Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Добре и лоше стране рада од куће

Србија је прва у свету по броју фриленсера по глави становника, а прекарни рад као класична експлоатација радне снаге све више узима маха, посебно нови облици рада на платформама са непознатим послодавцима, без радног одмора, без писаног уговора, указују синдикати
(Фото EPA-EFE-NEIL-HALL)

Готово сваки трећи радник у Србији је ангажован на пословима који су краткорочни, несигурни и који не гарантују достојанствене услове рада, у смислу приступа радним, социјалним и економским правима. Аутори публикације „Радници другог реда: нестандардни рад у Србији” недавно су обзнанили да је удео радника на неодређено међу запосленима у паду са 88,5 одсто 2010. године на 81,4 одсто 2014. године, те на око 77 одсто, колико износи протекле три године. Истраживачи су скренули пажњу и на то да се раст запослености, односно смањење незапослености које статистике бележе, готово у потпуности може приписати снажном тренду прекаризације тржишта рада, односно преласку са уговора на неодређено на оне са одређеним трајањем.

Тако, рецимо, док се 2010. године 11,4 одсто запослених радника налазило у такозваним прекарним формама (несигурном облику рада) – на одређено, сезонски и привремено – њихов удео до 2019. попео се на 22,5 одсто. Најчешћи облици несигурног рада јесу – онај најмање нестандардни, односно рад по уговору на одређено, као и рад на „црно”, подсећају аутори ове публикације. На све то може и да се накалеми и званична статистика о раду од куће, који је откако је почела пандемија узео маха. Према статистичким подацима за четврти квартал 2020, у рад од куће било је укључено 9,2 одсто запослених од њих укупно 2,92 милиона. То је за 0,1 одсто мање у односу на претходно тромесечје, а за 0,5 процента више у односу на исти период 2019, подаци су из Анкете о радној снази.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да је рад од куће, који је актуелизован за време пандемије, показао и добре и лоше стране.

– Добро је што се процес рада одвијао и у условима епидемије. Није добро што законски није регулисан да би се знало шта су права и обавезе послодавца и запосленог. Најчешћи проблеми који су се јављали у вези с радом од куће били су недефинисано радно време, накнада трошкова запосленом, плаћање превоза и топлог оброка и осигурање од повреде на раду. Ипак, сигурно ће остати трајан у појединим делатностима. То ће се десити у ИТ индустрији и свуда где је могуће обављање рада ван просторија послодавца – истиче она и подвлачи да је у Србији много већи проблем то што је достојанствен рад одавно нестао.

Када је држава уређена тако да су капитал и послодавац приоритети, раднику остаје једино да прихвати понуђене услове, да се много не буни и чува посао који има.

– Српски радник није случајно доведен у овакав положај. Овде је реч о добро осмишљеној акцији државе, у којој су флексибилни облици рада доминантни, а несигуран посао правило. У таквој ситуацији радник је уплашен. Ради шта му се каже, има стални страх да ће остати без прихода и да неће моћи да издржава чланове породице. Криза због епидемије још више је повећавала тај страх, а многима уговор није продужен, а неки су радили тако и десетак година. Ипак, да се поштовао Закон о раду, ови запослени не би остали без посла – истиче Савићева.

Шта треба урадити да се овакво стање мења? Пре свега, треба обезбедити примену и поштовање закона, а земљи је потребна и инспекција рада која није у служби политике и крупног капитала. Потребно је повећати капацитет Инспектората за рад и увећати њихову надлежност и овлашћење.

– Србији је потребна и политика владе која српску радну снагу не гледа као јефтину потрошну робу која је добра за привлачење страних инвестиција, јер радна снага свуда у свету јесте економска вредност и према њој се мора и водити таква политика. Улога синдиката мора бити већа. Проблеми радника који раде на несигурним радним местима огромни су. Њихово једино уточиште у овом тренутку су синдикати – уверена је Ранка Савић.

У Савезу самосталних синдиката Србије такође указују на тренд смањења права радника, као и броја класичних уговора о раду, пре свега уговора о раду на неодређено.

