Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сабор СПЦ о канонском поретку у САД и ситуацији у Црној Гори

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено
Патријарх Порфирије први пут председава Сабором СПЦ (Анђелко Васиљевић)

Први пут под председавањем патријарха српског Порфирија и први пут у крипти Храма Светог Саве – редовно заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почиње данас у Београду.

Биће ово прво заседање после две године, будући да се због пандемије вируса корона српски архијереји нису састајали од маја 2019, не рачунајући изборни Сабор у фебруару ове године. Не чуди стога што се, према незваничним сазнањима, очекује широк спектар питања којима ће се Сабор СПЦ бавити: од положаја српске цркве у земљама региона, канонских питања на северноамеричком континенту, избора нових архијереја, до црквеног школства и обнове Храма Светог Саве.

Иако нека од њих значе и озбиљне изазове за српску цркву, уочљиво је да ово заседање највишег црквеног тела почиње без напетости у јавности и медијске хистерије, које су годинама уназад биле обавезан увод у заседања највишег црквеног тела. Један од разлога што овај Сабор СПЦ не почиње ранијим непримереним чаршијским и кулоарским причама о подељености у цркви и пребројавањима колико броји чији „лоби” вероватно лежи и у подршци коју је патријарх Порфирије добио на изборном Сабору СПЦ када је за његов избор за предстојатеља српске цркве гласао 31 архијереј, односно око две трећине. Заседање ће бити и добра прилика да 46. поглавар српске цркве потврди речи из своје беседе на устоличењу да ће настојати да негује саборни дух „као најважнији цвет нашег богочовечанског стабла”.

С обзиром на озбиљност и сложеност питања која очекују Сабор, смиреност и јединство и те како су пожељни. Према незваничним сазнањима „Политике”, посебна пажња на заседању биће посвећена положају српске цркве и српског народа у Црној Гори, али и ситуацији са СПЦ на северноамеричком континенту, која се сматра једним од тренутно горућих питања наше цркве.

Иако је за СПЦ крајње проблематични Закон о слободи вероисповести измењен, чему је претходила промена власти и пре тога величанствене народне литије, положај српске цркве у Црној Гори још увек није решен. До више пута и са различитих црквених и државних адреса најављиваног потписивања Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе још увек није дошло.


Сабор СПЦ биће први пут одржан у крипти Храма Светог Саве (Ненаљд Неговановић)

Црногорски премијер Здравко Кривокапић недавно је демантовао писање црногорских медија да се колеба око потписивања овог документа и навео да текст није усаглашен у целости, а чим то буде обављено, доћи ће и до потписивања. У сваком случају, Сабор би требало да разматра положај СПЦ у Црној Гори, док ће, како нам је речено, посебно питање бити избор новог митрополита црногорско-приморског који би требало да наследи блаженопочившег митрополита Амфилохија. Тренутно је администратор Митрополије црногорско-приморске епископ будмљанско-никшићки Јоаникије, којег неки медији виде и као кандидата за то место.

Једно од најозбиљнијих питања јесте и ситуација са СПЦ у Сједињеним Америчким Државама, где су у епархијама западноамеричкој, источноамеричкој и новограчаничкој, како нам је објашњено, мимо Устава СПЦ, али и Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку, основане једночлане непрофитне корпорације и на њих пребачена значајна црквена имовина. У Патријаршију је, како сазнајемо, стигло стотине писама верника који указују на то да је оснивањем ових корпорација, са најчешће епископом као јединим чланом, имовина практично пренета на њихово име са могућношћу да сами одлучују о њој. А распон одлука може се кретати од начина располагања, па чак и до тога под чијом ће црквеном јурисдикцијом бити имовина српске цркве.

