Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рута Светог Ћирила и Методија - културно наслеђе Европе

Википедија

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

У сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије, компанија „Color Media Comunications” организовала је конференцију под називом „Дан словенске писмености и културе - Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа - где је данас српски језик”.

Дан словенске писмености и културе у читавом словенском свету се обележава 24. маја, а одлуком Владе Републике Србије се од 2019. године прославља и код нас.

Овај дан знак је сећања на мисионаре и културне и политичке дипломате Ћирила и Методија, који су уједно и творци првог словенског писма, глагољице, и утемељивачи словенске писмености.

Професор Савић, који је такође и један од сарадника Института за српски језик САНУ, навео је овом приликом неке од најважнијих локалитета Руте светог Ћирила и Методија.

На првом месту издвојио је Сирмијум (данашња Сремска Митровица), потом, Саборну цркву за зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве у Београду, Сремске Карловце, као и манастире на Фрушкој Гори и Косову и Метохији.

У току дискусије, како наводи Танјуг, Савић је истакао да морамо више бринути о српском језику, као и о томе да он добије достојно место у образовном систему.

„Српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама, него се развија у складу с природним законитостима о којима, пре свега, воде рачуна стручњаци за српски језик - између осталог, то су историчари језика, јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу. И ово ће у неком тренутку бити прошлост којом се занимају историчари језика. Да закључим, српски језик, као и сви језици, заслужује дужно поштовање”, казао је Савић.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања, казао је на отварању да је овај датум значајан за све словенске језике, али нарочито за српски језик.

„На неки начин, умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације”, изјавио је Јокић.

Поред овога, подсећање на темеље словенске писменост наводи нас на размишљање о писмености данас, у времену брзих промена и све већег утицаја друштвених мрежа.

Том приликом, на питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је објаснио да прихватање тезе „језик једнако мишљење и обрнуто” само по себи упозорава да нема мишљења без развоја и очувања језика, и да ми сада имамо ту прилику и луксуз да видимо темпо, карактер и начин језичке промене уз промену мишљења, културе и начина живота.

Др Марина Николић, Шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ, истакла је да се највише промена дешава у области лексике.

„Питање лексичких промена је најуочљивије јер новим појавама морамо дати неко име. Друштвене мреже увеле су читав дијапазон нових речи” казала је др Николић и као примере навела жаргоне „синовање” и „лајковање”.

Др Лидија Мирков са Факултета политичких наука истакла је потребу за одговорношћу медијског система јер он, осим информисања, има и просветитељску улогу.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ispravka
Nije dan 24. maj ustanovljen 2019, jer se obeležavao još mnogo ranije, od osamdesetih godina prošlog veka išle su zvanične državne delegacije u Rim sa predstavnicima iz cele Juge, da se datum pristojno obeleži.
милован
ово чисто наметање бајке о историји се наставља из дана у дан
Dragan Pik-lon
Bez pravilne upotrebe Jezika nema ni razmisljanja.Jezik je zivo bice koje napreduje iz dana u dan.Prtezivece one reci koje mogu da se shvate(pojme).Srpski Jezik je ispred populacije koja tezi da dostigne njegove visine.Koje se,na nasu srecu,uzdizu sve vise i sve odlucnije.
Vlado
Sad će ispasti da je pismenost došla iz Srbije
Горн
На латиници писменост сигурно није дошла Србима, господине Владо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.