Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски научници у потрази за супербатеријом

Тим наших истраживача ради на развоју алтернативних материјала који су доступнији, безбеднији и јефтинији од литијума, а уз то имају и мањи утицај на животну средину
(Фото Pixabay)

Да није њих, танки мобилни телефон у задњем џепу тесних фармерица никада не би постао део уличне моде, а за компјутером би у кафићима радили само конобари. Шалу на страну, литијум-јонске батерије уистину су преобразиле свет. Лагане, допуњиве и издржљиве, обезбедиле су енергетску аутономију телефонима и преносивим рачунарима, а широм отвориле врата ери електричних возила. И што је једнако важно, оне су ефикасно складиште енергије које су створили соларни панели и ветрогенератори.

Међутим, баш као и батерија, ова прича има два пола. На минус страни је еколошка проблематичност експлоатације литијума, као и чињеница да овог драгоценог елемента у Земљиној кори има много мање од непрестано растућих потреба. А ту су и проблеми везани за цену и безбедност.

Зато се последњих година интензивно трага за решењима која би одменила, а у перспективи и заменила литијум у батеријама. Том таласу придружио се и српски пројекат „Хајсупербат“ HiSuperBat). Реализује га тим истраживача с Факултета за физичку хемију БУ, Института техничких наука САНУ и Института за нуклеарне науке Винча, у оквиру програма ПРОМИС, који финансира Фонд за науку.

Идеја је да развијемо нове и исплативе електродне материјале високог капацитета, за примену у калцијум, магнезијум или алуминијум-јонским батеријама. Биле би у облику новчића и опслуживале уређаје за које није потребна велика енергија, попут сатова, слушних апарата, калкулатора, играчака, мерача крвног притиска...“, каже др Милица Вујковић, виши научни сарадник на Факултету за физичку хемију, која руководи овим пројектом.

Литијумска грозница у Јадру
Доласком компаније „Рио Тинто”, Србију је затресла литијумска грозница, праћена повишеном еколошком температуром. Инвестициона инјекција је за сада на леду, јер јадарски зелени фронт отпора не попушта пред уверавањима да ће педесетогодишња експлоатација литијума донети економску благодет без штете за животну средину.  – Као неко ко се бави том облашћу, наравно да бих волела да „Рио Тинто” поред рудника изгради фабрику литијум-јонских батерија. Али питање је да ли се све то може направити на еколошки прихватљив начин, будући да тај процес подразумева коришћење огромне количине хемикалија. Зато морамо да будемо крајње опрезни, па и скептични, с обзиром на искуства с пословањем мултинационалних компанија на територији земаља трећег света – упозорава др Милица Вујковић.

Како објашњава, хибридни модели, попут оних на којима раде, могу да дублирају литијум у мање захтевним улогама. Тако би се светске залихе злаза 21. века” сачувале за батерије у којима литијум нема иоле достојну у замену.

„Сваки вид уштеде је драгоцен, тим пре што је рециклажом ислужених батерија могуће извући веома малу количину литијума, а процес издвајања је екстремно скуп. Зато је и исплативије улагати у тражење алтернатива. На томе су ангажовани бројни научни центри и иновациони тимови великих компанија“, каже др Вујковић, додајући да је највећи изазов како да „играчи с клупе” досегну енергетски капацитет литијума, а да се истовремено не повећа тежина батерије.

Према њеним речима, ни то што би биле теже не би драматично нарушило лакоћу и елеганцију мобилних телефона и лаптопова. Проблем су потребе галопирајуће индустрије електричних возила, која ултимативно захтева батерије што мање масе и запремине, а што веће енергије. Само такве могу да обезбеде да четвороточкаши на струју прелазе дугачке раздаљине. А само такве су – литијум-јонске батерије.

Наша саговорница предвиђа да ће следећи револуционарни искорак на овом пољу бити – водена батерија. Тачније, батерија с електролитом на бази воде, која би била безбеднија и јефтинија.