– У Србији и у свету се само прича о флексибилности рада, чиме се само задовољавају потребе света капитала, послодаваца и дела политичке елите, али не и радника. Заборавља се на још један термин, а то је флексигурност за раднике, у случају губитка посла, до проналаска новог ангажовања – подсећа Душко Вуковић, потпредседник савеза.

Србија је прва у Европи по неједнакости становништва, чак прва у свету по броју фриленсера по глави становника, подсећа он, а прекарни рад као класична експлоатација радне снаге све више узима маха, посебно нови облици рада на платформама са непознатим послодавцима, без радног одмора, без писаног уговора.

– Све то нам говори да хитно морамо да регулишемо законе, усагласимо цену рада, питања зараде, здравственог и пензијског осигурања. Земља мора добро да се спреми за све то, ако иоле размишља о одрживости друштва, јер иначе одоше нам сви у свет, тамо негде где су системи уређенији – подвлачи Вуковић и подсећа да садашња ситуација иде наруку само власницима крупног капитала који лагодно долазе до јевтине радне снаге.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljiljana ljiljana
Kada se uvodila demokratija u Srbiju posle 5 Oktobra niko nije razmisljao sta je stvarno demokratija. Eto, to je. Da moze onaj ko te zaposljava da odredjuje sve sto zeli a drzavna administracija nema moc da ucvrsti pravila jer i sama zavisi od tih istih poslodavaca. Takav vid postoji odvajkada u Americi a sada sve vise dolazi u zapadnu Evropu. Kod nas i ostalim bivsim socijalistickim zemljama je brutalan. Svi ti koji rade privremeno, po malo i sl. treba sebi da uplacuju penziju i zdravstvo .
Киза
Кад чак и институција као што је војска (којој је основна намена заштита и одбрана земље, где је упркос напретку савремене ратне технике и технологије, добро обучен и мотивисан војник /старешина и даље основни чинилац система), уместо Персоналне управе има управу за људске ресурсе, онда никог не треба да чуди овакав однос према "запосленима" у Србији! Запослени није више Персона (особа), постао је РЕСУРС (потрошни материјал) и стога такав однос - особа се развија и учи, ресурс се троши и мења!
db
Postoje zanimanja i zanimanja -prema njima i način rada ima određene specifičnosti . Zaposleni ? Svi koji rade za poslodavca po njegovom nalogu i za takav rad dobijaju dogovorenu naknadu. Uslovi rada ? Poslodavac je dužan da definiše iste u skladu sa zakonom dopuštenim normama. Penali i kazne ? Deo svakog ugovora po zakonu o obligacionim odnosima . Rad u kancelariji ili učionici -prevaziđen ! Najveći problem Srbije je neznanje.
Bane
Meni najvise znaci sto mogu sam sebi da odredim radno vreme. Postoje projekti, postoje rokovi, postoje video konferencije radi dogovora jednom nedeljno, a da li cu da radim danju, nocu ili kombinovano, koju cu muziku da slusam, sta cu da jedem i pijem, ... to je stvar mog izbora. Bilo je lepo dok je trajalo. Kad prodje sezona godisnjih odmora vracamo se u kancelarije.
Неразмо
Текст упућује на озбиљне проблеме и изводи валидне закључке, али предности рада од куће, данас, превазилазе његове мане. Нема губљења времена у превозу, нема обитавања у претрпаним и архаичним канцеларијским просторима, више времена са породицом, више сна, више слободног времена, самим тим боље психофизичко стање радника, бољи радни учинак итд. На држави и радном законодавству је да такав рад заштити, али и промовише јер затвара врата спољној и унутрашњој миграцији становништва којој сведочимо.
Горан
То што ви кажете има смисла само у пословима који су аутономни и нису у директној корелацији са радом колега, или пословних партнера. Из мог искуства рад од куће се показао веома лош, доступност колега је неупоредиво мања, пробијање рокова постало је свакодневница, интеракција и комуникација међу члановима тима су временом слабили, да не говоримо о томе како родитељи мале деце немају концентрацију, жене престају да раде јер кувају ручак... Углавном за мој посао канцеларија је нужна.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.