О томе да је без њиховог знања измењен Устав за Северну и Јужну Америку (што је касније одбачено), али и да су на исти начин основане ове једночлане корпорације, Синод и Патријаршију су обавестила и друга двојица епископа са америчког континента, владика канадски Митрофан и буеносајрески Кирило. У једном од последњих саопштења из Епархије канадске, објављеном почетком ове године, наводи се тако да су овакве једночлане корпорације неуставне, да су основане на нетранспарентан начин и да никада, од почетка мисије СПЦ на америчком континенту, црквене корпорације нису биле једночлане. Сабор ће покушати да ствари врати у канонски поредак и избегне могућност нарушавања јединства српске цркве.

Очекује се да на заседању буду покренута и „кадровска” питања, будући да је неколико важних епископских катедри тренутно упражњено. Уз Митрополију црногорско-приморску, то је случај са Епархијом ваљевском, чији је епископ, владика Милутин, такође преминуо од вируса корона крајем марта прошле године, као и Митрополијом загребачко-љубљанском, којом тренутно администрира патријарх српски Порфирије, који је управо са тог места изабран за првојерарха српске цркве.

У СПЦ, такође, како нам је незванично речено, постоји изразита нелагодност због притиска јавности и апела који долазе са различитих релевантних адреса да се реши ситуација у Епархији милешевској. Медији већ дуже време извештавају да постоје несугласице између верника и владике Атанасија (Раките), па чак и да је и сам епископ тражио да буде премештен са ове епархије.

Подршка Православном богословском факултету

Заседање највишег црквеног тела, иначе, уобичајено на дневном реду има и питања која се тичу црквеног школства, па ће тако бити и овај пут, с тим што ће посебна пажња, како незванично сазнајемо, бити посвећена Православном богословском факултету.

Архијереји ће потврдити статус ове високошколске установе онако како је она дефинисана у преамбули Статута ПБФ: као „установа Српске православне цркве и државе Србије у саставу Универзитета у Београду” и „под духовним и канонским окриљем СПЦ”. Разматраће се и могућности усаглашавања школовања на богословијама српске цркве са другим средњим школама у нашој земљи, будући да у домаћем просветном систему једино на богословијама школовање траје пет година.

 

             

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Jovanović
Владика Максим је већ давна прошлост СПЦ, барем у чину епископа, а медијске хистерије није било никада јер да би било хистерије треба неко да такве теме прати- рубрике о Сабору понекад прочитамо само ми који сваке недеље идемо у цркву и нико други ( питајте комшије), а све мање и ми такве теме читамо јер имамо Патријарха и Сабор и Синод који се тиме баве. Тренутно је у медијима хистерија око скандала на Евровизији и ту ћемо писати озбиљне петиције.А треба испратити и све премијере на кабловској
miroslav
Ima li institucije kod Srba, gde nema svađe? Verujem da će patrijarh SPC imati mudrosti i pomiriti posvađane. A i one što prave lične korporacije od crkvene imovine, treba jasno upozoriti, da ono što je od SPC i njenih vernika nije njihovo.
Петар
А где си ти то видео свађу?
Sasa Trajkovic
Пре свега СПЦ је једна уз војску од ретких институција која је и поред перманентног притиска од стране НВО из Београда који су злоупотребом медија покушали да пољуљају интегритет и углед СПЦ у народу. Од велике је важности да СПЦ остане уједињена и доследна у својим ставовима и одбрани традиционалних вредности поготово што је црква та која је спона српских народа у БИХ и Црној Гори а поготово на Косову. НАТО је подсетио бих таргетирала СПЦ и православље као непријатеља и своју легитимну мету.
lalo
Svadje u matici oko osnovnih pitanja dovesce do problema u americkoj dijaspori a kada i ako oni osnuju americku srpsku pravoslavnu crkvu pa moze doci do lancanje reakcije i po drugim drzavama u kojima SPC deluje. Nepromisljen otpust profesora na Bogososlovskom fakultetu u BG americkog episkopa MAksima bi mogao biti uzrok lancane reakcije i ponistenje napora presvetlog Patrijarha Pavla koji je uspeo da ujedini ameriko i domicelno krilo SPC

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.