„До пре неколико година чинило се да је тако нешто научна фантастика, али је у радовима кинеских истраживача теоријски доказано да је овакав концепт могућ. Наравно, до реализације има још много проблема. Пре свега, како направити водену батерију напона три до четири волта. У садашњој фази, он не прелази 1,5 волти. То значи да би требало спојити две, три водене батерије у мобилном телефону, како би се заменила садашња јонска од 3,7 волти. Е сад замислите електрични Тесла аутомобил који има 6.800 ћелија, како би изгледала та замена. Нема начина да све то стане под хаубу, плус би возило било претешко – дочарава наша саговорница зашто литијум-јонске батерије имају сигурану будућност, макар ону догледну.

Ипак, истраживачи алтернативних могућности не одустају, уверени да између енергетског чекића и еколошког наковња постоји модел који би био прихватљив по оба основа.

– И наш тим дели тај ентузијазам. Наравно, свесни смо да ће батеријску сутрашњицу креирати мултинационалне компаније и земље с моћним научним потенцијалом. Место Србије зависиће од тога колико ће држава, али и инострани инвеститори, бити спремни да уложе у ову област. Идеалан почетак био би формирање истраживачког центра за батерије, стожера окупљања не само домаћих већ и научника из региона. У перспективи, зашто да не, и стручњака из Америке, Европе и наравно Кине, од којих нарочито много можемо да научимо – закључује др Милица Вујковић.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Dr. Дејан Илић, Србин је један од највећих светских капацитета за батерије, билокакве, био је председник управног одбора Немачке VARTE три пута биран за предузетника Немачке.
Радојко
Литијум се овде представља као једина алтернатива за батерије електричних аутомобила, што не одговара стању у свету. Већ се производе батерије за електричне аутомобиле на бази натријума, јевтине, незапаљиве и безопасне алтернативе литијума, чије ископавање не доноси трајно уништење животне средине (треба погледати слике из Чилеа).
Milan Matić
Rešenje je svakako u primeni ne baterija, nego gorivnih ćelija na vodonik. Trenutno nisu potpuno savršene jer se ne ulaže dovoljno u istraživanje koje koče proizvođaći baterija i naftna industrija. Uprkos tome, već se koriste u podmornicama, svemirskoj stanici, kamionima, autobusima, automobilima, sada već i u železnici. Vodonik kao gorivo postaje veoma jeftin, a proizvod rada gorivnih ćelija je čista voda.
Боривоје Банковић
Водоник као гориво ограничава елеменарна физика. Количина енергије употребњена за добијање, сабијање, превоз и складиштење водоника чини да је његова ефикасност око 30%, односно да на киловат уложене енергије добијете око 300 вати енергије искористиве у вожњи. У случају литијумске батерије искоришћеност је око 75% а процес је неупоредиво једноставнији. Поред тога, водоник захтева и скупу инфраструктуру док је за пуњење батерија потребно само поставити пуњаче на постојећу електричну мрежу.
Miško
Нико им изгледа није јавио да батерије у облику новчића за сатове већ постоје, а не знам ког би другог габарита и биле за такву примену. То је безначајна категорија у односу на аутомобилске батерије. Него нешто не могу да замислим да најбогатије светске компаније, типа Епл, Тесла, Самсунг које су уједно и највећи потрошачи батерија и које улажу енормне новце у истраживања које воде светски експерти у бранши, и нису досада нашли одрживу алтернативу, да ће их надмашити “домаћа памет”.
Filip Mišić
ovo prosto ne mogu držati za reč, srpski visoko-obrazovni sistem stoji u svakom smislu iza razvijenih zemalja, a najpre Kine...
Anabela
Nice bas tako. Imamo mnogo ljudi koji su vec radili na slicnim projektima u inostranstvu. Ne bi bas te tehnologije trebalo smatrati za "neosvojive", one su pristupacne nasem znanju, posebno ako istrazivanja nisu preskupa. Veoma je vazno verovati u sebe i sopstvenu sposobnost da se uspostavi domaci know-how u saradnji sa nasim strucnjacima iz zemlje i inostranstva i pokrenuti novi institut u koji bi ulozila drzava i privatnici. Najbolje bi bilo prvo osnovati Srpsku razvojnu banku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.