Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Вељко ОДАЛОВИЋ, председник Комисије за нестале

За Србију је приоритет есхумација у рејону Кошара

Ово је једна од шест локација, за коју смо на последњој седници радне групе, одржаној 16. априла ове године у Београду, по ко зна који пут поновили захтев приштинској делегацији да изврши проверу
(Фото А. Васиљевић)

На видео-запису направљеном у рејону Кошара, до којег је Комисија за нестале Владе Србије дошла у новембру прошле године, виде се припадници такозване ОВК како стоје на телима убијених бораца Војске Југославије и копају раку, у коју ће их потом затрпати. Наши органи предали су тај снимак надлежнима у Приштини, а с доказним материјалом о месту ове масовне гробнице из 1999. године упознати су Међународни комитет Црвеног крста, Унмик и Еулекс. Приштинска страна преузела је још у новембру обавезу да обави разговоре с особама које би могле да прецизније укажу на место где су припадници ВЈ сахрањени. Међутим, ексхумација у рејону Кошара до данас није започета.

„Кошаре су једна од шест локација, за коју смо на последњој седници радне групе, одржаној 16. априла ове године у Београду, по ко зна који пут поновили захтев приштинској делегацији да изврши проверу. Предали смо и захтев да се испитају локације Дојнице, Јавор, Лапушник, Баљевац, Будисавци. На тој седници је закључено да приштинска делегација хитно настави активности по нашим захтевима. Нажалост, до данас нема ниједног позива Приштинске делегације у вези са тим”, каже за наш лист Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије. Како истиче, на истој седници радне групе, Београдска делегација је преузела обавезу да приоритетно настави ексхумацију посмртних остатака на локацији Кижевак код Рашке.

Да ли је и после тог априлског састанка у Београду било контаката с приштинском страном?

Приликом неколико сусрета после састанка радне групе, добили смо уверења да се ради на припреми одговарајућих судских одлука које треба да издају органи привремених приштинских институција. Кошаре су најављене као приоритет. На том подручју се у овом тренутку шест припадника ВЈ води као нестало.

Постоји ли бојазан да су тела погинулих војника на Кошарама у међувремену премештена на неке друге локације, у секундарне гробнице?

Наше инсистирање за хитно поступање Приштине, на основу чврстих доказа о месту сахрањивања војника, управо је из разлога што страхујемо да се ова локација на било који начин „повреди”, што би нам оправдано изазвало сумњу у добре намере за проверу локације. Дубоко верујем да је и у интересу Приштине, управо због обавеза које је преузела у оквиру радне групе, пред значајним међународним организацијама, да што пре направи план за проверу тражених локација.

Недавно сте саопштили податак да се 1.639 особа воде као нестале на Косову и Метохији, а да је на почетку рада комисије којом председавате, било 6.054. Иако је решено око 74 одсто случајева, истакли сте да сте незадовољни, јер је број несталих још сувише велик. У којој мери приштинска страна показује спремност за сарадњу у решавању овог питања?

Досадашње непоступање приштинске стране по нашим захтевима изазива озбиљну забринутост. То доводи у питање читав процес тражења несталих лица. Приштина мора имати у виду да је Радна група за нестала лица формирана под покровитељством специјалног представника генералног секретара УН и да у раду учествују делегације Београда и Приштине, којом председава представник Међународног комитета Црвеног крста. Такође, морам их подсетити да смо се у Лондону, на Самиту земаља западног Балкана, где учествују и представници привремених институција у Приштини, потписом Заједничке декларације сви обавезали да интезивирамо процес тражења несталих лица у региону.

Проблематика несталих лица тема је и дијалога Београда и Приштине који се води у Бриселу?

Управо су обавезе Београда и Приштине, које сам навео, уз отварање свих архива, биле нешто око чега смо се договорили у Бриселу. Напомињем да и Вашингтонски споразуми, које су одвојено потписали Београд и Приштина, такође ову проблематику третирају као веома значајну. Зато ме и чуди ћутање Приштине по нашим захтевима.

Када говорите о захтевима српске стране на које се Приштина оглушује, на који период се такво непоступање односи?

