Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скадарлијска калдрма чека госте

Туристичка сезона у боемској четврти почеће свечаним отварањем данас тачно у подне
(М. Ћурчић)

Од блатњавог сокака са чатрљама тршчаних кровова, до калдрме начичкане кафаницама чији се гости веселе до зоре. Од Циганског сокачета или Шићан мале, све до седишта београдске боемије. Дуг је пут прешла наша Скадарлија да би постала оно што је данас – један од главних адута градске туристичке понуде. Њене камене коцке једно време јесу опустеле, али радује се Скадарлија повратку гостију. Нема за њу разлике, она не дискриминише – распојасани пијанци који гасе тугу у чаши подједнако су за ову улицу вредни као и углађени странци који остављају бакшиш у еврима.

И једни и други направили су је баш оваквом каква је. У пуном сјају, боемски „микрокосмос” поново ће засијати данас, у 12 часова, када ће подизање скадарлијске заставице означити почетак нове туристичке сезоне. Надају се сви да ће бити успешнија од претходне (упропашћене пандемијом) и да ће кафане, ти драгуљи ове калдрмисане џаде, коначно прорадити пуним капацитетом, као што су радиле и деценијама раније.

А како да сезона стартује без сталних гостију? Зато ће ту опет бити Бранислав Нушић (глумац Милан Милосављевић), а глас ће, као и раније, пустити чувена Скадарлијска дама (глумица Љиљана Јакшић). У пратњи Скадарлијског оркестра, њих двоје ће се побринути за забаву свих посетилаца, а атмосферу ће улепшати и глумица Вјера Мујовић, као и Весна Димић, вокална солисткиња Радио Београда и РТС-а. Пошто на овој калдрми важе „посебни” закони, сваки њен гост мораће да зна и „Кодекс о понашању у Скадарлији” који ће им прочитати добошар Бојан Хлишћ. И како се некад веселило, тако ће се веселити и данас, и то у тактовима „Грађанског кола” које ће извести уметнички центар „Талија”.

И то није све. Јер ће на Платоу на углу Скадарске и Улице Страхињића Бана, у сарадњи са ЈКП „Градске пијаце”, бити организован Скадарлијски еко-базар, од 11 до 17 часова.

– У једној од најпосећенијих улица и препознатљивом туристичком кварту Београда посетиоци ће имати прилику да дегустирају и купе најукусније производе са београдских пијаца, незаобилазних места суграђана и туриста.  Представићемо излагаче са наших већ чувених манифестација, а посетиоци ће имати прилику да уживају у богатом избору домаћих производа малих пољопривредних произвођача и породичних радионица. Биће ту сланих и слатких ђаконија: тартуфа, љутих сосова, домаћих сокова, меда, ликера, разноврсних слаткиша од воћа, хлеба и пецива прављених по традиционалној рецептури, до накита и уметничких предмета од декупажа који могу бити леп поклон најмилијима – кажу из „Градских пијаца”.

На посебним пунктовима дуж Скадарске улице представиће се и Школа за дизајн, Музеј града Београда, Музеј илузија, Међународно удружење жена, галерија „Бабка” из Ковачице и други учесници. У име Савеза винара и виноградара Србије представиће се Винарија „Плавинац”. У току целог дана посетиоци ће имати прилике да уживају у различитим садржајима.

Програм у част почетка сезоне само је увод у узбудљиве дане који нас очекују у београдској Скадарлији.

– Скадарлија је препознатљива туристичка атракција наше престонице коју сваке године посети велики број Београђана и гостију из земље и иностранства. И ове године ћемо током јула и августа организовати уметничко-забавни програм „Лето у Скадарлији” – обећавају из Туристичке организације Београда.

Живописна биографија

Скадарлија је настала на простору некадашњег Циганског сокачета, а до 19. века пресецао ју је поток назван по циганском божанству, Бибији. Први гости запосели су је после 1901. године, односно рушења некада чувене кафане „Дарданели”, а међу онима који су Скадарлију прославили и донели јој популарност били су и глумци Илија Станојевић и Жанка Стокић.

