Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОП­СКИ ДАН ПАР­КО­ВА

Чи­сте ва­здух и спа­ја­ју љу­де

„Зе­ле­ни­ло Бе­о­град” одр­жа­ва 63 град­ска пар­ка, ме­ђу ко­ји­ма су нај­ве­ћи Ушће, Ка­ле­мег­дан и Топ­чи­дер­ски
Парк Ушће заузима површину од 518.614 квадрата (Фотографије ЈКП „Зеленило Београд”)

За шет­њу, тр­ча­ње, ве­жба­ње, игру са де­цом или љу­бим­ци­ма, од­ма­ра­ње очи­ју, ме­ди­ти­ра­ње, раз­ми­шља­ње – пар­ко­ви су нам нео­п­ход­ни. Они су плу­ћа гра­да и „пар­че” при­ро­де усред ур­ба­них је­зга­ра и ју­че су обе­ле­жи­ли свој пра­зник, Европ­ски дан пар­ко­ва, ко­ји се сла­ви да би се скре­ну­ла па­жња на зна­чај зе­ле­них по­вр­ши­на и под­се­ти­ло на про­гла­ше­ње пр­вих европ­ских на­ци­о­нал­них пар­ко­ва, њих де­вет у Швед­ској (24. ма­ја 1909. го­ди­не).

– Пар­ко­ви по­бољ­ша­ва­ју кли­му, пре­чи­шћа­ва­ју ва­здух, во­ду и зе­мљи­ште од за­га­ђи­ва­ча, сма­њу­ју штет­ни ути­цај бу­ке на ста­нов­ни­штво и ста­ни­ште су за мно­ге биљ­ке и жи­во­ти­ње, а по­не­кад и за угро­же­не вр­сте. Они су и ве­за из­ме­ђу су­сед­ства, од­но­сно на­се­ља, а че­сто по­ста­ју и ме­ста за дру­же­ње и по­ве­зи­ва­ње љу­ди. До­при­но­се раз­во­ју за­јед­ни­це, про­стор су за опу­шта­ње, спорт, ре­кре­а­ци­ју и игру де­це, ме­ста кул­тур­них и со­ци­јал­них де­ша­ва­ња, по­ди­жу свест о за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не и про­мо­ви­шу здрав жи­вот – ис­ти­чу из ЈКП „Зе­ле­ни­ло – Бе­о­град”.

Ово пред­у­зе­ће одр­жа­ва укуп­но 63 пар­ка у на­шем гра­ду, а њи­хо­ва укуп­на по­вр­ши­на је 2.307.152 ква­дра­та. Ов­да­шње зе­ле­не по­вр­ши­не оми­ље­не су при­род­не оазе Бе­о­гра­ђа­на, а ра­до их по­се­ћу­ју и стран­ци, па су та­ко Ка­ле­мег­дан, Пи­о­нир­ски и Топ­чи­дер­ски парк, као и Та­шмај­дан, ујед­но и ва­жни ту­ри­стич­ки аду­ти на­шег гра­да. Пар­ко­ви су и чу­ва­ри исто­ри­је, у њи­ма се на­ла­зе не­ки од нај­зна­чај­ни­јих град­ских спо­ме­ни­ка ко­ји ка­ко жи­те­љи­ма овог гра­да та­ко и њи­хо­вим го­сти­ма от­кри­ва­ју не­ке од нај­ин­те­ре­сант­ни­јих при­ча из на­ше про­шло­сти. 

Нај­ве­ћи град­ски парк је парк Ушће и за­у­зи­ма по­вр­ши­ну од 518.614 ква­дра­та. Он се, ка­ко су об­ја­сни­ли из „Зе­ле­ни­ла”, та­ко­ђе мо­же по­хва­ли­ти ти­ту­лом јед­ног од нај­по­се­ће­ни­јих, бар кад је реч о су­гра­ђа­ни­ма. Прет­ход­них го­ди­на је уре­ђи­ван, а у бу­дућ­но­сти би мо­гао да по­ста­не пра­ви „штих” кад је реч о ту­ри­стич­кој по­ну­ди јер је за ње­га на­ја­вљи­ва­на град­ња са­др­жа­ја као што су јар­бол од 120 ме­та­ра са срп­ском тро­бој­ком и па­но­рам­ски то­чак. Ов­де би, ако се оства­ре пла­но­ви вла­сти, у ви­ду скулп­ту­ре тре­ба­ло да бу­де из­ме­штен и Ста­ри сав­ски мост. 

По­сле Ушћа, нај­ве­ћи је Ка­ле­мег­дан, ко­ји се про­сти­ре на по­вр­ши­ни од 388.552 ква­дра­та. Реч је о не­по­крет­ном кул­тур­ном до­бру на ко­ме се на­ла­зи ве­ли­ки број спо­ме­ни­ка и кул­тур­них обе­леж­ја, а ујед­но и при­род­ној оази, је­ди­ној у Бе­о­гра­ду, ко­ја се од­не­дав­но мо­же по­хва­ли­ти чак и пал­ма­ма.

