Хаос разорене Газе

У саопштењу уреда израелског премијера кратко се каже да је кабинет безбедности једногласно усвојио препоруке да прихвати египатску иницијативу за безусловни прекид ватре. Палестинске групе Хамас и Исламски џихад потврдиле су примирје које је ступило на снагу јуче у два сата ујутру.

Тиме је прекинут најтежи израелско-палестински сукоб од рата у Гази 2014. уз биланс 232 погинула Палестинца, међу којима 65 малишана, и 12 Израелаца, укључујући двоје деце.

Газа се још опорављала од тешких рана задобијених током рата 2014, а генерација Палестинаца рођена у трауми поново посматра разарање које је постало део пејзажа појаса који је под израелском копненом, поморском и ваздушном блокадом од 2007.

Трагедија се претворила у саставни део живота 2,1 милион људи од којих су већина, по класификацијама УН, избеглице. Мала територија, најгушће насељени део света, затрпана је стотинама хиљада тона рушевина. Палестинци тумарају улицама заобилазећи или прескачући остатке зграда које су порушили израелски пројектили и бомбе.

Хамас процењује да је штета најмање 250 милиона долара, а да су штете нанете инфраструктури ускратиле струју и воду за око 800.000 људи у енклави која има једну од највећих стопа незапослености на свету, а 80 одсто људи ослања се на међународну помоћ да би преживело.

Због оштећења водова, снабдевање струјом сведено је на три-четири сата дневно, што је упола краће него у „нормалним” временима. Само једно ракетирање је без воде оставило више од 140.000 људи у граду Хан Јунис. Генератори су од мале користи због несташице горива коју су Израелци онемогућили затварањем комерцијалног прелаза Керем Шалом, па прве количине по убрзаном поступку стижу преко египатског прелаза Рафа.

Несташице електричне енергије озбиљно су пореметиле систем водоснабдевања, па је најдиректније угрожено 95 одсто становништва појаса. Три главна постројења за десалинизацију воде, која снабдевају 400.000 људи, престала су да раде, а 100.000 кубика нетретиране воде дневно се враћа у море. Канализационе пумпе такође не раде па прети опасности од зараза. Израелски ваздушни удари уништили су 10.000 метара подземних цеви.

УН саопштавају да је оштећено шест болница и 11 медицинских центара. Бомбардовања су озбиљно оштетила клинику Ал Римал у којој се налазила главна лабораторија за тестирања на ковид 19 која је обуставила рад. У бомбардовањима је убијен и доктор болнице Ал Шифа која је управљала напорима за сузбијање пандемије. Оштећена је и клиника коју воде Лекари без граница.

Први биланси показују да је више од 1.300 стамбених објеката уништено или толико тешко оштећено да је неупотребљиво. Према проценама УН, више од 75.000 становника Газе остало је без домова или је морало да их напусти пред интензивним бомбардовањима. Близу 13.000 објеката је делимично уништено.

Стотине приватних пословних простора и уреда разних невладиних организација је тешко оштећено, међу њима и представништво катарског Црвеног полумесеца. Три џамије су сравњене са земљом, а још 40 заједно са једном црквом је претрпело велике штете.

Пољопривредни сектор претрпео је милионске доларске штете, а трговина и индустрија процењују губитке на 40 милиона долара. Озбиљне штете претрпело је 50 школа, неколико обданишта као и Институт за сирочиће. Страдале су и једна велика књижара и издавачка кућа.

Чак 33 медијска простора су потпуно уништена, укључујући дописништва америчке агенције АП и телевизије Ал Џазира  – све под недокументованим тврдњама да су се унутра налазили палестински „терористи”.

Израелци су као легитиман војни циљ имали уништавање Хамасове мреже тунеле. Могуће је под то подвести и бомбардовање 74 просторије Хамаса и полицијских станица, али сувише је дуг списак онога што је израелска влада током 11 дана овог асиметричног сукоба називала „ненамерним” жртвама у Гази.

Превише за армију која располаже најсавременијим прецизно навођеним ракетама и брижљиво прикупљаним обавештајним подацима. Поново ће се активирати оптужбе да се Израел према Гази односи као према „великом затвору на отвореном”.

Међународни кривични суд требало би да отвори истрагу о Израелу и Хамасу па нека се утврди колика је и каква чија одговорност. Проблем је у томе што ни Израел, ни његов највећи заштитник, Сједињене Државе, тај суд не признају.