Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неакадемски гласи из академске заједнице

Православни богословски факултет у Београду (Д. Јевремовић)

У последње време сведоци смо честих јавних наступа појединих највиших представника УБ, који себи допуштају, на основу функције коју тренутно обављају на универзитету, да износе неистините и тенденциозне тврдње, при чему стварају утисак да то чине у име највиших органа универзитета, Сената и Савета, иако у стварности за тако нешто немају никаква овлашћења тих тела.      

Последњих дана од стране једног од највиших представника УБ могла се чути следећа реченица: „Дакле, од 1920, кад је почео да ради, до 1952. он (мисли се на ПБФ) је био апсолутно, хајдемо условно рећи цивилни факултет, дакле Синод и Сабор нису имали утицај на његов рад”. Реч је  о апсолутној неистини, што је видљиво из само једног осврта на законодавство Краљевине Југославије.

У Закону о СПЦ из 1929. године изричито стоји: „Свети Архијерејски Синод настојава и стара се да предавања на православним богословским факултетима државних Универзитета буду у сагласности са науком православне вере. У случајевима осведочене несугласности предузима код Министра просвете потребне мере, да се оне отклоне. Професори и доценти Богословског факултета који се бирају по Закону о универзитету постављају се, пошто се претходно утврди и верска подобност кандидата оценом Св. Архијерејског Синода”.

Наведена неистина представника УБ није плод незнања, јер је цитирани пропис више пута истакнут у досадашњим дискусијама унутар универзитетских тела поводом Статута ПБФ (Православно богословског факултета). Онај који је неистину изговорио у јавности, међутим, хтео је да истину заглуши значајем своје функције на универзитету, чију историју јавно на тај начин фалсификује. Иста јавно изговорена неистина није ни случајна, већ је тенденциозно изговорена, у склопу координираног напада на Статут ПБФ.

У истом наступу на телевизији, исти високи представник УБ изјавио је да Статут ПБФ није у складу са Статутом УБ, као и да је то утврдио Одбор за статутарна питања УБ. И та изјава је једнако непоштена као и претходна, јер из тенденциозно ограниченог чињеничног стања сугерише потпуно погрешан закључак. Поменути професор је, наиме, пропустио да саопшти да мишљење Одбора за статутарна питања УБ о наводној неусаглашености два статута није усвојено од стране Сената, а такође је пропустио да помене да је исти одбор, само у другом саставу, у претходну деценију и нешто више три пута дао управо супротно мишљење – да два статута јесу у сагласности.

Јавно саопштавање закључка да је Статут ПБФ наводно несагласан са Статутом УБ од стране поменутог високог представника универзитета практично представља злоупотребу његовог положаја, јер ни тај професор, ни Одбор за статутарна питања УБ нису власни да коначно утврђују то питање. Статут ПБФ је општи акт и на снази је, и као такав може да буде оспорен само у одговарајућем поступку.

Слично томе, честа су иступања универзитетских тела и представника који са ауторитетом таквог свог положаја износе ставове који не изражавају став институције коју представљају. Поменути професор позвао се на закључак Одбора за статутарна питања УБ, иако Сенат УБ тај закључак није усвојио. Такође, средином месеца априла текуће године појавило се  једно саопштење Ректорског колегијума УБ. На први поглед једно у низу многих саопштења Ректорског колегијума УБ, али ово је имало специфичан карактер будући да је два дана пре појављивања овог саопштења одржана седница Сената УБ, где је речено да ће након седнице бити састављено саопштење и послато деканима факултета да на њега дају сагласност, како би се исто сматрало саопштењем Сената.

Како је само неколико декана потврдило ово саопштење, те стога није било потребне већине за доношење одлуке, оно се није могло издати као саопштење Сената УБ, већ у прилагођеној форми дато је као саопштење Ректорског колегијума. Ова чињеница, која је непозната јавности, открива нелегитимну позадину саопштења Ректорског колегијума. Оно заправо не представља став УБ, већ мишљење људи који се могу набројати на прсте обе руке, при чему Сенат УБ броји четрдесет шест чланова, те је стога веома спорна легитимност оваквог саопштења.