Један од потпуно преуређених је парк војводе Вука

Тре­ћи по ве­ли­чи­ни је Топ­чи­дер­ски парк са 125.525 ква­дра­та, пр­ви европ­ски об­ли­ко­ван пар­ков­ски про­стор у Ср­би­ји, ујед­но и спо­ме­ник при­ро­де. 

На­су­прот овим „ги­ган­ти­ма” сто­ји пар­че зе­ле­ни­ла на углу Цви­ји­ће­ве 91 и Љу­бе Ди­ди­ћа 10. Реч је о нај­ма­њем пар­ку у гра­ду ко­ји се про­сти­ре на 1.420 ква­дра­та, на­ста­лом ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је на овом про­сто­ру ни­кло и стам­бе­но на­се­ље. 

А ако го­во­ри­мо о „ста­жу”, нај­ду­жи стаж има да­на­шњи Фи­нан­сиј­ски парк. То је ујед­но и пр­ви парк у Бе­о­гра­ду, из­гра­ђен по­ред кнез Ми­ло­ше­вог дво­ра 1836. го­ди­не у бло­ку из­ме­ђу Не­ма­њи­не ули­це и Ули­це кне­за Ми­ло­ша. По из­гнан­ству Ми­ло­ша и Ми­ха­и­ла, ка­ко је ра­ни­је пи­са­ла „По­ли­ти­ка”, парк је пре­дат Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја чи­ја је згра­да по­ру­ше­на у бом­бар­до­ва­њу 1941. го­ди­не. Та­ко је и до­био име по ко­ме је да­нас по­знат. 

„Бе­ба” ме­ђу зе­ле­ним оаза­ма у гра­ду је­сте Парк Ре­пу­бли­ке Ар­ген­ти­не у Бло­ку 62 на Но­вом Бе­о­гра­ду. Нај­мла­ђи је, по­сто­ји са­мо че­ти­ри го­ди­не. Ка­ко је ре­че­но при­ли­ком ње­го­вог отва­ра­ња, он је, осим про­сто­ра за пре­дах и ре­кре­а­ци­ју, ујед­но и по­твр­да при­ја­тељ­ства два ге­о­граф­ски уда­ље­на, али ина­че бли­ска на­ро­да. 

Ка­ко до­да­ју из „Зе­ле­ни­ла Бе­о­град”, нај­ви­ше пар­ко­ва на­ла­зи се на Сав­ском вен­цу, њих 12, је­дан ма­ње је на Ста­ром гра­ду, Па­ли­лу­ла их има осам, Вра­чар де­вет, ко­ли­ко и Но­ви Бе­о­град, Зве­зда­ра и Ра­ко­ви­ца има­ју по два, Чу­ка­ри­ца и Во­ждо­вац три, а Зе­мун че­ти­ри пар­ка.

– Ових да­на „Зе­ле­ни­ло – Бе­о­град” за­по­че­ло је сад­њу лет­њег цвет­ног ра­са­да, ка­ко у пар­ко­ви­ма та­ко и у цвет­ња­ци­ма ши­ром Бе­о­гра­да. Укуп­но ће би­ти за­са­ђе­но око 400.000 цве­то­ва ра­зних вр­ста од ко­јих нај­ви­ше сал­ви­је, ка­ди­фе, вин­ке, али­су­ма и бе­го­ни­је. Па­ле­та бо­ја се­зон­ског цве­ћа про­те­же се од бе­ле, пре­ко жу­те, на­ран­џа­сте, цр­ве­не, ро­зе, љу­би­ча­сте, до пла­ве – ка­жу из овог јав­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа и под­се­ћа­ју да су у прет­ход­них пет го­ди­на об­но­ви­ли и са­ни­ра­ли 11 пар­ко­ва, а то су Парк Алек­сан­дров, Ма­ли Та­шмај­дан, Ка­ра­ђор­ђев парк, Пи­о­нир­ски парк, пар­ко­ви „Ђу­ро Стру­гар”, „Ушће”, Зе­мун­ски парк, Парк при­ја­тељ­ства, Парк вој­во­де Ву­ка, парк – шу­ма „Шу­ми­це” и Парк Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа. Пре не­ко­ли­ко да­на, ко­нач­но је по­че­ла об­но­ва и чу­ве­ног „Пе­тог пар­ки­ћа”, сим­бо­ла гра­ђан­ске бор­бе за зе­ле­не оазе гра­да.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Nedavno je pokrenuta peticija da se sacuva park na trgu Slavija (Miticev plac) u Beogradu.
Minja
Nadam se da ćemo uspeti da taj park sačuvamo. Samo treba da ga pejzažne arhitekte malo bolje osmisle u nekoliko nivoa i prilagode terenu. Nikako graditi te čuvene poslovno-stambene prostore! Ima ih previše!
Živojin
Lepo je videti naš Beograd kako svakog dana postaje sve lepši.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.