Неки од захтева датирају још из 2005. године. Кошаре су најбољи пример. С друге стране, Београд је преузео обавезу да што је пре могуће заврши ексхумацију посмртних остатака на локацији Кижевак. Прва фаза је трајала од 30. новембра до 11. децембра 2020, а привремено је прекинута због лоших временских услова. Том приликом послати су узорци на ДНК анализу са до тада ексхумираних посмртних остатака Међународној комисији за нестала лица. Добијена је потврда идентитета за две особе албанске националности. Друга фаза ексхумације започела је 5. маја ове године и биће окончана средином наредне недеље. Ово је још једна измештена гробница за коју је комисија дошла до информација у сарадњи са надлежним органима Републике Србије. И на крајње транспарентан начин започела активности на ексхумацији.

Да ли је решавање судбине несталих лица могуће без отварања архива међународних организација, као и ОВК?

Питање архива, домаћих и међународних, актуелизовано је на свим скуповима које сам већ поменуо – на састанцима радне групе, у Лондону, Бриселу, Вашингтону. Годинама указујемо да без нових информација процес тражења несталих лица улази у фазу у којој ће бити врло мало или нимало резултата. Породице несталих и Срба и неалбанаца, као и породице несталих Албанаца, од свих нас очекују више информација, више решених случајева.

Колико докумената је наша страна приложила у процесу отварања архива?

Београд је у оквиру радне групе предао Међународном комитету Црвеног крста, који председава радној групи, више од 2.400 докумената која су пронађена у нашим архивама, а која могу да помогну у тражењу несталих лица. Предати су радни извештаји, спискови, скице локација и друга документа. На основу наших докумената до сада се искључиво радило. Најновији пример, уз проналазак локације Кижевак, јесте и претрага муслиманског гробља у Косовској Митровици. Тамо је у другој половини 2020. пронађено шест тела, а према нашим информацијама, ради се о косовским Албанцима.

У којој мери се Приштина одазвала на иницијативу за обелoдањивање документационе грађе?

Они упорно негирају постојање својих архива, односно архива такозване ОВК. Али два филма која су приказана у Приштини, у вези са погибијом наших војника на Кошарама, сурово их демантују. Што се тиче међународних архива, до пре неколико година није било скоро никаквог помака. Ствари су почеле да се мењају тек када су и Београд и Приштина, заједно са породицама Срба и Албанаца, затражили отварање међународних архива. Уз подршку коју смо добили у Лондону, Бриселу и Вашингтону, почели су да пристижу одређени документи које поседују Хашки трибунал, Кфор и НАТО. Очекујемо много више, јер смо сви ми убеђени да у тим архивама има много важних информација о несталим лицима, без обзира на националну припадност.

Како одмиче решавање питања несталих на простору бивше СФРЈ?

Процес је у евидентном застоју, јер је веома мали број решених случајева. Иначе, на простору некадашње Југославије, укључујући и сукоб на КиМ, према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста у овом тренутку 10.001 особа се води као нестала.

Шта су разлози застоја овог процеса?

Разлози су различити. Најчешћи је непоступање страна по преузетим обавезама. Овом проблему се мора приступити са више одговорности. То је и цивилизацијско и хуманитарно питање. Породице имају право да од нас очекују више. Оне имају право да сазнају судбину својих најмилијих, а то очекују од нас који се бавимо тражењем несталих лица. Посебно забрињава то што се у мртвачницама широм простора бивше Југославије, укључујући и мртвачницу у Приштини, налази више од 4.000 пронађених тела или делова тела, а до сада њихов идентитет није утврђен.

Где се на територији централне Србије трага за посмртним остацима жртава оружаних сукоба деведесетих година?

Већ сам говорио о локацији Кижевак код Рашке, где се у овом тренутку спроводи истрага по захтеву нашег Тужилаштва за ратне злочине и наредби Вишег суда у Београду. У септембру прошле године, по захтевима Приштине, с њиховим представницима обишли смо локацију Штаваљ у околини Сјенице. Заједнички смо констатовали да Приштина треба да доведе сведока на локацију и покуша да ближе идентификује место које би било проверено. Такође, у приштинским медијима се појавила изјава особе која је означила околину Сурдулице као место на којем би могла да се пронађе измештена гробница са КиМ. Тужилаштво за ратне злочине проверава ту информацију.

