Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

И психички поремећаји повезани су са стресом

Као последица стресних догађаја настају респираторне, кардиоваскуларне, гастроинтестиналне и кожне болести, синдром хроничног замора, аутоимуни поремећаји и малигна обољења
Pexels

Готово да нема особе која није изговорила реченицу да је под стресом. Ипак, већина не зна шта је заправо стрес и како се може изаћи као победник у сусрету с њим.

Др Бојана Пејушковић (Фото: лична архива)

Доцент др Бојана Пејушковић, психијатар из Института за ментално здравље, наглашава да је стрес општа реакција, односно скуп неспецифичних реакција организма на било који захтев за прилагођавање измењеним условима спољашње средине. Циљ је одржавање унутрашње хомеостазе која је неопходна за преживљавање. Оваква реакција представља „општи адаптациони синдром”. Онда када је организам приморан да користи све своје адаптивне, односно одбрамбене механизме, говори се о стресу, односно о општем адаптационом синдрому.

Све што нас не убије – ојача нас, говорио је чувени филозоф Фридрих Ниче. Тако је стрес који нам помаже у остваривању циљева и реализацији жеља – добар, стимулативан и назива се еустрес. Негативан стрес или дистрес праћен је бројним непријатним симптомима, ремети нас у функционисању и оставља негативне последице како по наше ментално, тако и физичко здравље – наглашава др Пејушковић.

Поред психичких поремећаја који су повезани са стресом, постоје и телесне болести које су у вези с њим. Многе соматске болести се сматрају последицом стреса: респираторне, кардиоваскуларне, гастроинтестиналне, синдром хроничног замора, кожне болести, еректилна дисфункција, аутоимуни поремећаји, али и малигна обољења. Новија истраживања показала су да су специфични и неспецифични фактори укључени у прогресију карцинома и да психосоцијални стрес преко имуносупресије игра значајну улогу.

– Психички поремећаји повезани са стресом су они које је могуће идентификовати не само по симптомима и току већ и на основу једног или другог од два узрочна утицаја – изузетно стресогених или значајних животних догађаја. Другим речима, сматра се да ови поремећаји настају увек као директна последица акутног тешког стреса или континуиране трауме, да су они примарни узрочни фактори, то јест да се поремећај не би јавио без њиховог постојања. Посттрауматски синдром обухвата читав спектар поремећаја, са симптомима који су реакција на стрес, односно трауму. Последице трауме могу бити озбиљне и изазвати посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), депресију, повишен број самоубистава, повишено насиље и агресију. Ови поремећаји могу да се јаве удружено, при чему трауматизована особа може да манифестује различите комбинације посттрауматских феномена у различитом временском периоду – каже др Пејушковић.

Депресија, соматизациони поремећај, генерализована анксиозност и промене личности могу се, такође, развити као последица психолошке трауме. Велики број студија потврђују повезаност стреса и депресије. Депресији често претходе стресори или стресне ситуације, а претходећи стресори много чешћи су код депресивних особа него у општој популацији. Једна студија чак наводи посебан тип депресије који је идентификован као стресом изазван и описује се као „анксиозност/агресија вођена депресијом”.

– Симптоми стреса су бројне психичке и физичке реакције, односно све оно што нам представља психофизичку тескобу и угрожава нас или онеспособљава у свакодневном функционисању. Важно је ослушкивати себе и своје тело и обратити пажњу на поруке које нам шаље. Спречавање и смањивање реакција на стрес у интересу је очувања како нашег менталног, тако и физичког здравља. Стрес је сложен психонеуро-ендокрино-имунолошки процес и јачањем својих менталних капацитета лакше се боримо против стреса, умањујући његове последице, чувамо и свој имунитет. Унапређивањем стратегија за превладавање стреса унапређујемо своје опште и целокупне адаптационе потенцијале, као и квалитет живота – каже наша саговорница и додаје да борба против стреса подразумева и излагање стресу, а самим тим и већу отпорност у суочавању с наредним стресним или трауматским догађајима.

Она објашњава да резилијентност подразумева капацитет да се носимо са стресом – да се „савијемо”, али не и „сломимо” током трауматског искуства. То је процес адаптације на трауматски догађај и његове непријатне последице. Може се објаснити и као психолошка отпорност, односно психолошки имунитет. Једним делом се наслеђује, али велики утицај имају и фактори средине. На неке од њих можемо да утичемо, што значи да можемо да унапредимо сопствени капацитет за превладавање стреса. Наша саговорница напомиње да можемо да научимо да постанемо отпорнији јер је живот бесконачан низ опстанака…

– Несаница може бити резултат тренутне преоптерећености услед стицаја актуелних животних околности, али и симптом неког поремећаја. Треба узети у обзир који је тип несанице у питању – да ли постоји проблем с уснивањем, ноћно буђење или рано јутарње буђење. Такође, треба узети у обзир да ли поред несанице постоје и неке друге психичке тегобе, као и то колико дуго несаница траје. За почетак потребно је успоставити ритам и хигијену спавања. Уколико се несаница настави, потребно је потражити помоћ психијатра – напомиње др Пејушковић.

Питање је и како пандемија ковида 19 утиче на повећање нивоа стреса код људи?

– Пандемија ковида 19 представља глобални стресор. Истраживања показују да изразито неповољно делује оно што раније није доживљено, као и оно што је неочекивано. Стресори високог интензитета и дугог трајања делују такође неповољно зато што изазивају јачу стресну реакцију и лакше доводе до слома адаптивних снага. Посебно стресогено делују оне стресогене ситуације чију је еволуцију и дужину трајања немогуће предвидети, па то деморалише особу. Међутим, када је узрок стреса трауматски догађај који представља озбиљну претњу сигурности, односно физичком, психичком и социјалном интегритету саме особе или њених ближњих, реч је о трауматском стресу, односно психолошкој трауми. Пандемија вируса корона јесте појава која може да угрози здравље, безбедност и живот великог броја људи и представља трауматски стрес. У овом случају у питању је колективно трауматско искуство – колективна траума – наводи наша саговорница.

Бројне организације нуде помоћ и подршку у стресним ситуацијама, посебно у актуелној борби с пандемијом и последицама које она оставља. Помоћ и лечење на располагању су у свим установама како примарне, секундарне, тако и терцијарне здравствене заштите.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.