској формули 30 одсто потрошачке цене и 70 процената зараде, усклађивање пензија би износило 6,2 одсто – закључује Савић. 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

spasoje
Pogledao sam samo prvih sedam naslova iz rubrike "ekonomija", ni jedan o poplavi posupljenja zadnjih petnaestak dana. Kada bi počeo da nabrajam samo nove cene namirnica. trebala bi mi jedna strana "Politike". Ovu vruću temu skoro svi mediji zaobilaze, sem jednog časopisa koji pokušava da na tu temu otvori dijalog, ali ga niko ne čuje. Izgleda da ćemo ove "jednokrate pomoći" trostruko vraćati preko poskupljenja.
Studio Greg
Ako bi se skresali oni troškovi koji opterećuju budžet a koji su suvišni i nepotrebni (raznorazni korisnici para iz Budžeta koji ne doprinose ama baš ništa punjenju istog), ako bi se smanjio broj direktora u raznoraznim institucijama, broj zaposlenih u raznim birokratskim aparatima koji se bave svojim poslom jedanput, dvaput godišnje u vidu nekih uopštenih saopštenja) ako bi se ukinuli hronični gubitaši od kojih niko nema nikakvih koristi i td. onda bi ostalo dovoljno para za povećanje penzija.
Иван Грозни
Земља у којој се убрзано смањује број становника и становништво стари има другачије приоритете од земаља у које се исељавају млади и талентовани људи.
Marija
Nazalost nebavi se niko ni sa penzionerima niti mladima a pogotvo zaposlenima u privatnom sektoru narociteo u trgovinskim prodavnicama. To je cisto izrabljivanje.
Milan...
Nekoliko pojmova razotkriva drustveni odnos koji pominjete: kapitalizam; ekspotacija; asimetrican proizvodni odnos; najamni rad I kapital; visak vrednosti I profit; prisvajanje rezultata tudjeg rada; otudjenje; fetisizam robe; prekarijat; univerzalni konsensus I masovni konformizam...
slobodan
Dok se drzava bavi penzionerima, mladi odlaze. Imaju i pravo sto idu.
Studio Greg
Naprotiv, veliki broj mladih još uvek živi od penzija svojih roditelja ili deka i baka jer nemaju stalno zaposlenje. Ako bi se zanemarilo pitanje povećanja penzija onda ni ti mladi ne bi imali od čega da žive pa bi postali socijalni slučajeva u svojim tridesetim godinama. Sve je to povezano. Ako osoba ima više od trideset godina, završila visoke škole i još uvek nema stalno ili bilo kakvo zaposlenje onda to govori o nečem sasvim drugom, a pre svega o potrebi reforme školstva.
Kole
Sigurno da nam je žao i da je loše što mladi odlaze, siguran sam da postoji način da se mladi ljudi zadrže i da se oni koji su već otišli vrate nazad, ali ne razumem, kakve to ima veze sa poboljšanjem švajcarske formule.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.