Данашњи изглед Скадарлија је добила 1966. године када је уређена по пројекту Угљеше Богуновића. У њеним кафанама седеле су многе познате личности, а осим Нушића, дане су овде проводили и Тин Ујевић, Стеван Сремац, као и њен најзнаменитији становник Ђура Јакшић. Овдашњи конобари услуживали су и британску краљицу Елизабету, италијанску глумицу Ђину Лолобриђиду, америчког глумца Берта Ланкастера, режисера Никиту Михалкова... као и бројне познате политичаре светског калибра.

 

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

аутентична ћирилица
Боље би било да су поставили калдрму као горе на почетку туристичког дела улице, обло камење је незгодно за ходање, и није изворно, па је боље оно што је практичније. Добро би било отворити два пролаза ка Пивари и повезати Скадарлију с њом, тако да се добије цео кварт пун пролаза, кафана, кафића, галерија, сувенирница ... Туристичка орг. би требало да опомене закупце кафана да не стављају латиничне табле на њих - то делује неукусно, скоројевићки и открива их као необразоване криминалце,
Goran Djurica
Koliko zlobe u komentarima. Opustite se i uzivajte ljudi.
Adamovic Adamovic
Скадарлија, је појам београдских боема.... Значи са књижевним вечерима, изложбама уметности (вајарства, сликарства, фотографије...). Кафана са староградском музиком, разних дегустација пива, вина, ракије и "старих" специјалитет. Народну ношњу, обичаје изложио и приказујмо на другим местима (Етнографски музеј, концертне дворане...) Скадарлија је старо градско место!
Бранко Ср'б Козаковић
Скадарлија је турцизам. Све остало је мит и пословично претеривање које се качи за једно парченце улице са пар кафана. Скадарска је била старо градско место. Ово о чему причате само је бледи помодни одјек тог рустичног, неугледног, аутентичног и својеврменог (не и савременог) Београда и Скадарске улице. Цитат: "Скадарлија, је појам београдских боема" -- `СкадарЛИЈА`, `појам`, `боема`. Звучи као лош рекламни слоган.
Бранко Ср'б Козаковић
Скадарска, не СкадарЛИЈА - нисмо ни Турци ни НишЛИЈЕ,КУРШУМ-ЛИЈЕ. По обичају китњаст приказ пун наручених слика, који нема везе са стварншћу. То парченце улице има неколико полукафана, сасвим неаутентичних и ни по чему важних, а ту су и банка, школа,.. Дакле "боемска четврт" и колорит који је прати само су мит, и туристички памфлет за навлачење (и разочаравање) гостију: "Мора да се посети!". Сви туристи које знам питају за њу, и СВИ су збуњени када је виде. Шта је скадарска заиста?! "Цар је гол"
ne rusite Dorcol
Skadarliju obavezno prosiriti i povezati sa malim blagom donjim Dorcolom, i njegovom/ nazalost / vec sarolikom arhitekturom. Prelepa "Carigradska" ulica u drvoredu i sa starom zgradom Pivare, idealno mesto za stalnu postavku skadarliski izlozbi. Tu je i veliki izbor dorcolski kafica sa poznatom kafanom "Hercegovina," i njenom kuhinjom. Bila bi to Skadarlija za turiste, a i za nas domace, da uzivamo u izboru vecem od tri cetiri kafane jedna pored druge, i muzikom koja se preplice.
Srbin iz kruga dvojke
Mislim da je bilo i skroz politički korektno a novinarski pohvalno da objavite imena stvarnih vlasnika ovih istorijskih znamenja Beograda. To više nije beogradska Skadarlija, niti boemsko mesto.Ovde se možda i najbolje vidi sva umobolnost srpske privatizacije...
Бранислав Станојловић
Србин сам рођен у Крунској 50м ван круга двојке, али се добро сећам јефтине кавурме и шкембића код Три капе као студент пре него што направише овај вештачки и примитивни циркус.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.