Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска класика на ратном картону

Надежда Петровић ˗ у завежљају приврженост отаџбини, међу бојама светска слава која не пролази
Надежда Петровић: Стари шедрван у Призрену, 1913. уље на картону, власништво УГ у Чачку (М. Савовић)

ЧАЧАК - Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) недавно je уврстила обележавање 150. годишњице рођења Надежде Петровић (Чачак, 1873 – Ваљево 1915) у свој календар за 2022/23. годину и тако ће име знамените српске сликарке на многа времена боравити међу славнима који су обележили уметност наше васељене.

То је драгоцен траг о животу и стваралаштву родоначелнице нашег колористичког експресионизма и ратне болничарке с почетка минулог столећа која се у класике уврстила ређајући боје у предаху међу ратницима, и углавном на најједноставнијој подлози, картону.

Уметничка галерија у Чачку, која баштини име чувене завичајке означиће 31. маја 60 година рада и приде представити своје издање „Породица Надежде Петровић кроз 19. век”, тек штампано. Изузетна и садржајна повесница из пера је Драгане Божовић и овде је проглашена за најбољу књигу у 2020. међу укупно 320 књижних наслова чачанских штампара и писаца у лањском лету.

– Уз име Надежде Петровић, поред истицања модернизма који својим ликовним стваралаштвом уноси у српску уметност, неминовно се помиње да је она једна од првих жена сликара у Србији, што морамо прихватити. Пре ње звање српске сликарке могла је да понесе једино Полексија Тодоровић, јер су њене претходнице Катарина Ивановић и Мина Караџић рођене и школоване у Аустроугарској и веома кратко боравиле у Србији – каже за „Политику” Драгана Божовић, кустос УГ „Надежда Петровић” у Чачку.

Она у књизи ниже неке знане али и необјављене податке из животописа Милеве и Димитрија Петровића, професора у чачанској гимназији који су се, Надежда им је кћи, 1884. вратили у Београд...

Напредовање српске жене у интелектуалном свету ометала су уврежена патријархална гледишта и мишљење да жени није потребно образовање. Игром случаја, баш у Надеждином родном Чачку, забележена је изјава која одсликава нимало благородне оцене о месту жене у српском друштву на почетку 19. века.

Кад је капетан пруске војске Ото Дубислав Пирх 1829. путовао по Србији, у једној трговачкој кући у Чачку упитао је да ли ће женску децу школовати, а речено му је: „Трговину неће водити никад, а ни знање добијати, зашто ће им онда вештина читања и писања, осим да се разаберу у љубавним писмима и да могу на њих одговарати.”

Ипак, једно женско чељаде, мала Надежда Петровић, задивљено гледа оца док црта мајчин или њен лик, слуша очеве приче. Временом узима примамљив очев плајваз из којег излази насликани живот, и почиње да црта.

Дошавши, после завршетка основне школе у Вишу женску у Београду, упознаје учитељицу вештина Полексију Тодоровић, жену која држи писаљку, са ученицима одлази у школску капелу и гледа њених руку дело, осликани иконостас. Девојчица временом закључује да држање плајваза или киста није само игра која носи задовољство већ вештина која може да нас оплемени и мења свет.

Тако је сазревала једна од пионирки српског сликарства. Поред Надежде, међу децом Милеве и Димитрија било је још њих који су се бавили сликањем. Кћерка Љубица Луковић начинила је уметничку каријеру, док је њен и Надеждин брат Растко био велики књижевник и даровит цртач.

У Надеждином родном Чачку, тек пола века по њеном рођењу, дакле 1924, родила се нова сликарка, Зора Богићевић, удата Никезић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.