Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рат који свима одговара

Зашто се једанаестодневни рат у Гази, који је покренуо својеврсни референдум у целом свету са питањем да ли сте за Палестинце или Израелце – догодио баш сада? Било је и раније прекомерне употребе силе израелске полиције и провокација екстремних Палестинаца. Али сада се склопило неколико фактора који су учинили да један мали нови рат може да промени ситуацију.

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ИЗБОРЕ: Први парламентарни избори у Палестини после 15 година требало је да буду одржани јуче, али су одложени због спора окo гласања у појасу Газе и на Западној обали. И Хамас је схватио да подржавајући Палестинце у Јерусалиму нагло повећава шансе за победу не само у сектору који је у потпуности под његовом контролом већ и на Западној обали, где влада Фатах Махмуда Абаса.

Заузврат, и Фатах се под хитно морао суочити са задатком брзог стицања популарности. Абасову репутацију озбиљно је угрозио став Хамаса да преслабо одговара и да се премекано носи са израелском државом. Фатах није ракетирао Јерусалим и Тел Авив, али је добродошло опште осећање идентификације са сиромашним палестинским породицама које су изложене израелским ваздушним ударима. Ко је организовао напад на израелске полицајце у источном Јерусалиму – не може се са сигурношћу знати. Уследио је бруталан одговор, а онда је Хамас издао ултиматум.

Што се тиче Израела, после мартовских избора још није формирана влада, иако је на прагу било формирање коалиције у коју би сви ушли како би осујетили нови политички тријумф Бенјамина Нетанијахуа. Када је рат поново избио, делили су се министарски ресори. Међутим, тешко примирене несугласице између левих снага, центриста, десног центра и арапских посланика – букнуле су после свакодневних сирена за узбуну и хиљаде ракета упућених ка израелским градовима.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС: САД су увеле санкције руским бродовима који раде на завршетку „Северног тока 2”, али су од санкција изузеле компанију која руководи овим пројектом и њене менаџере. Државни секретар Ентони Блинкен је у току састанка са Сергејем Лавровом рекао да је оваква одлука у њиховом националном интересу. У први мах оно што се помало славило као руска и немачка победа не мора да значи и добијен рат.

Бела кућа је одлучила да у овом тренутку Европу, односно Немачку, не доводи у безизлазну ситуацију. Русија је истурила своје бродове који могу да поднесу америчке санкције и повукла бродове „Гаспромове флоте”, који би санкције водили директно до „Гаспрома”. Тако је „Академик Черски” променио власничку структуру и посредно олакшао посао Немачкој јер би куповина гаса од фирме под санкцијама била директно кршење санкција. Американци сада не копају у том правцу, бродови раде пуном паром и наставиће до новембра, барем што се временских прилика тиче. Али законодавна иницијатива републиканаца, који захтевају тоталне санкције, може лако да прође Конгрес и стајаће на столу америчког председника. Он може а и не мора да потпише тај закон.

КО СЕ БОЈИ САМИТА: У време када се на предлог Џозефа Бајдена договара састанак са Владимиром Путином, Бела кућа је повукла лукав потез који изгледа као детант: с једне стране, Стејт департмент уводи санкције против „Северног тока 2”, а с друге, Бела кућа је „добар полицајац” који их олакшава, остављајући могућност да се предомисли у било ком тренутку. Водећи се разлозима националне безбедности, закон може да буде и суспендован и примењен – што ће зависити од даљег развоја ситуације и са Русијом и са Европом.

Руси су и даље уздржани према одржавању самита Путин-Бајден док медији лицитирају где би он могао да буде одржан. Државе са списка тема које су Лавров и Блинкен „претресли” у Рејкјавику с једнаким занимањем очекују утаначење свих детаља. Украјина је већ јако забринута да је, не само због ублажених америчких санкција према „Северном току 2” – пуштена низ воду.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

софи
Најмањи заједнички именилац свих ратова и сваког облика ратовања јесте обавезно присуство САД. Мислим да су се мало заиграли.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.