Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Знали смо за шта се боримо

Витор Кнежевић (Ратни поменик)

Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради зубуна, копорана и женских прслука извезених гајтанима и срмом. 

Још 1910. позван је Витор у војску као артиљеријски кадровац, постаје нишанџија на топу и поднаредник. У иниформи остаје и за Балканских ратова и Првом светском, све до краја, пуних осам и по година. Борио се у редовима Дринске дивизије првог позива и прошао све голготе њеног ратног пута. Газио је Албанију, стигао на острво Крф, а касније учествовао и у пробоју Солунског фронта и даљем ослобађању земље од непријатеља. Био је изванредан нишанџија на топу у својој батерији. То је доказао најбољим резултатима и када је долазила Француска војна делегација да провери спремност наших ратника, па добио и похвалу.   

„Први светски рат тек беше почео, када дође до наше јединице Француска комисија за оцену способности наше високобрдске тешке артиљерије. Мене изабраше и поведоше до полигона. Гашђале су се три коте на различитој даљини, а мете биле лежеће, клечеће и стојеће. Пажљиво сам намештао добијене координате на топу и онда је одјекнуо први плотун, а за њим још два. Један Француз ми потом приђе са нашим преводиоцем и упита знам ли како сам гађао и шта сам погодио. Рекао сам, резултате не знам, али сам гађао по координатама које сте ми дали. „Стојеће мете су све посечене на пола, клечеће немају ниједну главу, а лежеће, у рововима готово да нису ни пронашли, само неке парчиће.” Ово рекавши, пружи руку Витору, чврсто стеже, а потом му на груди окачи орден Француског крста. Много би простора требало да се опишу све борбе, бележи „Поменик”, али сведочи ордење које је по заслугама добијао ‒ једно је и Златна медаља Милош Обилић за храброст и заслуге у бици на Кајмакчалану. Ту изгуби у борби брата Светозара, па још већом жестином и прецизношчу удари по непријатељу.  

„Битка на Кајмакчалану је била на прекретници. Наш артиљеријски положај имао је три топа. Били смо исцрпљени, када уочисмо озбиљан преокрет на нашу штету. Непријатељ је силовито јуришао, уз многе губитке, али се и без заустављања приближавао нашим рововима. Пуцали смо из топова већ сат времена, а није дало резултате. У свом метежу, понављао сам у себи издржаћемо, а тад се зачуло громогласо командовање наредника: „Картеч, пуцајте картеч!” Цев топа сам оборио готово равно са тлом на домет 400 метара и помоћницима викнуо да брже додају гранате. Постигли смо брзину испаљивања од шест у минути, иако је максимално било три, и већ након пар минута, цев се усијала, претећи да почне да се криви. Гелери су сејали пустош, летели једва неколико метара изнад наше војске. Облак прашине покрио све, а ја сам само Бога молио да се цев не искриви и да издржи још који плотун. Тада се зачуло: ’Обустави паљбу.’Кајмакчалан је заузет, а већ наредног дана, моје груди је украсио још један орден за храброст. Тако вам је то било, лако није никако, али знали смо за шта се боримо”, причао је Витор Кнежевић.

По свршетку рата Витор долази кући жив и здрав, мада је више пута био контузован, а парче гелера донео у нози, које је по сведочењу породице, „могло споља да се види и опипа, али га није дирао и одживео је остатак живота с тим, јер му није сметало”. Умире 1968. године и бива сахрањен на сеоском гробљу, где има заједнички споменик са братом Светозаром, што му синови подигоше. Породица чува његово оредње -‒ Златни орден за храброст Милоша Обилића, Споменицу 1913 краљ Петар Први, Споменица 1912. освећено Косово, Споменица 1914‒1918, Француски ратни крст 1914‒1918. Сачували су Кнежевићи и повељу Албанске споменице 1915. и слику краља Александра као поклон са посветом „Свом ратном другу” уз лични потпис краља.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Źarko Savić
I opet ćemo
stari doktor
Јунаци као у бајци створени, вечна им хвала, 50 година су били скривани од свога рода да би се славили коминтерновском пропагандом заблудели њихови синови и унуци и њихове "офанзиве". Ипак, истина увек избије на видело . Док је света и века српски народ их не сме заборавити.
Милош Марић
Какви дивови! Угледајмо се, браћи, на овакве!
Dusan
Slava nasim junacima i vitezovima
Darko
Samo ovakvi su i mogli da oslobode Srbiju. Slava im!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.