Посебно је интересантан и садржај овог саопштења Ректорског колегијума у коме се наводи следеће: „ Управа Универзитета подсећа да се напори Универзитета и његовог Православног богословског факултета у правцу усклађивања текста факултетског Статута са одговарајућим вишим правним актима још реализују у оквирима који су постављени закључцима универзитетског Одбора за статутарна питања и делатностима радне групе које за циљ имају отклањање сваке недоумице на плану законске заснованости факултетског Статута”.

Наизглед лепо срочено, али поново уз  тенденциозно изостављање кључних чињеница. Поменути закључци Одбора за статутарна питања само дан раније нису усвојени на Сенату УБ, те се стога поставља питање са којим легитимитетом се исти помињу. Ово је исто као кад би суд правоснажно ослободио грађанина сваке одговорности, а тужилац наставио да се залаже за одређену врсту и висину кривичне санкције, као да се одговорност подразумева. Сваки наступ после 14. априла 2021. године, након поменуте седнице Сената,  где се говори о неусаглашености Статута ПБФ са Статутом УБ, може представљати искључиво лично мишљење појединца, али никако не може бити дат са ауторитетом представника универзитета. Статут ПБФ последњи пут добио је сагласност од стране Сената УБ 20.  новембра 2018. године и као такав је у потпуности законит и легитиман, док поменуто накнадно мишљење Одбора за статутарна питања УБ не производи правне последице.

Начин на који се наступа и како се поједине теме представљају од стране органа и појединаца који представљају УБ показују својеврсну академску незрелост. Многа питања са којима се данас сусрећемо у друштву тек сада се налазе на прелазу из комунистичког тоталитарног једноумља у начин посматрања и разумевања ствари усклађен са политичком и личном слободом и правима у демократском друштву. Очигледно да се историја понавља. Као што је не тако давне 1952. године ПБФ мучно осетио насилни долазак  тоталитарне идеологије комунизма, тако и сада, тај исти факултет осећа непријатно ослобађање од преосталог наслеђа те исте тоталитарне идеологије. Крајње је време да одређени делови академске заједнице УБ схвате да је Београд главни град Србије, а не авнојевске Југославије, као и све последице које из тога произилазе.

*Редовни професор Православног богословског факултета  УБ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr prof
...ali, postoji AUTONOMIJA univerziteta! Dakle Univerzitet je "država" u državi, nedodirljiv. Da neko van univerziteta nešto interveniše unutar univerziteta je gotovo nemoguće. Da ulica, kao kod nas, vrši pritisak na rektora - je nezamislivo. U unutrašnjosti samih univerziteta hara korupcija, manipulisanje uticajima, grupe koje koriste sva sredstva kako bi se ostvarili neki lokalni ciljevi i uticaji dok je demokratija potpuno ignorisala. Postoje više hijerarhijski organizovani "tokova" moći.
dr prof
Završio sam na Univerzitetu u Beogradu. Predavao sam ukupno 30 godina na univerzitetima, u Evropi na dva u dve različite najveće zemlje i na jednom u Severnoj Americi. Ovo što kolega govori o razlici izmedju "komunisrtičkih" i "demokratskih" zemalja je bajka. Možda on misli na Kinu, nekadašnju Albaniju ili možda Sovjezski savez - al to nije bio slučaj sa Jugoslavijom. Na bajnom "Zapadu" ima drugih mehanizama koji ruše njegovu ideju uzornih, demokratskih akademskih institucija. Toga NEMA!
klut
Autor teksta očito nepravilno čita jednostavnu odredbu zakona koju navodi kao da ide u njegovu korist. Zakon o SPC uredio je rad crkve i jasno odredio šta je u okviru tog rada funkcija sinoda. Ali baš se iz tog i takvog citiranog člana vidi da sinod nema nikakve direktne ingerencije naspram bogoslovnskog fakulteta. On može samo sugerisati ministru prosvete da interveniše. Osim toga piše da se kod profesora samo potvrđuje "verska" podbonost, znači moraju biti pravoslavni, a ne mili SPC.
Bh
Jedna je stvar da li se pre postavljanja trazi necije misljenje ili ocena, a druga je stvar da se trazi saglasnost. Osim toga, prema predratnom uredjenju svi su profesori imali na scum fakultetima neogranicen mandat . Dok se danas cepanjem mandata stvara poluga pritiska i cenzure.
Острошке приче
Још од Олује поред ректората БУ стоји огроман Његошев споменик, реплика оног из Подгорице. Црногорски национални симбол, симбол који обједињује све Црногорце без разлике.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.