Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа

То значи да ће за најмање још шест месеци бити одложена примена одредбе о даривању органа умрлих особа без сагласности, а због трансплантације
На Одељењу за трансплантацију срца К линичког центра Србије (Фото А. Васиљевић)

Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења.

Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

Други став неуставног члана закона гласи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, људски органи с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана. Уставни суд утврдио је неуставним и члан 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, који прописује да се ткива с умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

У спорном члану такође се наводи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, ткива с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” И остала четири става истог члана 28 закона проглашена су неуставним.

Како сазнајемо у Уставном суду Србије, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.

Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донесен је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.

Доношењу овог закона „кумовала” је статистика која сведочи да се Србија по броју донора и трансплантација налази на дну европске лествице. Наиме, за разлику од Шпаније која има 47 донора, Хрватске која броји 37, Белгије која има 29 донора, Словеније која има 19 и Мађарске која региструје 17 донора на милион становника, наша земља има свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, у Србији, која има око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетри и скоро 450 трансплантација бубрега сваке године. У 2019. години, која је претходила пандемији короне, само једанаест породица дало је сагласност да се узму органи њихових најмилијих и захваљујући њима је спасено 27 живота. Током 2018. године успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и пет срца, захваљујући којима су продужена 64 живота. Процене говоре да више од хиљаду људи у Србији чека „најважнији позив у животу” лекара који ће их обавестити да су стигли на ред за трансплантацију болесног органа.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Elena
Pravo pacijenta da mu se presadi tuđ organ nije iznad prava drugih da odbiju ustupanje svojih organa. Ne može se pravo prvih podrazumevati unapred a pravo drugih uslovljavati i ograničavati. Ljudsko telo je čovekova najličnija svojina i nije niti može biti vlasništvo ili pravo nikakvih institucija i esnafa. Medicina kao uslužna zanatska delatnost nema šta da traži u pravnoj nauci a kamoli da pravni poredak podređuje svojim potrebama. Ljudsko telo fizički nije predmet poslovnih robnonovčanih o
Saša
U Italiji: 1. Pokojnik se za života izjasnio kao donor - uzimaju se organi. 2. Pokojnik se za života izjasnio da ne želi da bude donor - ne uzimaju se organi. 3. Pokojnik se za života nije izjasnio da li želi da bude donor - srodnici odlučuju o doniranju organa.
Nada
A šta je sa verskim razlozima? Jevreji tumače smrt sa prestankom rada srca, muslimanima je bitna saglasnost, a neke verske zajednice se protive i transfuzijama?!
nikola andric
Cuda od zakona. Zakoni se interpretiraju kao Biblija ili Kantovi kategoricki imperativi. Kako mogu pravnici da sude o medicinskoj nauki? To potseca na inkviziciju u Galilejevo doba dok je trias politica uvedena kao bi se crkvena vlast i dogme odstarnili iz drzavne uprave.
Милица
Право је наука изнад свих могућих других струка које морају да се ставе у службу Права, и зато ниједан еснаф, појединац или група лица не може да себи подређује и узурпира правну науку. Моје тело је моје апсолутно недељиво и неотуђиво право и уопште ме не занима да га уступам медицинском еснафу. Такође нико од нас није дужан да се изјашњава о својим личним стварима нити ико други може да одлучује о томе унапред и уместо нас. Ово је напокон победа Права над самовољом еснафа у белом.
Вуксан Маринковић
Поклонодавац- дародавац по дефиницији јесте особа која својим активним изјашњавањем даје поклон-дар. Пасивно дата сагласност(ћутање је знак одобравања???) је проблематична у старту због тога што се власник није изјаснио, па самим тим и није дао сагласност. То је, принципијелно, законски легализована отимачина. Ако би се тај принцип легализовао у друштву би настао пакао и свеопшта отимачина свега и свачега и потпуно ни нестала правна сигурност. Дакле, мора постојати активно изјашњавање.
Aleksandar
Mešate babe i žabe. Organi ne mogu biti predmet ugovora o poklonu. Doniranje organa ne može biti obligacioni odnos - to kaže zakon ali i zdrav razum. Samim tim, ne bi došlo do nestanka pravne sigurnosti kada su obligacioni odnosi u pitanju. Doniranje organa je posebna tema za sebe i zahteva poseban vid uređivanja. To su objektivne stvari. Subjektivno, podržavam odredbe o pretpostavljenjom pristanku uz mogućnost odbijanja, kao što je i predloženo jer nemamo dovoljno donora.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.