Сведочења заштићених сведока могу да буду јавна

Из Законика о кривичном поступку (ЗКП) биће избрисана одредба о „посебном случају искључења јавности” приликом испитивања окривљеног или осуђеног сарадника, а избрисана је и одредба да се суђења затворе „из других оправданих интереса у демократском друштву”.

То значи да се од сада па надаље истраге и суђења могу затворити за јавност само из четири врло конкретна разлога – интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника и приватности учесника у поступку.

И до сада је било много оспоравања ЗКП-а, још од времена његовог усвајања. Примена ЗКП-а почела је делимично 2011. године, само за поступке против окривљених за организовани криминал и ратне злочине, а тек 2013. и за сва друга кривична дела. Тако су током две године у нашем правосуђу примењивана два различита кривично-процесна система.

Више пута је наглашавано да неке одредбе ЗКП-а нису у складу са Уставом Републике Србије, па је Уставни суд већ неколико пута одлучивао поводом иницијатива за оцену уставности појединих одредаба. Последња одлука односи се на искључење јавности, које је предвиђено чланом 363 ЗКП.

„Од отварања заседања, па до завршетка главног претреса, веће може, по службеној дужности или на предлог странке или браниоца, али увек након њиховог изјашњења, да искључи јавност за цео главни претрес или за један његов део, ако је то потребно ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у кривичном поступку и других оправданих интереса у демократском друштву”, наводи се у члану 363 ЗКП-а.

Проблем је био у томе што је последњи разлог за искључење јавности, како каже професор Правног факултета у Београду др Милан Шкулић, формулисан као једна изразито „каучук” норма – веома растегљиво, а то је могућност да се јавност искључи и „из других оправданих интереса у демократском друштву”.

Чак и у уџбенику за кривично-процесно правно, професор Шкулић наглашава да се овај разлог може увек применити тако да се потпуно девалвира изузетно важно уставно начело јавности која је изузетно важна за правичност кривичног поступка и сматра се једном од основних одлука демократске правичне кривичне процедуре.

У државама које се одликују владавином права само изузетно се може искључити јавност, а омогућавањем да то буде из једног разлога који је веома општег карактера, као што је овај који је оглашен неуставним, тај принцип се у ствари девалвира, кажу наши саговорници који су упућени у одлуку Уставног суда.

Овај суд утврдио је да није у складу са Уставом и цео члан 366 ЗКП-а, у којем пише да јавни тужилац може да предложи суду да се јавност искључи са главног претреса приликом испитивања окривљеног или осуђеног сарадника.

То је посебан случај где је закон омогућио да се јавност искључи по једном посебном механизму, што такође представља проширење оних Уставом дефинисаних разлога за искључење јавности. Тако је уведен посебан основ за повлачење јавности који није прописан Уставом.

– Са друге стране, то не значи да се јавност ипак не може искључити и када се испитују ове врсте давалаца исказа, које представљају специфичну хибридну категорију, у којој се комбинују статуси окривљеног и сведока. Заправо, и тада се јавност може искључити када постоји било који од оних општих услова за повлачење јавности прописаних у члану 363 ЗКП-а, а они су истоветни са оним што дозвољава и прописује Устав – објашњава наш саговорник.

Одредба о искључењу јавности се, дакле, задржава, али се оставља суду да у сваком конкретном случају процени да ли је затварање поступка за јавност неопходно. Међутим, посебан случај искључења јавности приликом испитивања такозваних сведока сарадника – потпуно се брише. То ипак не значи да ће у сваком случају њихова сведочења бити јавна, јер суд може да искључи јавност због заштите њихове приватности, што је прописано чланом 363, да затвори процес, нарочито ако је то у складу са програмом заштите сведока.

Дејство одлуке Уставног суда ступа на снагу када се она објави у „Службеном гласнику”, што значи да ће бити примењена у свим редовним кривичним поступцима, док у свему осталом ЗКП остаје на снази.

Суд може одлучити да се јавност искључи на оним суђењима где је то неопходно због заштите приватности учесника поступка, нарочито малолетника, затим због заштите тајне, безбедности земље, као и јавног реда и морала.

То су разлози који су били прописани деценијама, али све до 2011. године није постојао „други оправдан интерес у демократском друштву”, а под тај разлог могло се, како кажу наши саговорници, „стрпати све и свашта”.