Има ли захтева и из Хрватске за проверу одређених локација на територији Србије?

Имамо три активна захтева и више пута смо хрватској страни упутили позиве да заједно проверимо те локације. Ради се о гробљу у Сремским Карловцима, простору некадашње кудељаре и месног гробља у Богојеву, као и о месним гробљима уз ток Дунава, од Смедерева до Хидроелектране „Ђердап 1”. У циљу решавања случајева несталих лица, комисија је извршила провере и извиђање терена на све три локације. Комисија и надлежни органи ће и убудуће ургентно поступати по свим захтевима који нам буду достављени, из било ког извора.

Председник Вучић је давно предао Загребу списак несталих Срба на подручју Хрватске, да ли је расветљена њихова судбина?

Председник Вучић придаје изузетну важност проблематици несталих лица. Сви надлежни државни органи су стављени у функцију прикупљања нових информација. На свим састанцима званичника Србије и Хрватске ова проблематика је постављена као приоритетно и хуманитарно питање. На једном од последњих састанака у Загребу председника Вучића са тадашњом председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић, на предлог председника Србије договорено је да се спискови несталих додатно уреде, води прописана евиденција и да то буде у функцији тражења свих несталих. Спискови су у доброј мери уређени, утврђена је званична евиденција коју води МКЦК, али постоји евиденција коју воде и органи Републике Србије и Републике Хрватске. Уважена је и чињеница да постоји и наша оперативна листа 648 лица српске националности, грађана Републике Хрватске, чији нестанак није пријављен према критеријумима МКЦК. У службеној евиденцији комисије води се 369 држављана Републике Србије, војника бивше ЈНА и лица за које су породице захтев за тражење поднеле преко тадашњег Југословенског црвеног крста, као и 593 нестала лица српске националности, грађана Републике Хрватске чије породице су као избегла лица трајно регулисала статус у Републици Србији.

Сусрет председника Александра Вучића и председнице Колинде Грабар Китаровић, који помињете, био је у фебруару 2018. Шта се од тада догађало?

Процес је у озбиљном застоју. Последња идентификација српских жртава је била у октобру 2019. Хрватска страна је известила како им је ДНК лабораторија оштећена приликом земљотреса у марту 2020, као и да ће након реновирања зграде и стављања у функцију нове опреме организовати идентификације посмртних остатака жртава. Имајући у виду наведене разлоге, наша комисија је крајем априла 2021. упутила допис хрватској страни са предлогом да за оне случајеве несталих лица чији су посмртни остаци ексхумирани и који би могли бити идентификовани, а чије породице живе у Србији, комисија преузме тела, изврши завршну идентификацију и о томе их обавести. До данас нисмо добили одговор. У мртвачницама у Загребу, Осијеку и Ријеци налазе се посмртни остаци 878 неидентификованих особа, око 400 тела су неспорно жртве српске националности, страдале у акцијама „Бљесак” и „Олуја”. 

Конкретно, који су захтеви наше Комисије за нестале упућени хрватској страни?

То су евидентирање преосталих непријављених случајева несталих лица, убрзање ексхумација 36 регистрованих гробница, где су сахрањена лица српске националности, страдала у акцијама „Бљесак” и „Олуја”. Такође, убрзање идентификација посмртних остатака жртава, решавање случајева несталих припадника ЈНА, достава списка локација на којима су ексхумирани посмртни остаци чији идентитет још није утврђен, као и теренска провера свих локација за које је комисија предала информације. Инсистирамо и на доследном поштовању потписаних међудржавних докумената о сарадњи у овој области.

Када је одржан последњи билатерални састанка и које теме су биле у фокусу?

Било је то у октобру прошле године у Београду. Тада смо известили хрватску страну о девет масовних гробница на територији Хрватске, које ће бити у наредном периоду предмет провера. Договорено је и да се одржи радни састанак на ком би се разговарало о радним правилима и процедурама за реализацију постојећег правног оквира за сарадњу и договорила динамика рада у будућем периоду. У складу са тим, комисија је хрватској страни упутила предлог за одржавање овог састанка у јануару ове године, али одговора није било.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.